1597
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |

1597 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- јануар — Херцеговачки устанак (1596—1597) Српски устаници у Херцеговини: племена Дробњаци, Никшићи и Пивљани отпочели су борбе, али их је на Гатачком пољу код Гацка поразио Дервиш-бег. Тиме је херцеговачки устанак пропао. Након пропасти устанка, многи Херцеговци су се преселили у Которски залив и Далмацију.
- 24. јануар — Осамдесетогодишњи рат: Битка код Турнхоута је холандска и енглеска победа.
- јануар — Надвојвода Фердинанд издао заштитно писмо за славонске влахе (Србе) којим гарантује ослобођење од "намета, работа и сличних терета" ("ускочке слобоштине").
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 5. фебруар — Двадесет шест јапанских мученика: хришћани разапети у Нагасакију.
- фебруар — Холанђанин Корнелис де Хоутман на Балију.
Март
[уреди | уреди извор]- 11. март — Шпанско-француски рат (1595-1598): Шпанци лукавством заузимају Амјен, почиње полугодишња француска опсада града.
- 29/30. март — Ускоци опљачкали млетачке и турске лађе у Ровињу и заробили двојицу официра; на повратку опљачкали још два брода. Због овога реактивиран Алморо Тиеполо (разоритељ Карлобага из 1592.), али он убрзо умире, након што је послао по 300 "Арбанаса" у Котор и Будву.
Април
[уреди | уреди извор]- 26. април — Умро главни провидур Тиеполо, наследиће га Гиованни Бембо који ће у борби против ускока блокирати приморје.
Мај
[уреди | уреди извор]- 20. мај — Започета градња Хусарског града на левој обали Купе код Петриње (завршен исте године), обнова Чазме, поправак Крижеваца, Ђурђевца.
- мај — У Венецији одштампан Буквар Саве инока Дечанца, први српски штампани буквар.
Јун
[уреди | уреди извор]- 2. јун — Астроном Тихо Брахе напустио Данску услед лоших односа са краљем Кристијаном IV .
- јун — Крижевачки капетан Грегорије Лаибацхер четовао у турској Славонији, спалио нека села између Вировитице и Ораховице, повео са собом нешто Влаха.
- јун — август — Ессеx-Ралеигхева експедиција (или "Путовање на острва"): неуспешан англо-холандски удар на Шпанце код Азора.
Август
[уреди | уреди извор]- 15. aвгуст — Имџински рат: Опсада Намуона окончана јапанским заузећем.
- 27. aвгуст — Битка код Чилчеоллyанга је једина јапанска поморска победа над Корејцима у Имџинском рату.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 10. септембар — Генерал Херберстеин накратко опседа Вировитицу, а за то време спаљена Слатина и доведено 1700 Срба са доста стоке (насељени у Ровишћу, почетак сеобе Срба 1597-1600).
- 25. септембар — Краљ Анри IV повратио Амјен.
- септембар — Двојица српских калуђера послата у Рим за помоћ од папе; то су Дамјан Љубибратић и Павле који предлажу напад на Херцег Нови и нуде признање папине власти.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 4. октобар — Јакоб је нови цар Етиопије.
- 4. октобар — Хуаниљова побуна: индијанско племе Гуале се побунило против Шпанаца у данашњој Џорџији.
- 15. октобар — Максимилијан I је нови баварски војвода (до 1651), након абдикације оца Вилхелма V.
- 26. октобар — Поморска битка код Мyеонгнyанга је важна корејска победа.
- 27. октобар — Алфонсо II од Есте умро без потомака - у царским ленима Модени и Ређу га наслеђује рођак Цесаре д'Есте, а Ферару узима папа јер не признаје Чезара.
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Јун
[уреди | уреди извор]- 20. јун — Вилем Баренц, холандски истраживач