1310
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1310. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- јануар — Кастиљанци након пола године напуштају опсаду гранадског (тренутно маринидског) Алгецираса. Територију емирата су напустиле и арагонске снаге које су до прошлог месеца опседале Алмерíју.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 16. фебруар — Делхијски ген. Малик Кафур заузима након опсаде Варангал, главни град државе Какатиyа на југоистоку Индије.
Март
[уреди | уреди извор]- 5. март — Мамелучки султан Египта Баyбарс је збачен након мање од 11 месеци, уз политички и економски неред. Коначно се враћа Ал-Насир Мухамад (до 1341).
- 20. март — Краљ Карло Роберт издаје повељу Павлу Горјанском, који се борио за њега у Славонији, даје му имање Дреновац поред Орљаве близу Пожеге.
- 30. март — Млетачки дужд упозорава задарског кнеза да пази на закључавање врата, јер се бан Павле мота у близини- Венеција је ослабљена поразом у Ферарском рату и папиним интердиктом.
Април
[уреди | уреди извор]- април — Каталонска компанија, сада у Тесалији.
Мај
[уреди | уреди извор]- 9. мај — Нифонт I Цариградски је нови цариградски патријарх (до 1314). Решен је Арсенитски раскол (од збацивања патријарха Арсенија 1265).
- 11. мај — 45 витезова темплара су спаљени на ломачи под оптужбом да су јеретици.
- 12. мај — Прогон темплара: 54-ица су спаљена у Паризу по наређењу краља Филипа ИВ, мада папа жели да им се суди.
- 25. мај — Умро је Ото III, војвода Корушке, наслеђује га најмлађи брат Хајнрих VI (несуђени краљ Чешке). Влада до 1335, такође је маркгроф Крањске и гроф Тирола.
- 26. мај — Мировни уговор између Кастиље и Гранаде: Кастиљи је потврђен Гибралтар, освојен прошле године, враћају јој се неки гранични градови, Гранада даје данак.
Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Хришћанска мистичарка Маргуерите Порете је спаљена у Паризу (→ Братство слободног духа).
- 4. јун — Свете моћи које су Задрани узели од божјака (темплара) у Врани, враћају се бану Павлу, јер је папин легат Гентилис потврдио да је Павле поглавар и заштитник цркве св. Грегорија у Врани, и да по налогу папину управља и чува имања "нетом укинутога реда" (сиц).[2]
- 15. јун — Тиеполова урота је требала збацити венецијанску владу, али дужд Пиетро Градениго је обавијештен у задњем тренутку - било је уличних борби, Бајамонте Тиеполо је побјегао у Хрватску.[2] Након овога је 10. 7. основан Савјет десеторице, првобитно привремено, постаје важно тијело државне сигурности, које пази на патриције.
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Илханидске снаге су повратилие Ербилску цитаделу у коју су се пролетос склонили хришћани - масакрирани су.
- 22. јул — Француски принц Лоуис Наваррски је заробио лyонског надбискупа Петра Савојског убрзо наког што се одметнуо од краља и затворио у замак.
Август
[уреди | уреди извор]- 15. август — Хоспиталерско освајање Родоса: након четворогодишњих борби хоспиталери на челу са Фоулкуесом де Вилларетом коначно освајају сам град Родос од Византинаца. Преносе овамо своју базу са Кипра, остају до 1522.
- 27. август — Карло Роберт је коначно окрунисан за угарског краља по свим обичајима: у Стоном Београду,.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Јан, 14-годишњи син њемачког краља Хајнриха VII,, оженио се у Спеyеру 18-годишњом Елизабетом Премисловном, кћерком покојног краља Вацлава II од Чешке. Затим крећу на Праг.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 23. октобар — Немачки краљ Хајнрих VII прелази Алпе у Италију - дочекују га огорчене поделе у десетинама градова-држава ( Гвелфи и Гибелини).
Новембар
[уреди | уреди извор]- 11. новембар — Уговор Венеције и Византије.
- 23. новембар — Умро је маринидски марокански султан Абу ал-Раби Сулаyман, наслеђује га стриц Абу Са'ид Утхман (до 1331).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 3. децембар — Чешке снаге Јана Луксембурга заузимају Праг, Хеинрих бежи у Корушку (са супругом Аном, која је сестра нове краљице Елизабете). Јан и Елизабета ће бити крунисани следећег фебруара, он влада до 1346. Луксембурзи су на чешком пријестолу до 1437.
- 23. децембар — Краљ Хеинрих је стигао у Милано, чији је господар Гуидо делла Торре, гвелф, тј. присталица папе - напетости ће довести до побуне у фебруару.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Михаило Астрапа и Евтихије живопишу Богородицу Љевишку.
- Теодосије Хиландарац: пише Житије св. Петра Коришког.
- Басараб I оснивач је војвода Влашке (или 1304/24 до 1351/52).