Пређи на садржај

1310

С Википедије, слободне енциклопедије
Миленијум: 2. миленијум
Векови:
Деценије:
Године:
1310 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

1310. је била проста година.

Догађаји

[уреди | уреди извор]
  • јануар — Кастиљанци након пола године напуштају опсаду гранадског (тренутно маринидског) Алгецираса. Територију емирата су напустиле и арагонске снаге које су до прошлог месеца опседале Алмерíју.
  • 5. март — Мамелучки султан Египта Баyбарс је збачен након мање од 11 месеци, уз политички и економски неред. Коначно се враћа Ал-Насир Мухамад (до 1341).
  • 20. март — Краљ Карло Роберт издаје повељу Павлу Горјанском, који се борио за њега у Славонији, даје му имање Дреновац поред Орљаве близу Пожеге.
  • 30. март — Млетачки дужд упозорава задарског кнеза да пази на закључавање врата, јер се бан Павле мота у близини- Венеција је ослабљена поразом у Ферарском рату и папиним интердиктом.
  • 1. јун — Хришћанска мистичарка Маргуерите Порете је спаљена у Паризу (→ Братство слободног духа).
  • 4. јун — Свете моћи које су Задрани узели од божјака (темплара) у Врани, враћају се бану Павлу, јер је папин легат Гентилис потврдио да је Павле поглавар и заштитник цркве св. Грегорија у Врани, и да по налогу папину управља и чува имања "нетом укинутога реда" (сиц).[2]
  • 15. јун — Тиеполова урота је требала збацити венецијанску владу, али дужд Пиетро Градениго је обавијештен у задњем тренутку - било је уличних борби, Бајамонте Тиеполо је побјегао у Хрватску.[2] Након овога је 10. 7. основан Савјет десеторице, првобитно привремено, постаје важно тијело државне сигурности, које пази на патриције.
  • 1. јул — Илханидске снаге су повратилие Ербилску цитаделу у коју су се пролетос склонили хришћани - масакрирани су.
  • 22. јул — Француски принц Лоуис Наваррски је заробио лyонског надбискупа Петра Савојског убрзо наког што се одметнуо од краља и затворио у замак.

Септембар

[уреди | уреди извор]

Новембар

[уреди | уреди извор]

Децембар

[уреди | уреди извор]
  • 3. децембар — Чешке снаге Јана Луксембурга заузимају Праг, Хеинрих бежи у Корушку (са супругом Аном, која је сестра нове краљице Елизабете). Јан и Елизабета ће бити крунисани следећег фебруара, он влада до 1346. Луксембурзи су на чешком пријестолу до 1437.
  • 23. децембар — Краљ Хеинрих је стигао у Милано, чији је господар Гуидо делла Торре, гвелф, тј. присталица папе - напетости ће довести до побуне у фебруару.

Кроз годину

[уреди | уреди извор]

Дани сећања

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди извор]

Референце

[уреди извор]