Хумајун
Насир-уд-дин Мухамед Хумајун نصیرالدین محمد همایون Бадшах Мугулског царства Хумајун | |
|---|---|
Хумајун | |
| Име по рођењу | Насир-уд-Дин Мухамед[1] |
| Датум рођења | 6. март 1508. |
| Место рођења | Кабул, (данашњи Авганистан) |
| Датум смрти | 27. јануар 1556. (47 год.) |
| Место смрти | Делхи, Могулско царство (данашња Индија) |
| Занимање | цар |
| Супружник | Бега Бегум |
| Партнер | Неколико, укључујући:
|
Насир-уд-Дин Мухамед[1] (перс. نصیرالدین محمد; 6. март 1508 – 27. јануар 1556), познатији по свом владарском имену, Хумајун (перс. همایون), био је други цар Могулског царства, који је владао територијом у данашњем Авганистану, Пакистану, Северној Индији и Бангладешу од 1530–1540. и поново од 1555–1556. Као и његов отац Бабур, рано је изгубио краљевство, али га је повратио и територијално проширио уз помоћ династије Сафавида из Персије. У време његове смрти 1556. године, Могулско царство се простирало на готово милион квадратних километара.

У децембру 1530. године, Хумајун је наследио свог оца на престолу у Делхију као владар Могулских територија на Индијском потконтиненту. Хумајун је био неискусан владар када је дошао на престо, у својој 22. години. Његов полубрат Камран Мирза наследио је Кабул и Кандахар, најсеверније делове царства њиховог оца. Камран је касније постао горки ривал Хумајуна.
Хумајун је изгубио све наслеђене територије у борби против Шер Шаха Сурија, али их је 15 година касније повратио уз помоћ Сафавида. Повратак Хумајуна из Персије био је праћен великом свитом персијских племића и то је наговестило важну промену у могулској дворској култури. Средњоазијско порекло династије било је у великој мери засењено утицајима персијске уметности, архитектуре, језика и књижевности. У Индији постоји мноштво уклесаних стена и хиљаде персијских рукописа који потичу из времена Хумајуна.
Након тога, Хумајун је проширио царство у врло кратком року, оставивши значајно наслеђе свом сину Акбару.
Године 1535, када је Хумајун био гувернер Гуџарата, улогорио се у близини Камбаја (данас Камбат). Хумајуна и његову војску опљачкали су Колији из Гуџарата.[5][6][7][8]
Позадина
[уреди | уреди извор]Одлука Бабура да подели територије свог царства између два сина била је необична у Индији, иако је то била уобичајена средњоазијска пракса још од времена Џингис-кана. За разлику од већине монархија, које су практиковале примогенитуру, Тимуриди су следили пример Џингиса и нису остављали читаво краљевство најстаријем сину. Иако је под тим системом само Џингисид (директни крвни сродник или потомак Џингис-кана) могао да тражи суверенитет и канску власт, било који мушки Џингисид унутар одређене гране династије имао је једнако право на престо (премда Тимуриди нису били Џингисиди по својој очинској линији).[9] Док је царство Џингис-кана било мирно подељено између његових синова након његове смрти, скоро свако наредно наслеђивање у династији Џингисида доводило је до братоубиства.[10]
Сам Тимур је поделио своје територије између Пир Мухамеда, Миран Шаха, Халил Султана и Шахрук Мирзе, што је резултирало ратом међу породицама.[9] По Бабуровој смрти, Хумајунове територије биле су најмање безбедне. Он је владао само четири године, и нису сви умараси (племићи) Хумајуна сматрали својим законитим владаром. Заиста, раније, када се Бабур разболео, део племића је покушао да постави његовог пашенога, Махдија Хваџу, за владара. Иако је овај покушај пропао, то је био наговештај проблема који су уследили.[11]
Рана владавина
[уреди | уреди извор]
Када је Хумајун дошао на престо Могулског царства, неколико његове браће се побунило против њега. Брат Халил Мирза (1509–1530) подржавао је Хумајуна, али је убијен. Цар је започео изградњу гробнице за свог брата 1538. године, али још није била завршена када је он био приморан да побегне у Персију. Шер Шах је уништио недовршену структуру и на њој се није радило након Хумајунове рестаурације.
Хумајун је имао два главна ривала за своје земље: султана Бахадур Шаха од Гуџарата на југозападу, и Шер Шах Сурија (Шер Кана), авганског војсковође који се настанио дуж реке Ганг у Бихару на истоку. Хумајунова прва кампања била је усмерена против Шер Шах Сурија. На половини ове офанзиве Хумајун је морао да је напусти и концентрише се на Гуџарат, где је имао да се суочи са претњом Ахмед Шаха. Хумајун је победио анектирајући својој држави Гуџарат, Малву, Чампанер и велику тврђаву Манду.[12]
Током првих пет година Хумајунове владавине, Бахадур Шах и Шер Кан су проширили своју власт, иако се султан Бахадур Шах суочавао са притиском на истоку изазваним спорадичним сукобима са Португалцима. Док су Могули набавили ватрено оружје преко Османског царства, Бахадуров Гуџарат га је набавио кроз низ уговора склопљених са Португалцима, омогућавајући Португалцима да успоставе стратешко упориште у северозападној Индији.[13]
Године 1535, Хумајун је обавештен да султан Гуџарата планира напад на могулске територије уз помоћ Португалије. Хумајун је окупио војску и кренуо на Бахадура. За месец дана заузео је тврђаве Манду и Шампанер. Међутим, уместо да продужи офанзиву, Хумајун је прекинуо кампању и консолидовао своју новоосвојену територију. Султан Бахадур је у међувремену побегао и склонио се код Португалаца.[14] Као и његов отац, Хумајун је често конзумирао опијум.[15] Након побуне локалног становништва, Бахадур Шах је повратио читав Гуџарат 1536. године, и почео нападе на Малву.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Mehta, Jaswant Lal (1986). Advanced Study in the History of Medieval India (на језику: енглески). Sterling Publishers Pvt. Ltd. стр. 146. ISBN 9788120710153.
- ^ Begum, Gulbadan (1902). The History of Humāyūn (Humāyūn-nāmah). Royal Asiatic Society. стр. 260.
- ^ Lal, Muni (1980). Akbar. Vikas. стр. 7. ISBN 9780706910766.
- ^ Мукхиа 2004, стр. 124.
- ^ Shah, Ghanshyam (1975). Caste Association and Political Process in Gujarat: A Study of Gujarat Kshatriya Sabha (на језику: енглески). New Delhi, India, Asia: Popular Prakashan. стр. 11: 1The Gazetteers and the Census describe Kolis as a tribe which entered Gujarat in the early 16th century. They came in groups and often looted villages and towns. In 1535, the camp of Moghul Emperor Humayun at Cambay was plundered by them. They attacked Mehmedabad, a town in Kaira district.
- ^ Shah, A. M. (2002). Exploring India's Rural Past: A Gujarat Village in the Early Nineteenth Century (на језику: енглески). New Delhi, India: Oxford University Press. стр. 22: Тхроугхоут тхе период оф Мусум руле ин Гујарат, тхе Колис аре фреqуентлy реферред то ас дацоитс, робберс, мараудерс анд пиратес, анд ас хавинг хелпед манy политицал адвентурерс бy јоининг тхеир иррегулар армиес. Тхе Колис плундеред тхе цамп оф тхе Мугхал емперор Хумаyун ат Цамбаy, анд гаве цонсидерабле троубле то Аурангзеб wхен хе wас Говернор оф Гујарат ( Цоммиссариат 1938 : 356—7 ) . Ит ис цлеар фром алл тхис информатион тхат тхе Колис. ISBN 978-0-19-565732-6.
- ^ Erskine, William (2012-05-24). A History of India Under the Two First Sovereigns of the House of Taimur, Báber and Humáyun (на језику: енглески). New Delhi, India: Cambridge University Press. стр. 61. ISBN 978-1-108-04620-6.
- ^ Lobo, Lancy (1995). The Thakors of North Gujarat: A Caste in the Village and the Region (на језику: енглески). New Delhi, India: Hindustan Publishing Corporation. стр. Тхе Колис хад евен плундеред тхе цамп оф тхе Могхул Емперор Хумаyун ат Цамбаy ( Кхамбхат ) ин 1535. ISBN 978-81-7075-035-2.
- ^ а б Sharaf Al-Din: "Zafar-nama".
- ^ Soucek, Svat (2000). A History of Inner Asia
. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65704-4.
- ^ Табакāт Акбарī, а транслатион фром Волуме V оф Тхе Хисторy оф Индиа, ас Толд бy Итс Оwн Хисторианс, 1867
- ^ Keay, John (2000). India : A History. London: HarperCollins. стр. 298. ISBN 0002557177.
- ^ Rama Shankar Avasthy: "The Mughal Emperor Humayun".
- ^ Banerji 1938 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFBanerji1938 (help)
- ^ Honchell, Stephanie (август 2010). Pursuing pleasure, attaining oblivion : the roles and uses of intoxicants at the Mughal court (M.А.). University of Louisville. doi:10.18297/etd/628. Приступљено 9. 9. 2020.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Avasthy, Rama Shanker (1967). The Mughal Emperor Humayun. History Dept., University of Allahabad. OCLC 469320065.
- Banerji, S. K. (1938). Humayun Badshah. Oxford University Press.
- Gascoigne, Bamber (1971). The Great Moghuls
. New York: Harper & Row. ISBN 978-006-011467-1. - Mukhia, Harbans (2004). The Mughals of India. Malden, MA: Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-18555-0.
- Richards, John F. (1993). Johnson, Gordon, ур. The Mughal Empire. The New Cambridge History of India. Парт I Волуме 5. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-25119-8.
- Begum, Gulbadan (1902). The History of Humāyūn (Humāyūn-nāmah) (English translation and Persian text). Translated by Annette S. Beveridge. Royal Asiatic Society.; Енглисх транслатион онлy, ас теxт
- Gulbadam, Begam; Annette S. Beveridge (1972). The History of Humāyūn (Humāyūn-nāmah). Begam Gulbadam. стр. 249—. GGKEY:NDSD0TGDPA1.
- Jawhar (fl. 1554) (1832). The Tezkereh Al Vakiāt: Or, Private Memoirs of the Moghul Emperor Humayun. Translated by Charles Stewart. Oriental Translation Fund.
- Цамбридге Хисторy оф Индиа, Вол. III & IV, "Туркс анд Афгхан" анд "Тхе Мугхал Период". (Цамбридге) 1928
- Музаффар Алам & Сањаy Субрахманyан (едс) The Mughal State 1526–1750. (Delhi) 1998
- William Irvine The Army of the Indian Moghuls. (London) 1902. (Last revised 1985)
- Jos Gommans Mughal Warfare (London) 2002
- Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Хумаyун”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
- Banerji, S. K. (1938). Humayun Badshah. Oxford University Press. стр. 97, 232.
- Burke, S. M. (1989). Akbar, the Greatest Mogul. Munshiram Manoharlal Publishers. стр. 191. OCLC 243709755. „The mausoleum which Haji Begum built at Delhi to shelter her late husband's mortal remains ... Another pleasing feature is the laying out of a large garden round the building.”
- Eraly, Abraham (2007). The Mughal world: Life in India's Last Golden Age. Penguin Books. стр. 369. ISBN 9780143102625.
- Smith, Vincent Arthur (1919). Akbar: The Great Mogul 1542–1605. Clarendon Press. стр. 125.
- Henderson, Carol E. (2002). Culture and Customs of India. Greenwood Press. стр. 90. ISBN 9780313305139.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Kamiya, Takeo. „Humayun's Tomb in Delhi”. UNESCO. Приступљено 12. 7. 2013.
- „Mausoleum that Humayun never built”. The Hindu. 28. 4. 2003. Архивирано из оригинала 08. 07. 2003. г. Приступљено 31. 1. 2013.