The establishment of the Commissariat for Refugees and Emigrants greatly facilitated the lives of... more The establishment of the Commissariat for Refugees and Emigrants greatly facilitated the lives of people who fled from terror or were forcibly evicted due to war events. Occupied Serbia, in addition to ongoing problems that tormented the local population, also encountered a large number of refugees who came from the territory of the Independent State of Croatia, from Slovenia, Macedonia, and the Kosovo-Metohija region. In Serbia, in addition to the terror carried out by the occupier, a civil war was also simmering, while the population faced various restrictions, repressions and food shortages. In such conditions, it was necessary to organize the reception of exiled Serbs and Slovenes and ensure their survival in occupied Serbia. Within the limits of its capabilities, the Commissariat helped refugees and immigrants, taking care of their reception among the local population. The meaningfulness of the actions of the newly formed organization is also visible in the resettlement of refu...
Нацистичко-фашистички злочини на подручју окупиране Србије (1941-1944) представљају тему којој je... more Нацистичко-фашистички злочини на подручју окупиране Србије (1941-1944) представљају тему којој je већу пажњу у нашој историографији посветилa неколицина аутора. Писање представља двоструки изазов. Oдржава се сећање и успомена на нацистичко-фашистичке жртве и откривају се људи и догађаји који су из идеолошких разлога дуги низ година били стављени у други план.
Промене у спољнополитичкој оријентацији Краљевине Југославије у другој половини тридесетих година... more Промене у спољнополитичкој оријентацији Краљевине Југославије у другој половини тридесетих година и приближавање Немачкој и Италији имале су своје унутрашње политичке репрекусије, које су погађале и Јевреје. 1 Под притиском све већег јачања нацистичке Немачке и фашистичке Италије, влада у Краљевини Југославији, коју су формирали Драгиша Цветковић и Влатко Мачек, отпочела је са прописивањем противјеврејских мера. Једна од првих коју је поменута влада предузела била је отежавање па и спречавање уласка јеврејских избеглица из земаља западне Европе, које је Трећи рајх окупирао, и које су у Југославији тражиле спас од нацистичких прогона и зверстава. Неколико хиљада јеврејских избеглица, које су успеле да пребегну у Југославију, биле су конфиниране у мањим местима с тим што је Савез јеврејских вероисповедних општина морао да брине о њиховом издржавању. Друга мера издата је 5. октобра 1940. године под бројем 1322 и тицала се забране Јеврејима да воде радње са намирницама за људску исхрану на велико. У индустријским предузећима са производима људске исхране, чији су власници били Јевреји, постављени су комесари. Под истим датумом и бројем 1323 објављена је Уредба о упису лица јеврејског порекла за ученике универзитета, високих школа у рангу Универзитета, виших средњих, учитељских и других школа. Том уредбом заведен је за Јевреје "numerus clausus". То је конкретно значило да је број уписаних Јевреја морао бити сразмеран броју Јевреја према броју становника осталих народности. 2 Антијеврејске уредбе донете су у изузетно тешкој спољнополитичкој ситуацији под притиском европских хегемона, нацистичке Немачке. Она је у војничком погледу загосподарила највећим делом европског копна и са својим савезницима готово потпуно заокружила Југославију. Саме антијеврејске законске мере су, гледајући уопште, биле релативно благе, са бројним ограничењима и нису доследно спровођене. 3 Већ при првим наговештајима рата који ће ускоро захватити скоро целу планету, тадашњи председник Владе и министар унутрашњих послова Драгиша Цветковић ће покушати да, колико је у могућности, помогне својим суграђанима, не разликујући их по вери. Када је средином 1939. године, при једном од својих боравака у Нишу, позвао представнике Нишке јеврејске заједнице, нико није ни слутио шта ће им рећи. На том разговору, који је 1 M.Fogel, M.Ristović, M.Koljanin, Pravednici među narodima-Srbija, Beograd, 276. ( у даљем тексту Pravednici među narodima-Srbija) 2
На основу уредбе из 1883. године, када је у Краљевини уведена редовна војна обавеза, српска војск... more На основу уредбе из 1883. године, када је у Краљевини уведена редовна војна обавеза, српска војска је била подељена на две основне категорије : народну војску и последњу одбрану.
Своје антиосовинско опредељење велики број Југословена је храбро и одлучно исказивао за време Дру... more Своје антиосовинско опредељење велики број Југословена је храбро и одлучно исказивао за време Другог светског рата (1941)(1942)(1943)(1944)(1945), али су нажалост многи то плаћали животима.
Рад на промоцији збирке предмета заточеника логора на Црвеном крсту у периоду од 2013-2016 године... more Рад на промоцији збирке предмета заточеника логора на Црвеном крсту у периоду од 2013-2016 године Kључне речи : Логор, Други светски рат, музеј, изложба, презентација На почетку овог излагања, анализираћемо основни проблем који се јавио на почетку рада на логорској збирци. Многи стручњаци су сматрали да је логорска збирка затворена, због велике временске дистанце, и чињенице да је у животу још свега пар људи који су прошли кроз нишки концентрациони логор. Дубљом анализом, долазимо до чињенице да док живе предња о данима проведеним у нишком концентрационм логору, док породице чувају фотографије заточеника и предмете који се за то везују, увек постоји простор за приновљавање и збирка се не може сматрати затвореном. Временска дистанца је са једне стране проблем због све мањег броја живих сведока, али са друге стране дозвољава другачије сагледавање логорске проблематике, без пристрасности. У прилог овој прчи, говори и чињеница да је логорска збирка је у периоду од 2013-2016 године постала богатија за 19 нових предмета. Чињеница да смо 2013. године имали прилику да упознамо Олгу Славковић, девојачко Багур, употпуњује претходну тврдњу. Она је била у логору од јануара до јуна 1942. године и представљала је јединог живог сведока бекства из логора на Црвеном крсту. Олга Славковић, рођена је у Лесковцу 1927. године, и са 14 године доведена је у нишки концентрациони логор заједно са оцем, Павлом Багуром, који је ухапшен због сарадње са НОП-ом у Лесковцу. 1 Павле Багур је стрељан на Бубњу 17. фебруара 1942. године, а Олгу је како сама каже мајка откупила из нишког логора. Олга је у више наврата давала изјаве
Народни музеј Ниш Ивана Груден Милентијевић Народни музеј Ниш Иван Митић Народни музеј Ниш РАД НА... more Народни музеј Ниш Ивана Груден Милентијевић Народни музеј Ниш Иван Митић Народни музеј Ниш РАД НА ПРЕЗЕНТАЦИЈИ МЕМОРИЈАЛНОГ КОМПЛЕКСА "12. ФЕБРУАР" И ЊЕГОВИХ ЗБИРКИ ОД 1967. ДО 2014. ГОДИНЕ АПСТРАКТ: У Другом светском рату у читавој поробљеној Европи био је офо рмљен систем концентрационих логора првенствено из покушајa на цистичких власти да на тај начин држе у покорности локално ста но вни штво, али никако не смемо за боравити ни економскe разлогe. Један ова кав логор био је у Нишу, познат под име ном Логор на Црвеном крсту -тако су га сами логораши про звали. У овај ло гор највећи број људи је довођен са простора југоисточне Србије која је била у на длежности Фе лдкомандантуре 809, коју су Немци формирали по уласку у град. На кон ослобођења града, логор је дуго времена био под ко нтролом Ју го сло венске на родне армије (ЈНА), а од 1963. године налази се под ин ге ре нцијом Народног музеја у Нишу. Од тада започиње интензиван рад на са купљању документације која говори о историјату логора. Прва поставка била је отворена 1968. године и она се, са мањим изменама, задржала до 2012. године, када је урађена нова стална поставка. Осим то га, Народни музеј је организовао и неколико изложби са логорском тематиком у ци љу промовисања овог културно историјског објекта од изузетног значаја. Упр кос ратним годинама и друштвено политичким проблемима, музеј је на ставио са при купљањем ове документације, што је резултирало обја вљи вањем најобимније мо но графије од његовог поставка -регистра жр тава нишког концентрационог логора и затвора -2014. године. КЉУЧНЕ РЕЧИ: Народни музеј, Меморијални музеј, Логор на Црвеном крсту, Ниш, изложбе, нова поставка... број 7, Аранђеловац, 2014, 254. 5 Исто. 6 Исто. 7 Исто, 255.
Posle duže vremena, kada se skoro odustalo od svake pomisli da će pitanje slovenačke zajednice u ... more Posle duže vremena, kada se skoro odustalo od svake pomisli da će pitanje slovenačke zajednice u Srbiji tokom Drugog svetskog rata biti istraženo, pojavio se rukopis mlade niške istoričarke Ivane Gruden " Stradanje Slovenaca u Nišu za vreme Drugog svetskog rata 1941Drugog svetskog rata -1944. Ova obimom nevelika knjiga otvara nekoliko pitanja na kojima se autor zadržava u svom radu.
LA SOCIETE DE LA CROIX-ROUGE ET LE CAMP DE CONCENTRATION DE NIŠ DANS LA PERIODE DE LA DEUXIE... more LA SOCIETE DE LA CROIX-ROUGE ET LE CAMP DE CONCENTRATION DE NIŠ DANS LA PERIODE DE LA DEUXIEME GUERRE MONDIALE
Ivana Gruden Milentijević, Nebojša Ozimić - LES JUIFS NICHOIS DANS LE CAMP DE CONCENTRATION DE S... more Ivana Gruden Milentijević, Nebojša Ozimić - LES JUIFS NICHOIS DANS LE CAMP DE CONCENTRATION DE SAJMIŠTE
The establishment of the Commissariat for Refugees and Emigrants greatly facilitated the lives of... more The establishment of the Commissariat for Refugees and Emigrants greatly facilitated the lives of people who fled from terror or were forcibly evicted due to war events. Occupied Serbia, in addition to ongoing problems that tormented the local population, also encountered a large number of refugees who came from the territory of the Independent State of Croatia, from Slovenia, Macedonia, and the Kosovo-Metohija region. In Serbia, in addition to the terror carried out by the occupier, a civil war was also simmering, while the population faced various restrictions, repressions and food shortages. In such conditions, it was necessary to organize the reception of exiled Serbs and Slovenes and ensure their survival in occupied Serbia. Within the limits of its capabilities, the Commissariat helped refugees and immigrants, taking care of their reception among the local population. The meaningfulness of the actions of the newly formed organization is also visible in the resettlement of refu...
Нацистичко-фашистички злочини на подручју окупиране Србије (1941-1944) представљају тему којој je... more Нацистичко-фашистички злочини на подручју окупиране Србије (1941-1944) представљају тему којој je већу пажњу у нашој историографији посветилa неколицина аутора. Писање представља двоструки изазов. Oдржава се сећање и успомена на нацистичко-фашистичке жртве и откривају се људи и догађаји који су из идеолошких разлога дуги низ година били стављени у други план.
Промене у спољнополитичкој оријентацији Краљевине Југославије у другој половини тридесетих година... more Промене у спољнополитичкој оријентацији Краљевине Југославије у другој половини тридесетих година и приближавање Немачкој и Италији имале су своје унутрашње политичке репрекусије, које су погађале и Јевреје. 1 Под притиском све већег јачања нацистичке Немачке и фашистичке Италије, влада у Краљевини Југославији, коју су формирали Драгиша Цветковић и Влатко Мачек, отпочела је са прописивањем противјеврејских мера. Једна од првих коју је поменута влада предузела била је отежавање па и спречавање уласка јеврејских избеглица из земаља западне Европе, које је Трећи рајх окупирао, и које су у Југославији тражиле спас од нацистичких прогона и зверстава. Неколико хиљада јеврејских избеглица, које су успеле да пребегну у Југославију, биле су конфиниране у мањим местима с тим што је Савез јеврејских вероисповедних општина морао да брине о њиховом издржавању. Друга мера издата је 5. октобра 1940. године под бројем 1322 и тицала се забране Јеврејима да воде радње са намирницама за људску исхрану на велико. У индустријским предузећима са производима људске исхране, чији су власници били Јевреји, постављени су комесари. Под истим датумом и бројем 1323 објављена је Уредба о упису лица јеврејског порекла за ученике универзитета, високих школа у рангу Универзитета, виших средњих, учитељских и других школа. Том уредбом заведен је за Јевреје "numerus clausus". То је конкретно значило да је број уписаних Јевреја морао бити сразмеран броју Јевреја према броју становника осталих народности. 2 Антијеврејске уредбе донете су у изузетно тешкој спољнополитичкој ситуацији под притиском европских хегемона, нацистичке Немачке. Она је у војничком погледу загосподарила највећим делом европског копна и са својим савезницима готово потпуно заокружила Југославију. Саме антијеврејске законске мере су, гледајући уопште, биле релативно благе, са бројним ограничењима и нису доследно спровођене. 3 Већ при првим наговештајима рата који ће ускоро захватити скоро целу планету, тадашњи председник Владе и министар унутрашњих послова Драгиша Цветковић ће покушати да, колико је у могућности, помогне својим суграђанима, не разликујући их по вери. Када је средином 1939. године, при једном од својих боравака у Нишу, позвао представнике Нишке јеврејске заједнице, нико није ни слутио шта ће им рећи. На том разговору, који је 1 M.Fogel, M.Ristović, M.Koljanin, Pravednici među narodima-Srbija, Beograd, 276. ( у даљем тексту Pravednici među narodima-Srbija) 2
На основу уредбе из 1883. године, када је у Краљевини уведена редовна војна обавеза, српска војск... more На основу уредбе из 1883. године, када је у Краљевини уведена редовна војна обавеза, српска војска је била подељена на две основне категорије : народну војску и последњу одбрану.
Своје антиосовинско опредељење велики број Југословена је храбро и одлучно исказивао за време Дру... more Своје антиосовинско опредељење велики број Југословена је храбро и одлучно исказивао за време Другог светског рата (1941)(1942)(1943)(1944)(1945), али су нажалост многи то плаћали животима.
Рад на промоцији збирке предмета заточеника логора на Црвеном крсту у периоду од 2013-2016 године... more Рад на промоцији збирке предмета заточеника логора на Црвеном крсту у периоду од 2013-2016 године Kључне речи : Логор, Други светски рат, музеј, изложба, презентација На почетку овог излагања, анализираћемо основни проблем који се јавио на почетку рада на логорској збирци. Многи стручњаци су сматрали да је логорска збирка затворена, због велике временске дистанце, и чињенице да је у животу још свега пар људи који су прошли кроз нишки концентрациони логор. Дубљом анализом, долазимо до чињенице да док живе предња о данима проведеним у нишком концентрационм логору, док породице чувају фотографије заточеника и предмете који се за то везују, увек постоји простор за приновљавање и збирка се не може сматрати затвореном. Временска дистанца је са једне стране проблем због све мањег броја живих сведока, али са друге стране дозвољава другачије сагледавање логорске проблематике, без пристрасности. У прилог овој прчи, говори и чињеница да је логорска збирка је у периоду од 2013-2016 године постала богатија за 19 нових предмета. Чињеница да смо 2013. године имали прилику да упознамо Олгу Славковић, девојачко Багур, употпуњује претходну тврдњу. Она је била у логору од јануара до јуна 1942. године и представљала је јединог живог сведока бекства из логора на Црвеном крсту. Олга Славковић, рођена је у Лесковцу 1927. године, и са 14 године доведена је у нишки концентрациони логор заједно са оцем, Павлом Багуром, који је ухапшен због сарадње са НОП-ом у Лесковцу. 1 Павле Багур је стрељан на Бубњу 17. фебруара 1942. године, а Олгу је како сама каже мајка откупила из нишког логора. Олга је у више наврата давала изјаве
Народни музеј Ниш Ивана Груден Милентијевић Народни музеј Ниш Иван Митић Народни музеј Ниш РАД НА... more Народни музеј Ниш Ивана Груден Милентијевић Народни музеј Ниш Иван Митић Народни музеј Ниш РАД НА ПРЕЗЕНТАЦИЈИ МЕМОРИЈАЛНОГ КОМПЛЕКСА "12. ФЕБРУАР" И ЊЕГОВИХ ЗБИРКИ ОД 1967. ДО 2014. ГОДИНЕ АПСТРАКТ: У Другом светском рату у читавој поробљеној Европи био је офо рмљен систем концентрационих логора првенствено из покушајa на цистичких власти да на тај начин држе у покорности локално ста но вни штво, али никако не смемо за боравити ни економскe разлогe. Један ова кав логор био је у Нишу, познат под име ном Логор на Црвеном крсту -тако су га сами логораши про звали. У овај ло гор највећи број људи је довођен са простора југоисточне Србије која је била у на длежности Фе лдкомандантуре 809, коју су Немци формирали по уласку у град. На кон ослобођења града, логор је дуго времена био под ко нтролом Ју го сло венске на родне армије (ЈНА), а од 1963. године налази се под ин ге ре нцијом Народног музеја у Нишу. Од тада започиње интензиван рад на са купљању документације која говори о историјату логора. Прва поставка била је отворена 1968. године и она се, са мањим изменама, задржала до 2012. године, када је урађена нова стална поставка. Осим то га, Народни музеј је организовао и неколико изложби са логорском тематиком у ци љу промовисања овог културно историјског објекта од изузетног значаја. Упр кос ратним годинама и друштвено политичким проблемима, музеј је на ставио са при купљањем ове документације, што је резултирало обја вљи вањем најобимније мо но графије од његовог поставка -регистра жр тава нишког концентрационог логора и затвора -2014. године. КЉУЧНЕ РЕЧИ: Народни музеј, Меморијални музеј, Логор на Црвеном крсту, Ниш, изложбе, нова поставка... број 7, Аранђеловац, 2014, 254. 5 Исто. 6 Исто. 7 Исто, 255.
Posle duže vremena, kada se skoro odustalo od svake pomisli da će pitanje slovenačke zajednice u ... more Posle duže vremena, kada se skoro odustalo od svake pomisli da će pitanje slovenačke zajednice u Srbiji tokom Drugog svetskog rata biti istraženo, pojavio se rukopis mlade niške istoričarke Ivane Gruden " Stradanje Slovenaca u Nišu za vreme Drugog svetskog rata 1941Drugog svetskog rata -1944. Ova obimom nevelika knjiga otvara nekoliko pitanja na kojima se autor zadržava u svom radu.
LA SOCIETE DE LA CROIX-ROUGE ET LE CAMP DE CONCENTRATION DE NIŠ DANS LA PERIODE DE LA DEUXIE... more LA SOCIETE DE LA CROIX-ROUGE ET LE CAMP DE CONCENTRATION DE NIŠ DANS LA PERIODE DE LA DEUXIEME GUERRE MONDIALE
Ivana Gruden Milentijević, Nebojša Ozimić - LES JUIFS NICHOIS DANS LE CAMP DE CONCENTRATION DE S... more Ivana Gruden Milentijević, Nebojša Ozimić - LES JUIFS NICHOIS DANS LE CAMP DE CONCENTRATION DE SAJMIŠTE
Uploads
Papers by Gruden Ivana
Books by Gruden Ivana