Papers by Jelica Veljovic
Humanizam, antihumanizam, posthumanizam, 2023
Овај рад има за циљ покушај утврђивања и разграничења дефиниција и концепата присутних и коришћен... more Овај рад има за циљ покушај утврђивања и разграничења дефиниција и концепата присутних и коришћених у оквирима критичког оквира и дискурзивног апарата који се баве постхуманим као новим појмом унутар хуманистичких наука, као феноменом савременог човечанства и као новим идеолошким алатом биополитике за 21. век. У том смеру, највећи фокус овог рада је покушај да се дискурзивно разграничи низ дисциплина и појмова којима се приступа у анализама постхуманог стања или постхуманог доба, а то су, пре свега, постхумано, постхуманизам и трансхуманизам. Поред тога, радом се покушава указати на цивилизацијски, понајвише филозофски и културолошки континуитет одређених идеја које се данас означавају као постхумане, како би се указало на континуитет, али и аисторичност људских промишљања у смеру феномена везаних, углавном и искључиво, за савремено доба. У овом аспекту ће се начинити осврт кроз критички приказ књижевних текстова присутних у историји књижевности, знатно пре појаве Четвртог индустријског доба и доминације сајбер културе. Оваквим увидима, рад тежи да скицира и расветли основне линије промишљања о постхуманом, постхуманистичком и трансхуманистичком, као новим модусима испитивања хуманог и хуманистичког, као и путање њиховог развоја у смеру биополитике за 21. век.
Facta Universitatis, 2023
El presente trabajo pretende demostrar que el movimiento es elemento constitutivo de la poética n... more El presente trabajo pretende demostrar que el movimiento es elemento constitutivo de la poética narrativa de uno de los escritores contemporáneos españoles Vicente Luis Mora, basándose en su última obra publicada, Circular 22. La primera parte del trabajo intenta vincular a Vicente Luis Mora y el Circular 22 dentro del marco de la generación Mutante, o más conocida como Nocilla. A continuación, el trabajo comprende el análisis del movimiento desde cuatro aspectos diferentes, a través de los cuales se mostraría este fenómeno como: 1. la base estructural del libro; 2. hiperónimo que reúne varios campos semánticos que componen la narración; 3. el marco teórico al que el escritor se refiere, que comprende autores que se dedicaron a estudiar diferentes modos del movimiento como Benjamin y De Certeau; 4. el enlace poético e ideológico con Juan Goytisolo como uno de los posibles precursores de Vicente Luis Mora.
Pasado, presente y futuro del hispanismo en el mundo
Issues in Ethnology and Anthropology, 2019
The main objective of the present work is to concisely, descriptively and comparatively present t... more The main objective of the present work is to concisely, descriptively and comparatively present the fundamental concepts, perspectives and postulates of the contemporary posthumanist theories. Besides these observations, the paper also aims to express and maintain a critical scope of all the posthumanist tendencies developed till present day, starting from non-modern and antimodern, and passing to the transhumanism and critical posthumanism. At the beginning of the paper there is an outlook on the origins and development of the posthumanism, dating it back to the deconstruction and poststructuralist philosophy and relating it to the technological improvement of the human society. Due to the paper’s critical approach to the posthumanist phenomena different representations of human and his environment will be taken into account, especially when it comes to categories such as cyborg, virtual reality and cyber-culture. At the end of the paper, all of these diverse and yet complementary ...
Pasado, presente y futuro del hispanismo en el mundo: avances y retos, 2023
El objetivo del presente trabajo es investigar y analizar la noción de la identidad en la narrati... more El objetivo del presente trabajo es investigar y analizar la noción de la identidad en la narrativa de Juan José Millás. Seguiremos los rasgos postmodernistas y fantásticos de la poética del autor, que comprenden la identidad humana como una categoría flexible, líquida y en el proceso contínuo. Los personajes millasianos buscan sus propias identidades traspasando el límite de la razón, de la lógica y de los comportamientos socialmente aceptables: juegan con sus propias modalidades y posibilidades identitarias. En estos juegos se desdoblan y desvían mentalmente, marcando los agujeros que existen en las diferentes visiones de su propia vida y de su entorno, entre lo real y ficticio, evadiéndose siempre en lo imaginario. Por lo tanto, el trabajo pretende subrayar cómo los personajes de Millás – protagonistas de “Los cuentos de adúlteros desorientados” y de sus novelas Tonto, muerto, bastardo e invisible, Mujer loca y Que nadie duerma – buscan a sí mismos fluyendo entre diversas modalidades del ser. En estas indagaciones, el trabajo mostrará cómo los personajes de Millás nos revelan una perspectiva postmodernista de la búsqueda identitaria, que puede funcionar y desarrollarse como juego entre la locura y la utopía, en el que se esconde el lado fantástico del ser humano.
The article explores possible postmodern features in the fiction of Jorge Luis Borges, which has ... more The article explores possible postmodern features in the fiction of Jorge Luis Borges, which has always been linked by reading-writing relation. Having in mind that the Borgesian way of reading is an act of innovation and subversive critique inscribed inside the text, we will observe how Borges discovers the possible values hidden between different layers of the text and reality. Furthermore, we will illustrate postmodern characteristics of his story through constant inversion and reversion of the meaning of the (in)famous Christian story that created the symbol of treason – the story of Judas Iscariot. Following traces of the Gnostic opus written by his focalizer Nils Runeberg, Borges succeeds in equalizing the theologically opposed biblical couple - God and Judas - by using paradox, inversion and chiasmus. Borges makes one step further by presenting Judas as the Other, or the Same, of God, thus related to the postmodern philosophy of Otherness. Therefore, Borges manages to uncover...
Nasledje, vol. 50, 2021
POSTHUMAN ETHICS OF RESPONSIBILITY:
FROM LEVINAS TOWARDS THE OTHER, THE INHUMAN
The objective of... more POSTHUMAN ETHICS OF RESPONSIBILITY:
FROM LEVINAS TOWARDS THE OTHER, THE INHUMAN
The objective of this paper is to demonstrate the theoretical and conceptual connections between the philosophy of the Otherness by Emanuel Levinas and postulates established by the critical posthumanism theoreticians regarding the new humanism ethics. The starting point for this elaboration is the theory of responsibility for the Other developed by Levinas, which is understood as the basic principle of humanity, and therefore of the human subject as well. The responsibility for the Other is an immanence of being, instigated by the encounter with the face, the look and the touch of the Other. For Levinas, precisely these form the primary speech of humanity that one can express to the Other, becoming himself too in that expression. As posthumanism is a paradigm which brings the overcoming of the exclusivist principle of the traditional anthropocentric humanism, the notion of the Other has become a focal point for all the posthumanist discourses regarding the investigation of the essence of the human. Considering the fact that posthumanism tends to surpass all the dichotomies related to the Other – human or inhuman, configured differently in the racial, class, gender, biological or technological manner – we can confirm that posthumanism has restored the question of the
responsibility for the Other and the necessity of his recognition without any tendency to assimilate, subjugate or eradicate it. Therefore the paper comparatively depicts and analyzes all the overlapping points of the new ethics of Levinas and the desired ethics of posthumanism overlap.
Keywords: posthumanism, Levinas, responsibility, Other, human/ inhuman, ethics, face,
look, touch
Etnoantropološki problemi, 2019
Rad ima za cilj sažeto i opisno predstavljanje osnovnih postavki savremenih teorija posthumanizma... more Rad ima za cilj sažeto i opisno predstavljanje osnovnih postavki savremenih teorija posthumanizma, uz kritičko sagledavanje svih aspekata i tendencija koje su se razvile u okviru istih. U početku rada se obrazlaže o nastanku i razvoju posthumanističkih teorija iz dekonstrukcije i poststrukturalističke filozofije, i u skladu sa tehnološkim unapređenjem društva. Predstaviće se i kritička perspektiva osnovnih aspekata ovih teorija, a posebno uzimajući u obzir transhumanizam kao antihumanizam, kao i izmenjene predstave čoveka i njegove stvarnosti kroz fenomene kiborga, virtuelne stvarnosti i sajber kulture. Na kraju rada će se sve posthumanističke postavke prikazati kroz njihovo prisustvo u okviru književnosti, koja se pokazala kao apriorno polje za iscrtavanje budućnosti čoveka i njegovog društva. S tim u vezi se predstavlja odnos posthumanizma i sajber-pank žanra, ergodične književnosti, sajber-teksta i informatičkog narativa. U tom svetlu će se kao značajni istaći zaključci pobornika kritičkog posthumanizma koji podvlače neophodnost nalaženja novih etičkih i estetskih osnova humanizma, uz suštinsku obnovu polja društveno-humanističkih nauka. Ključne reči: posthumanizam, humanizam, kiborg, virtuelna stvarnost, sajber kultura, književnost
Nasledje, Vol. 45, 2020
El objetivo del presente trabajo es analizar el fenómeno de la identidad de los protagonistas de ... more El objetivo del presente trabajo es analizar el fenómeno de la identidad de los protagonistas de las novelas españolas de posguerra: Tiempo de silencio, de Luis Martín-Santos y Señas de identidad de Juan Goytisolo. El análisis de la identidad de selectos protagonistas partirá de la perspectiva posestructuralista desde la que la identidad se interpreta como un constructo simbólico y social, para mostrar luego que está regida y construida por los mecanismos de la dictadura franquista que en sí implica la violencia institucionalizada. De este modo, el presente análisis demostrará cómo los escritores de posguerra crearon sus protagonistas como reflejos de los mecanismos, comportamientos y discursos violentos de la época franquista, que así se acercan a los conceptos de la identidad singular e identidad asesina, porque en sí comprenden los conflictos político-sociales, miseria ética, divisiones ideológicas y jerarquía social basada en la incomprensión, silencio y terror legítimo.
Verba Hispanica
La humanidad del siglo XX está marcada por algunos significantes cambios de rumbo, respeto al man... more La humanidad del siglo XX está marcada por algunos significantes cambios de rumbo, respeto al manejo de nociones ontológicas y fenomenológicas básicas como razón, conocimiento, objeto/sujeto, cultura, contorno sociológico, arte y ciencia. Este cambio de rumbo lo encontramos influenciado en gran medida por los grandes cambios históricos (las Guerras Mundiales, nuevos estados, formación de nuevos sistemas económicos, ideológicos y políticos) y teóricos, teniendo especialmente en cuenta la nueva teoría francesa en el campo de las ciencias sociales y humanas. Michel Foucault, en la famosa obra Las palabras y las cosas proclama la muerte del hombre, refiriéndose a la muerte del pensamiento occidental y a la caída de un proyecto ilustrado y racionalista dirigido a entender, formar y dirigir al hombre y a la humanidad. Partiendo de la filosofía de Nietzche y Kierkegaard, Foucault (1971: 359, 423) subraya que el humanismo ilustrador, habiéndose desarrollado a partir del siglo XVIII hasta nu...
(Post)humani identiteti: romani Huana Gojtisola, 2021
Monografija (Post)humani identiteti: romani Huana Gojtisola se bavi analizom predstava identiteta... more Monografija (Post)humani identiteti: romani Huana Gojtisola se bavi analizom predstava identiteta junaka u odabranim romanima savremenog spanskog pisca Huana Gojtisola. U opseg analize ulazi pet Gojtisolovih romana, u kojima se kao protagonista pojavljuje isti književni junak: Znaci identiteta, Grof don Hulijan, Huan bez Zemlje, koji skupa cine „Trilogiju Alvara Mendiole”, Prizori nakon bitke i Prognan sa svih strana. Analiza ima za cilj da oznaci razlicite figuracije i predstave identiteta savremenog subjekta, koje je Gojtisolo formirao kroz svog junaka u periodu od 1966. godine, kada je objavljen prvi analizirani roman, do 2008. godine, kada je objavljen poslednji analizirani roman.
Estudios hispánicos serbios y retos de la contemporaneidad
Srpski jezik: studije srpske i slovenske, 2018
Rad ima za cilj pronalaženje figura harmoničnog protivrečja - oksimorona i paradoksa - kao osnovn... more Rad ima za cilj pronalaženje figura harmoničnog protivrečja - oksimorona i paradoksa - kao osnovnih stilističkih postupaka u kratkim pričama Horhea Luisa Borhesa, koje prema književno-umetničkoj tendenciji pripadaju pravcu fantastičnog realizma. Kako ove Borhesove priče imaju za cilj efekat začuđenja i nesigurnosti u predstavu stvarnosti koja se čitaocu pruža, rad će nastojati da ukaže da se jezičke osnove ovog Borhesovog izraza nalaze u postupku jezičkog oneobičavanja i deautomatizacije koju su u teoriju o poetskoj funkciji jezika uveli ruski formalisti. Rad se oslanja na tezu da efekat fantastičnog realnog zavisi od efekta začudnosti koji se prevashodno oslanja na jezičko oneobičavanje kroz dovođenje u vezu semantički protivurečnih pojmova, a najčešće upotrebom stilskih figura oksimorona i paradoksa, postiže efekat fantastičnog realizma, tj. upućivanje na fantastičnu dimenziju stvarnosti koja svoje referente nalazi samo u svetu čitaoca, teksta i mašte. Na ovaj način ćemo sagledati kako proširenje mogućnosti kombinovanja jezičkih znakova, njihovog semantičkog polja i uspostavljanje logičnih veza između suprotnih reči upućuje na osnovnu postavku i težnju Borhesovog fantastičnog realizma - proširenje stvarnosti i njeno obogaćivanje ljudskom imaginacijom. Za ispitivanje ovih mogućnosti analiziraće se primeri iz priča koje su objavljene u zbirkama „Maštarije” (Ficciones, 1944), и „Alef” (ElAleph, 1945).
Srpski jezik, književnost, umetnost, Zbornik radova sa XI međunarodnog naučnog skupa, 2017
U radu se razmatraju posthumanističke teorije i koncepti u sprezi sa filozofskim koncipiranjem vi... more U radu se razmatraju posthumanističke teorije i koncepti u sprezi sa filozofskim koncipiranjem virtuelnog i stvarnog, a u cilju predstavljanja razloga za i protiv tehnološke transformacije stvarnosti, koja sobom vuče preobražaj kategorija stvarnosti kakvu smo do sada poznavali. Pre svega će se predstaviti koncept virtuelne stvarnosti kao specifičnog digitalnog simboličkog polja koje implicira korenitu promenu komunikacije i društvenog polja, a zatim i proširenje poimanja čoveka kao društvenog bića. Tako će još postmodernističke teme prelaska sa glasa na pismo, usmrćivanja stvarnog i subjekta, i zamena prisustva odsustvom, dobiti novo ruho u okvoru posthumanističkih promišljanja o tehnološkom unapređenju čoveka i njegove sredine. Posthumanistički koncepti poput elektronske agore, elektronskog rimskog koloseuma, simulacije društvenog polja i atomizacije javne sfere, informacionističkog kodiranja stvarnosti, hipermedijalnog identiteta i multifrenije Homo sapiens-a, biće istraženi kroz posthumanističko interpretiranje tri epizode iz 18. sezone animiranog sitkoma Saut Park (South Park): “Grounded Vindaloop”, “#Rehash” i “#HappyHolograms”, koji se u ovom radu uzimaju kao svojevrsni savremeni televizijski narativi, čiji autori odražavaju rascep između virtuelnog i faktičkog sa kritičkog posthumanističkog položaja.
Verba Hispanica, 2017
Partiendo de las hipótesis derridianas de su “Poética de hospitalidad”, el papel tiende a investi... more Partiendo de las hipótesis derridianas de su “Poética de hospitalidad”, el papel tiende a investigar los rasgos de la Otredad en relación con el Yo del sujeto individualista, en el Don Quijote de la Mancha de Cervantes y en los cuentos fantásticos de Borges como El Otro y La casa de Asterión. El objetivo fundamental de este papel es presentar los modos de la deconstrucción (re)creativa del Yo, cuya continuidad se ve interrumpida y recreada por el Otro. En este plano delimitaremos tres “objetos” (dicho en término lacaniano) deconstructivistas: el Yo imaginado del Quijote; el Yo pasado y futuro real, y a la vez autoficticio de Borges; el Yo-monstruo hospitalario en Asterión revertido por su visitante hostil. Las discontinuidades identitarias provocadas por tales interrupciones del Otro resultan ser vitales, revelándolo así como un elemento inseparable del Yo. De este modo se cambia el paradigma tradicional humanista que abarca la historia de la humanidad, por lo que la base de estas hipótesis es el lema cartesiano reconstruido por Derrida, revertiendo así la visión humanista del Yo “humano”. Esta reversión se revelará como una tendencia posthumanista, que demostraremos presente en las obras atemporales de Cervantes y Borges, que siguen en el diálogo con la humanidad.
Variaciones De Lo Metarreal En La Espana De Los Siglos Xx Y Xxi 2014 Isbn 978 84 16095 65 0 Pags 221 232, 2014
Uploads
Papers by Jelica Veljovic
FROM LEVINAS TOWARDS THE OTHER, THE INHUMAN
The objective of this paper is to demonstrate the theoretical and conceptual connections between the philosophy of the Otherness by Emanuel Levinas and postulates established by the critical posthumanism theoreticians regarding the new humanism ethics. The starting point for this elaboration is the theory of responsibility for the Other developed by Levinas, which is understood as the basic principle of humanity, and therefore of the human subject as well. The responsibility for the Other is an immanence of being, instigated by the encounter with the face, the look and the touch of the Other. For Levinas, precisely these form the primary speech of humanity that one can express to the Other, becoming himself too in that expression. As posthumanism is a paradigm which brings the overcoming of the exclusivist principle of the traditional anthropocentric humanism, the notion of the Other has become a focal point for all the posthumanist discourses regarding the investigation of the essence of the human. Considering the fact that posthumanism tends to surpass all the dichotomies related to the Other – human or inhuman, configured differently in the racial, class, gender, biological or technological manner – we can confirm that posthumanism has restored the question of the
responsibility for the Other and the necessity of his recognition without any tendency to assimilate, subjugate or eradicate it. Therefore the paper comparatively depicts and analyzes all the overlapping points of the new ethics of Levinas and the desired ethics of posthumanism overlap.
Keywords: posthumanism, Levinas, responsibility, Other, human/ inhuman, ethics, face,
look, touch
FROM LEVINAS TOWARDS THE OTHER, THE INHUMAN
The objective of this paper is to demonstrate the theoretical and conceptual connections between the philosophy of the Otherness by Emanuel Levinas and postulates established by the critical posthumanism theoreticians regarding the new humanism ethics. The starting point for this elaboration is the theory of responsibility for the Other developed by Levinas, which is understood as the basic principle of humanity, and therefore of the human subject as well. The responsibility for the Other is an immanence of being, instigated by the encounter with the face, the look and the touch of the Other. For Levinas, precisely these form the primary speech of humanity that one can express to the Other, becoming himself too in that expression. As posthumanism is a paradigm which brings the overcoming of the exclusivist principle of the traditional anthropocentric humanism, the notion of the Other has become a focal point for all the posthumanist discourses regarding the investigation of the essence of the human. Considering the fact that posthumanism tends to surpass all the dichotomies related to the Other – human or inhuman, configured differently in the racial, class, gender, biological or technological manner – we can confirm that posthumanism has restored the question of the
responsibility for the Other and the necessity of his recognition without any tendency to assimilate, subjugate or eradicate it. Therefore the paper comparatively depicts and analyzes all the overlapping points of the new ethics of Levinas and the desired ethics of posthumanism overlap.
Keywords: posthumanism, Levinas, responsibility, Other, human/ inhuman, ethics, face,
look, touch