Papers by Dejana Vukasović
Journal of Contemporary European Studies, 2024
Srpska politička misao, 2, 2019
U radu se analizira geneza i razvoj Istočnog partnerstva (IP), kao „specifične dimenzije” tzv. Ev... more U radu se analizira geneza i razvoj Istočnog partnerstva (IP), kao „specifične dimenzije” tzv. Evropske susedske politike (ESP). U kojoj meri je tzv. „transformativna moć” EU delotvorna kada je reč o ovoj politici? Koje su posledice razvoja ove politike, kako za EU, tako i za zemlje učesnice ove politike? Ambicija ovog rada je da odgovori na ova pitanja. U tom cilju, analiza će najpre biti usmerena na razvoj Istočnog partnerstva kao posebne politike EU u okviru Evropske susedske politike, usmerene na šest država post-sovjetskog prostora (Ukrajina, Moldavija, Gruzija, Azerbejdžan, Jermenija, Belorusija). U drugom delu rada, analiziraće se uloga Poljske u obrazovanju i razvoju Istočnog partnerstva, imajući u vidu ključnu ulogu Poljske u razvoju „istočne dimenzije” Evropske susedske politike i obrazovanju Istočnog partnerstva. Konačno, ukazaće se na savremene izazove sa kojima se ova politika suočava. Zaključuje se da je transformativna moć EU ograničena dubokim jazom između „starih” i „novih” država članica EU oko rationale i budućeg razvoja Istočnog partnerstva.
Diskurs i politika/Discourse and Politics, International Thematic Collection of Papers, edited by Dejana M. Vukasović, Petar Matić, Institute for Political Studies, Belgrade, 2019
The article aims to analyze the concept of the EU as a normative power. In this regard, the artic... more The article aims to analyze the concept of the EU as a normative power. In this regard, the article explores the concept of Normative Power Europe (NPE) introduced by Ian Manners. The intention is not to debate on whether the EU is a normative power acting in accordance with its norms, or whether it is an actor that acts strategically in pursuit of its interests, i.e., to debate on constructivist vs. realist/ rationalist dispute in international relations. Instead, this paper is focused on the discursive representation of the EU as a normative power. It seeks to analyse the power of the discursive construction of the EU identity as a normative power with the ability to shape conceptions of "normal" in international relations and with the power to legitimise its actions in international politics. Through the example of the relationship between the EU and the Western Balkans, the paper concludes that the normative power identity discourse establishes a distinctive EU identity by turning parties into "others" and by representing the EU as a "force for good" in international relations.
Annuaire français de relations internationales, 2019
Politička revija/Political Review, 2011
Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град ДОПРИНОС ЛИБЕРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ МЕЂУВЛАДИНИХ ОДНОСА У ... more Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град ДОПРИНОС ЛИБЕРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ МЕЂУВЛАДИНИХ ОДНОСА У ИЗУЧАВАЊУ ПРОЦЕСА ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ ** Са же так Циљ овог члан ка је да ана ли зи ра до при нос ли бе рал не те о ри је ме ђу вла ди них од но са у из у ча ва њу про це са европ ске ин те гра ци је, ко ја под вла чи зна чај уну тра шњег про це са пре го ва ра ња из ме ђу др жа ва и не др жав них ак те ра, ко ји од ре ђу ју при ро ду на ци о нал них пре фе рен ци ја, ко је др жа ве за тим сле де на европ ском ни воу. Ли бе рал на те о ри ја ме ђу вла ди них од но са сма тра да ме ђу др жав но пре го ва ра ње у окви ру ЕУ мо же до ве сти до зби ра са по зи тив ним ис хо дом, као и да су на ци о нал не пре фе рен ци је про из вод при ти са ка до ма ћих уче сни ка. Кључ но ста но ви ште ове те о ри је је да про цес европ ске ин те гра ци је ја ча моћ др жа ва та ко што по ве ћа ва ефи ка сност ме ђу др жав ног пре го ва ра ња, услед по сто ја ња за јед нич ког пре го ва рач ког фо ру ма и про це ду ра за до но ше ње од лу ка, али и ја ча ауто но ми ју на ци о нал них по ли тич ких ли де ра у од но су на до ма ће дру штве не уче сни ке. Чла нак ће би ти по де љен у два де ла. У пр вом ће се раз ма тра ти осно ве ли бе рал не те о ри је ме ђу вла ди них од но са, и њен до при нос мо дер ни за ци ји те о ри ја ин те гра ци је и по ја шње њу ево лу ци је европ ског ин те гра ци о ног про це са. Дру ги део ће се ба ви ти пред но сти ма и не до ста ци ма ове те о ри је, са гле да ним из угла у ко јој ме ри и ко ли ко ефи ка сно је ова те о ри ја ус пе ла да об ја сни про цес европ ске ин те гра ци је.
Srpska politička misao, 2018
С а ж е т а к Ауторка у овом раду настоји да утврди значај подручја тзв. "Западног Балкана" за ра... more С а ж е т а к Ауторка у овом раду настоји да утврди значај подручја тзв. "Западног Балкана" за развој спољне, безбедносне и одбрамбене политике ЕУ. У којој мери је овај регион допринео образовању и развоју ЕУ као међународног актера? У раду се заступа став да је ово подручје имало пресудан утицај на развој и афирмацију спољне, безбедносне и одбрамбене политике ЕУ, те да је представљало "погодно тле" за "тестирање" стратегија ЕУ у области безбедности и одбране, посебно када је реч о "подели посла" између ЕУ и НАТО-а, односу између ЕУ и ОУН-а, као и општем правцу развоја безбедносне и одбрамбене политике ЕУ и њеног значаја за развој ЕУ као међународног актера. Будући да спољна, безбедносна и одбрамбена политика ЕУ почива на међувладиној сарадњи, која подразумева једногласност као основни начин доношења одлука, у раду се анализира не само улога ЕУ као међународног актера у овом подручју, већ и утицај "националног нивоа" тј. држава чланица ЕУ на развој ове политике ЕУ. У том погледу, посебна пажња у раду биће усмерена на улогу Француске, која је (заједно са Уједињеним Краљевством) имала пресудан утицај на развој ове политике ЕУ. Рад ће бити подељен у два дела. У првом делу, анализираће се улога ЕУ 90-тих година ХХ века на подручју бивше Југосла-* [email protected] СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО ПОСЕБНО ИЗДАЊЕ 128 вије, као и постепена интеграција региона Западног Балкана у европске интеграционе токове. У другом делу рада, анализа ће бити усмерена на улогу Француске у развоју безбедносне и одбрамбене политике ЕУ у овом подручју, са циљем да се укаже у којој мери је Француска утицала, кроз балканско-западнобалканско искуство, на даљи развој ове политике. Закључује се да је регион Западног Балкана имао пресудну улогу у развоју и афирмацији безбедносне политике ЕУ, те да је представљао «експериментално подручје» за даљи развој ове политике, њен однос са НАТО-ом и ОУН-ом, као и за општи правац даљег развоја ове политике. Такође, улога држава чланица ЕУ, а посебно Француске, пресудно је утицала на развој ЕУ као глобалног актера. Француска је имала улогу катализатора у развоју и афирмацији спољне, безбедносне и одбрамбене политике ЕУ. Утицај Француске био је од пресудног значаја у обликовању ЕУ као глобалног актера, а не само као регионалног актера чије би активности биле ограничене искључиво на подручје Западног Балкана. Кључне речи: заједничка спољна и безбедносна политика ЕУ, безбедносна и одбрамбена политика ЕУ, Француска, Западни Балкан, НАТО.
Sprawy Narodowościowe, 2018
The aim of this paper is to analyze the relation between the EU and the Balkans in the process o... more The aim of this paper is to analyze the relation between the EU and the Balkans in the process of othering. The main research question raised here is in what way and to what extent the Balkans as Other was used in the process of the EU identity construction. The EU is perceived as a discursive self-construction establishing its own distinct identity against Others. It is thus argued that the Balkans identity has been dis-cursively constructed in opposition to the EU identity. Through the discursive process, by virtue of asymmetry of power, the EU self-constructed its identity by stigmatizing the difference of the Balkans-Other. The paper starts with the clarification of some conceptual premises concerning Self, Other and the concept of Otherness. It then focuses on the Balkans as Other in the process of EU identity construction. Finally, the Western Balkans as Other is also examined in the process of othering. Due to the asymmetry of power in the EU-Self and Balkans/Western Balkans-Other relation and the ability of the EU to impose the constructed dominant representations , this relation is about inclusion and exclusion, superiority and inferiority.
The author would like to thank Krzysztof Jaskułowski for his valuable comments on an earlier draft of this paper.
Note: Footnote number 10, second sentence, it should be stated: "It comprises Albania, Bosnia and Herzegovina, FYROM, Montenegro, Serbia and Kosovo and Metohija".
Srpska politička misao, 2017
У раду се анализира систем контроле извоза оружја Европске уније. У фокусу анализе су мере усвоје... more У раду се анализира систем контроле извоза оружја Европске уније. У фокусу анализе су мере усвојене на нивоу ЕУ, којима се утврђује режим контроле извоза оружја држава чланица ЕУ према трећим државама. Ауторка у раду настоји да утврди да ли је усвајањем легислативних аката на нивоу ЕУ дошло до процеса европеизације, тј. промена у понашању држава чланица у области контроле извоза оружја и деловања у складу са задатим правним актима, које су затим условиле промену националних интереса и преференција. У циљу одговора на ово питање, рад ће бити подељен у три дела. У првом делу ауторка се бави теоријским одређењем европеизације. У другом делу рада се анализира режим контроле извоза на нивоу ЕУ, док се у трећем делу разматра имплементација одредби о извозу оружја од стране држава чланица. Закључује се да у области извоза оружја, упркос томе што су донети акти на нивоу ЕУ који предвиђају хармонизацију процедура држава чланица, није дошло до процеса европеизације. Усвајање и имплементација аката на нивоу ЕУ који се односе на контролу извоза оружја нису довеле до промене очекивања и деловања националних држава чланица, већ су израз материјалних интереса заснованих на промовисању извоза оружја.
Politička revija, 2012
Parlamentarna kontrola bezbednosne politike EU jedno je od ključnih pitanja institucionalnog sist... more Parlamentarna kontrola bezbednosne politike EU jedno je od ključnih pitanja institucionalnog sistema EU. Kako su nacionalni parlament država članica i Evropski parlament uključeni u proces razvoja i sprovođenja bezbednosne politike EU? Autorka primećuje da postoji "dvostruki demokratski deficit" u institucionalnom sistemu EU, kako na nivou nacionalnih parlamenata, tako i na nivou Evropskog parlamenta. Razvoj spoljne i bezbednosne politike EU počiva na međuvladinoj saradnji , i uloga Evropskog parlamenta je ograničena u toj oblasti, ali ona nije nadomeštena aktivnim učešćem nacionalnih parlamenata u demokratskoj kontroli ove politike. Odredbe Lisabonskog ugovora donose neke novine, koje, međutim, suštinski ne menjaju stvari. Članak će biti podeljen u dva dela. U prvom delu, autorka će analizirati ulogu Evropskog parlamenta u procesu demokratske kontrole bezbednosne politike EU, dok će drugi deo rada biti posvećen ulozi i ograničenjima nacionalnih parlamenata, Autorka zaključuje da postoji paradoks u institucionalnom sistemu EU, jer spoljna i bezbednosna politika EU ima za cilj da promoviše razvoj i jačanje demokratije i pravne države, dok istovremeno postoji dvostruki demokratski deficit u procesu parlamentarne kontrole ove politike EU.
.
УДК 316.61:316.35(4) Институт за политичке студије Монографска студија Београд Примљен: 12.02.201... more УДК 316.61:316.35(4) Институт за политичке студије Монографска студија Београд Примљен: 12.02.2015 Одобрен: 22.02.2015
Autorka se u ovom radu bavi pitanjem nacionalnog i evropskog identiteta, koje će biti sagledano k... more Autorka se u ovom radu bavi pitanjem nacionalnog i evropskog identiteta, koje će biti sagledano kroz prizmu neofunkcionalističke teorije evropske integracije. U središtu analize biće razmatran način na koji je ova teorija povezala evropski identitet sa procesom integracije i u kom svetlu je sagledana važnost nacionalnog identiteta. Autorka će u članku ukazati na neke nedoslednosti i ograničenja neofunkcionalističke teorije, ali i na pokušaje njene revitalizacije. Cilj rada je da odgovori na pitanje da li ova teorija, i pored mnogobrojnih osporavanja, može predstavljati odgovarajući okvir za objašnjenje razvoja evropskog identiteta. Rad će biti podeljen u dva dela. U prvom će se razmatrati neofunkcionalistička teorija procesa evropske integracije, tj. njen način sagledavanja evolucije ovog procesa. Drugi deo će se baviti pitanjem evropskog i nacionalnog identiteta iz perspektive ove teorije, u cilju sagledavanja opravdanosti ove teorije kao odgovarajućeg okvira za objašnjenje razvoja evropskog identiteta.
Аутор у овом члан ку раз ма тра до при нос со ци јал ног конструк ти ви зма об ја шње њу раз во ј... more Аутор у овом члан ку раз ма тра до при нос со ци јал ног конструк ти ви зма об ја шње њу раз во ја спољ не и без бед но сне по ли тике ЕУ. Шта је то што со ци јал ни кон струк ти ви зам чи ни по год ним за ис тра жи ва ње про це са европ ске ин те гра ци је? Кон струк ти ви зам сма тра да европ ска ин те гра ци ја, као про цес, има «тран сфор ма тив ни» ути цај на европ ски си стем и ње не кон сти ту тив не еле менте. Про цес европ ске ин те гра ци је се ме њао то ком го ди на, и са мим тим и иден ти те ти др жа ва чла ни ца ко ји су про ме ни ли њи хо ве ин тере се. Кон струк ти ви зам под вла чи зна чај ове про ме не, ко ји је остао «не ви дљив» у при сту пи ма ко ји за не ма ру ју про це се фор ми ра ња иден ти те та и ко ји сма тра ју да ин те ре се др жа ва стро го од ре ђу је струк ту ра ме ђу на род ног си сте ма. Ипак, чи ни се да овај при ступ ни је до вољ но ис ко ри шћен у про у ча ва њу спољ не и без бед но сне поли ти ке ЕУ. Чла нак је по де љен у три де ла. У пр вом, аутор се ба ви основ ним од ли ка ма кон струк ти ви зма као при сту па у ме ђу на родним од но си ма. У дру гом де лу би ће раз ма тран кон струк ти ви стич ко об ја шње ње раз во ја спољ не и без бед но сне по ли ти ке ЕУ. Ко нач но, у тре ћем де лу, аутор ће на сто ја ти да ука же на не ке сла бо сти со ци јалног кон струк ти ви зма у об ја шње њу раз во ја спољ не и без бед но сне по ли ти ке.
Ори ги нал ни на уч ни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година X, vol. 21 Број 3/2014. ст... more Ори ги нал ни на уч ни рад НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година X, vol. 21 Број 3/2014. стр. 9-28 9 * На уч ни са рад ник, Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град ** Овај рад је настао као резултат рада на пројекту бр. 179009, а који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
УДК: 32(4-672EU):321.01 Оригинални научни рад Српска политичка мисао број 4/2011. год. 18. vol. 3... more УДК: 32(4-672EU):321.01 Оригинални научни рад Српска политичка мисао број 4/2011. год. 18. vol. 34. стр. 131-152. 131 ПРОТИВРЕЧНОСТИ ЕВРОПЕИЗАЦИЈЕ Де ја наМ.Вук че вић Ин сти тутзапо ли тич кесту ди је,Бе о град Ми шаСто ја ди но вић Ин сти тутзапо ли тич кесту ди је,Бе о град ПРО ЦЕСПРО ШИ РЕ ЊАЕУ: КОН ЦЕПТ«ПРЕ ЛИ ВА ЊА» *
Conference Presentations by Dejana Vukasović
Europe in Discourse, 2nd International Conference- Agendas of Reform, 2018
In this article, the author examines the EU’s identity in relation to the concept of external Oth... more In this article, the author examines the EU’s identity in relation to the concept of external Other. It is argued that the EU identity formation represents a relational process shaped not only by its interaction with national identity but also with significant others, necessary for the defining/redefining and manifesting of the EU's identity. The paper focuses on the Western Balkans as an external Other in the process of constructing and shaping the EU actorness. It goes beyond the clear-cut dichotomy in the self/other relation, introducing the concept of liminality as a useful analytical tool in explaining the identity of these two actors. The article suggests that both the EU and the Western Balkans are "stuck" in a liminal position, i.e. trapped in-between different sets of role expectations which could lead to the permanent liminality.
Ljubinko Milosavljević, Branislav Stevanović,, Gordana Stojić (ur.), Tradicija, modernizacija, identitet, Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu, 2012
Uploads
Papers by Dejana Vukasović
The author would like to thank Krzysztof Jaskułowski for his valuable comments on an earlier draft of this paper.
Note: Footnote number 10, second sentence, it should be stated: "It comprises Albania, Bosnia and Herzegovina, FYROM, Montenegro, Serbia and Kosovo and Metohija".
.
Conference Presentations by Dejana Vukasović
The author would like to thank Krzysztof Jaskułowski for his valuable comments on an earlier draft of this paper.
Note: Footnote number 10, second sentence, it should be stated: "It comprises Albania, Bosnia and Herzegovina, FYROM, Montenegro, Serbia and Kosovo and Metohija".
.