Bojan Simic
Institute for Recent History, Belgrade, Institute for Recent History, Belgrade, Principal Research Fellow
https://www.inisbgd.co.rs/cir/biografija-i-bibliografija/66/2019/06/05/dr-bojan-simic.html
less
Related Authors
Interests
Uploads
Papers by Bojan Simic
светског рата. У уводном делу обрађени су дипломатски односи,
од признања социјалистичке Југославије од стране Уругваја до
фактичког осамостаљивања посланства ФНРЈ у Монтевидеу. Део
посвећен економској сарадњи два земље анализира трговинску
размену у обрађеном периоду, а посебно важеће уговоре и обим
трговине. Трећи део обухвата анализу деловања југословенског
исељеништва у Уругвају, његову организацију и везе са матицом.
штампе анализира организација и став српских исељеника у Јужној Америци према
режиму који је успостављен у Југославији након Другог светског рата. Посебна пажња
обраћа се на делатност оних удружења и исељеника који су избегли управо под притиском
нових власти у ФНРЈ. Прати се њихова бројност и активност уперена према режиму у
домовини. У другом делу рада биће речи о „Српској застави“ – листу Срба Јужне Америке
и најзначајнијим представницима српске емиграције који су деловали преко њега.
основу архивски извора, литературе и штампе утврди место и улогу Врбаских новина у пропаганди коју је спроводио председник владе Краљевине Југославије Милан Стојадиновић.
крајња граница одабрана је 1950. – година потписивања трговинских уговора са Бразилом, Уругвајем, Парагвајем и Перуом, врхунца трговинске размене са Аргентином и поновног успостављања прекинутих дипломатских односа са Чилеом.
Based on unpublished archival material, published
sources and relevant literature, the paper analyzes the relations
between the FPRY and the countries of South America in
the early years after the Second World War. The year when Yugoslavia
renewed diplomatic relations with the most important
countries of the South American continent was taken as the
starting year of the research, and 1950 was chosen as the last.
This was the year that saw signing trade agreements with Brazil,
Uruguay, Paraguay and Peru, and the peak of trade exchange
with Argentina and the re-establishment of broken diplomatic
relations with Chile.
покренули полемику у емигрантским круговима а основ тога била је идеја о разбијању Југославије и формирању независних држава Србије и Хрватске. Стојадиновић и Павелић су се у том периоду посећивали и више пута разговарали на ту тему. Циљ рада је да се на основу постојећих сведочанстава изнесу закључци који ће покушати да дају одговоре на питања да ли је споразум постојао и ако јесте,
шта је у њему писало, која је била његова улога и каква му је била позадина.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Југославија, Аргентина, дипломатија, Хуан Перон, штампа
и постојеће литературе анализира се позадина пуцања на председника Владе и министра спољних послова Краљевине Југославије Милана Стојадиновића у Народној скупштини од 6. марта 1936. У њему се прате промена Владе која је уследила, реакције у земљи и иностранству на догађај, као и судски процес којим је цео случај окончан. На крају рада се разматрају политичке последице овог чина, као и појединачне судбине умешаних.
светског рата. У уводном делу обрађени су дипломатски односи,
од признања социјалистичке Југославије од стране Уругваја до
фактичког осамостаљивања посланства ФНРЈ у Монтевидеу. Део
посвећен економској сарадњи два земље анализира трговинску
размену у обрађеном периоду, а посебно важеће уговоре и обим
трговине. Трећи део обухвата анализу деловања југословенског
исељеништва у Уругвају, његову организацију и везе са матицом.
штампе анализира организација и став српских исељеника у Јужној Америци према
режиму који је успостављен у Југославији након Другог светског рата. Посебна пажња
обраћа се на делатност оних удружења и исељеника који су избегли управо под притиском
нових власти у ФНРЈ. Прати се њихова бројност и активност уперена према режиму у
домовини. У другом делу рада биће речи о „Српској застави“ – листу Срба Јужне Америке
и најзначајнијим представницима српске емиграције који су деловали преко њега.
основу архивски извора, литературе и штампе утврди место и улогу Врбаских новина у пропаганди коју је спроводио председник владе Краљевине Југославије Милан Стојадиновић.
крајња граница одабрана је 1950. – година потписивања трговинских уговора са Бразилом, Уругвајем, Парагвајем и Перуом, врхунца трговинске размене са Аргентином и поновног успостављања прекинутих дипломатских односа са Чилеом.
Based on unpublished archival material, published
sources and relevant literature, the paper analyzes the relations
between the FPRY and the countries of South America in
the early years after the Second World War. The year when Yugoslavia
renewed diplomatic relations with the most important
countries of the South American continent was taken as the
starting year of the research, and 1950 was chosen as the last.
This was the year that saw signing trade agreements with Brazil,
Uruguay, Paraguay and Peru, and the peak of trade exchange
with Argentina and the re-establishment of broken diplomatic
relations with Chile.
покренули полемику у емигрантским круговима а основ тога била је идеја о разбијању Југославије и формирању независних држава Србије и Хрватске. Стојадиновић и Павелић су се у том периоду посећивали и више пута разговарали на ту тему. Циљ рада је да се на основу постојећих сведочанстава изнесу закључци који ће покушати да дају одговоре на питања да ли је споразум постојао и ако јесте,
шта је у њему писало, која је била његова улога и каква му је била позадина.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Југославија, Аргентина, дипломатија, Хуан Перон, штампа
и постојеће литературе анализира се позадина пуцања на председника Владе и министра спољних послова Краљевине Југославије Милана Стојадиновића у Народној скупштини од 6. марта 1936. У њему се прате промена Владе која је уследила, реакције у земљи и иностранству на догађај, као и судски процес којим је цео случај окончан. На крају рада се разматрају политичке последице овог чина, као и појединачне судбине умешаних.
Одлука да изаберемо хронолошки оквир од 1946. до 1955. има више оправдања. Почетна граница изабрана је као година када су поново успостављени односи између Југославије и Аргентине, али и као година када је Хуан Перон први пут изабран за председника републике. Поред тога што анализа обухвата период од практично једне целе деценије, као разлог за крајњу границу истраживања видимо и годину пуча у Аргентини, одлазак Перона и долазак војне хунте, што је довело до нестабилности у земљи и до фактичке парализе односа између две државе. То је и време када се, после периода лутања између два блока, битно мењала југословенска спољна политика и када се преоријентисала на политику несврстаности.
Ideja za knjigu rodila se u zimu 2009. godine kada sam boravio u Sofiji i gledao tri zanimljiva koncerta u tri dana. Tada mi je u jednom razgovoru čuveni Laza iz Zrenjanina predložio da svoje beleške sa koncerata predstavim u jednom internet blogu. Već ranije sam pisao kratke izveštaje i mejlom ih slao drugarima za koje sam znao da bi ih to zanimalo. Posle povratka iz Bugarske otvorio sam blog pod imenom escapist77 i napisao prve nešto opširnije i smislenije izveštaje. Tako su postavljeni temelji za ovu knjigu. Sami izveštaji nastajali su najkasnije nekoliko dana posle koncerata o kojima su govorili, dok su sećanja bila sveža, a neretko su beleške i koncept pravljeni iste večeri. Kada je već bilo jasno da se posete koncertima mogu prorediti ali da od njih ne želim odustati, počeo sam da razmišljam kako da ono što će biti štampano bude neka zaokružena celina što se vremenskog okvira tiče. Na kraju sam u šali zaključio da je najbolje da knjiga obuhvati period od šest godina, šest meseci i šest dana od prvog izveštaja koji će se u njoj naći. Tako je i bilo.
Knjiga se sastoji od 55 izabranih izveštaja sa koncerata i festivala u inostranstvu koje sam posetio u periodu od februara 2009. do jula 2015. godine u jedanaest evropskih država (Bugarska, Mađarska, Češka, Italija, Slovačka, Poljska, Hrvatska, Nemačka, Austrija, Slovenija, Grčka). Većina ovih izveštaja je sa jednog određenog koncerta, ali ima i izveštaja sa višednevnih festivala, kao i zbirnih koji govore o nekoliko koncerata istog benda u kratkom vremenskom intervalu. Moja osnovna želja bila je da prenesem svoje neposredne utiske sa nastupa bez „naknadne pameti”, nekog dodatnog promišljanja i ulepšavanja. Izveštaji su dakle subjektivni jer pišem o bendovima koje volim i koje sam odabrao da gledam. Oni oslikavaju moj lični doživljaj i reflektuju moje raspoloženje u datom momentu. Naravno, trudio sam se da navedem i što više opštih informacija vezanih za prostor, posetu i samu organizaciju koncerta/festivala. Objavljeni izveštaji su u najvećoj meri onakvi kako su originalno napisani uz neka tehnička doterivanja i manja skraćivanja. Na određenim mestima usvojio sam i sugestije lektora. Moram napomenuti da sam većinu set lista sa prikazanih koncerata sam zapisivao a da samo onda kad to nisam uspeo ili znao konsultovao sam sajt setlist.fm.