Papers by Valentina Cizmar
Kulturni centar VOJVODINE "Miloš Crnjanski", 2023
Filozosofija tehnike
Универзитет у Београду, Nov 23, 2015
During the history of philosophy, especially in the ancient philosophy contemplative power of the... more During the history of philosophy, especially in the ancient philosophy contemplative power of the spirit is essential moment for turning a spirit from sense, but at the same time it is an essential element in the process of knowledgment. Similarly statement we can find by Angelo Carnafa and in the Plato's theory of paideia. But we can truly talk about the philosophy of education as discipline of philosophy not until the contemporary world. Among the actually philosophical questions we can notice that Karl Jaspers demands the philosophical impulse of inquiry in every kind of science, education and culture, and idea of wholeness in every knowledge, too. This new discipline should starts form inquiry a practice in school, learning and education system, which purpose is in the reformation of educational system in whole. Philosophy of education can achieve that aim, only if we overcome concept that she represents theory without practice.
Baština, 2010
Ап стракт: Аутор у ра ду на сто ји да ана ли зи ра оп шту исто риј ску и ду хов ну си ту а ци ју ... more Ап стракт: Аутор у ра ду на сто ји да ана ли зи ра оп шту исто риј ску и ду хов ну си ту а ци ју Ср ба на Ко со ву и Ме то хи ји са ста но ви шта ни хи ли зма, ка ко је тај појам кон ци пи ран пре све га у Ни че о вој фи ло зо фи ји, али и ши ре. Ста но ви ште Ни че о вог кул тур но-исто риј ског об ли ка ни хи ли зма као си ту аци је про па да ња хри шћан ских вред но сти и иде а ла у са вре ме ном све ту се пре ма ауто ру не мо же при хва ти ти као осо бе ност кул ту ре срп ског на ро да на Ко со ву, чак ни у кри тич ним си ту а ци ја ма, за хва љу ју ћи ја ком вер ско-ду хов ном жи во ту, хри шћан ско-пра во слав ном на сле ђу и ин сти ту ци ја ма ко је ту ду хов ну ја чи ну оли чава ју и да нас. У тој тач ки аутор је ви део ко рен ко сов ско-срп ске афир ма ци је жи во та и на чин пре вла да ва ња (енгл. Over co ming; нем. die Über win dung) по сто је ћих аспека та ни хи ли зма, по себ но ни хи ли зма као не га ци је основ них људ ских пра ва и ра зних об ли ка сло бо де. Сто га, ни хи ли зам и не по сто ји у осно ви ду хов но-кул тур ног живо та срп ског на ро да као су штин ски став ко ји би про ис хо дио из те исте тра ди ци је. Аутор у ра ду уво ди и но ви тер мин "ко сов ски ни хи ли зам" ко јим нај пре дефи ни ше вр сту спо ља шњег, по ли тич ког, па сив ног ни хи ли зма ко ји има де структив не ин тен ци је спрам срп ске кул ту ре и на сле ђа, а ко ји и че сто за у зи ма об лик кон флик та из ме ђу Ис то ка и За па да, хри шћан ства и исла ма. Ак тив ну фор му косов ског ни хи ли зма аутор от кри ва у по ку шај пре ва зи ла же ња тог об ли ка па сив ног ни хи ли зма, а има сво ју осно ву у не го ва њу срп ске исто риј ске све сти, вер ско-духов ног жи во та и усме ре но сти спрам тран сцен ден ци је. Кључ не ре чи: Ни хи ли зам, хри шћан ско-пра во слав но на сле ђе, ко сов ски ни хили зам, па сив ни и ак тив ни ни хи ли зам, афир ма ци ја жи во та. Ни че ов и "ко сов ски ни хи ли зам" По ла зе ћи од раз ма тра ња Ни че о вог сми сла ни хи ли зма ми ће мо ана ли зира ти ка ко се срп ски на род са Ко со ва у про шло сти, као и у са да шњо сти, одно си спрам ни хи ли зма ко ји је при су тан у од но су на њи хо ву ду хов ну ба шти ну,
The paper analyzes the formation Kveta Morochovič Cvyk based on collections of poetry Myšlienky a... more The paper analyzes the formation Kveta Morochovič Cvyk based on collections of poetry Myšlienky a túžby (2010) and Ľúbostné peripetie (2014). The poetics of Kveta Morochovičova Cvyk is characterized by a theoretical and interpretative perspective. Poet introduces a new line of Rusyn poetry in Slovakia-intimate lyrics with elements of melancholy sentimentality, nostalgia, simple imagery, limited use of means of expression and blank verse.
Објављено у часопису Златна греда_2016
Часопис Повеља, Краљево
Међу разновсрним поетским гласницима и посвећеницима поезије-тој дисциплини која важи као најрани... more Међу разновсрним поетским гласницима и посвећеницима поезије-тој дисциплини која важи као најранија учитељица човечанстваиздваја се на пољу женског савременог песничког пера и поезија Гордане Ђилас. Она варира кроз снажну лирску ноту, у којој је непосредни сентиментализам сведен на меру, без патетике, уобличен и дисцилинова, без расипања украсима и подражавањима,
Објављено у часопису Повеља
Текст објављен у Летопису Матице српске
Етика преображеноГЕроса је снажна философска демонстрација вере ДостојевскоГ, надахното и ниш та ... more Етика преображеноГЕроса је снажна философска демонстрација вере ДостојевскоГ, надахното и ниш та мање прецизно развијено учење о спасењу кроз лепоту и у лепоти, инспирисано Платоновим науком о Еросу, Светим Писмом и светоотачком литературом, Декартовим Медитацијама, открићима "дубинске психолоГије" Фројда и Јунга, т е најновијом феноменолошком философијом. Ерос је "лаком " на лепоту, он је бесконачна жеђ за лепотом која не подноси ропство, окове правних и етичких закона и норми. Али не само то. Ерос се, будући да је пре свега непрестана жудња за Последњом Живом Лепотом, т е к привидно задовољава опредмећеном и оГраниченом лепотом, збоГ чеГа се често, када бива ухваћен у клопке чулноГ задовољства или опијен душевним естетизм ом или, пак, заточен у хладној тамници духовн о г самољубља, манифестује као деструктивна енерГија која настоји да вл а сти ти иГо наметне бићу у целини. Енергија Ероса може се сублимисати и прочистити, дефинитивно преобразити и испунити само "прекрасном сликом ", само оном Лепотом Свешиње до које допире преко "лепих ликова "-икона свети тељ а и БоГочовека. Само они ликови, дакле, у чијој основи као архетипстоји икона и образ Божији, имају способност да продру у подсвест и позитивно је артикулишу и усмере. На тајначин, обликован и вођен "водитељским образом ", човек ступа на неповратни п у т обожења. "Ерос је жудња за оваплоћењем, преображењем и васкрсењем, боГочовечанска жудња, жудња за рађањем БоГочовека, за истшнским "рађањем у лепоти ", жудња за обожењем и вера да ће лепота спасити свет ". И з а т о Ерос, који је вечно непокоран закону, слободно бира блаГодат, слободно бира зависност од СвевишњеГ као вечноГ простора испуњења њеГове бесконачне жудње. БлаГодат смирује читаво човеково биће и ослобађа њеГове истинске, љубавне стваралачке снаГе. Она јестељ убав и она омоГућује љубавну везу човека и БоГа, ону јединствену везу слободне зависности кроз коју се испуњени Ерос покорно враћа у крило СвевишњеГ. Јер, "ако не би било никакве зависности од друГоГ, т о би значило нашу затвор ен ост у саме себе, нашу зап етљ ан ост у зачараном кругу самосвести, другачије речено-немогућност слободноГ транса, слободноГ излаза у последњи простор АпсолутноГ". 7 2. Закон и Благодаш Оно што се супротставља закону ннје "јарам" , "бреме" ("незгодна бремена"), наредба (императив), застрашивање, већ је, напротив-олакшање, ослобођење, позив на гозбу, радост (%арц) и блаженство. Царство Божије јесте блаженство, као што је то објављено у "заповестима блаженства" , оно је радост дарована човеку, спасење, највиша лепота и "дражест", дгаћа или Харц, благодат. Било би сасвим погрешно мислити да је супротност закона и блаГодати констатовао тек ап. Павле и да је Павлово хришћанство некакво посебно хришћанство. Ап. Павле је први хришћански филозоф који је дао највећи допринос хришћанском гносису, поимању Откровења, али је он у потпуности веран том Откровењу. Супротност закона и благодати, закона и љубави, закона и Царства Божијег провлачи се кроз сва Јеванђеља и као основни принцип хришћанства прецизно је формулисан у Прологу Јеванђелисте Јована: "Јер се закон даде преко Мојсија, а бл агод ат и истина постаде кроз Исуса Христа" (Јн. 1:16,17). Христос уверава да помоћу закона спасење није могуће: правда закона, правда "књижевника и фарисеја", затвара улаз у Царство Божије (Мт. 23:13). Кад би спасење путем закона било могуће, онда Спаситељ не би био ни потребан! Највећи праведник религије закона и пророка јесте Јован-а најмањи у Царству Небеском већи је од Њега (Мт. 11:11-13). Стога тешко законицнма што товаре на људе бремена тешка за ношење! (Лк. 11; 46). Према томе, овде лежи праг апсолутне супротности: Царство Божије је нешто сасвим другачије, квалитативно другачије иново. У разговору са Самарјанком (В. Јн. 4:7-30) присутна је најдубља и можда најрадикалнија супротност религије закона и другачије религије "духа и истине". Религија закона дели људе на чисте и нечисте на основу тога колико се ови придржавају одређених норми, норми о времену и месту, норми које прописују где, како, када и у којим облицима се треба клањати Богу. Али, постоји и другачије клањање: клањање Оцу у духу и истини, и оно је директно супротно првом: "ни на гори овој ни у Јерусалиму" већ у духу и истини. Сам проблем религије закона са свим његовим споровима и контроверзама које раздвајају људе, директно се отклања и укида због његове недуховности. То је проблем лажних богомољаца и лажне религије, такве Бог не призива себи: "Бог је дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају" (Јн. 4:7-27)4. Филозофија св. Павла са њеним дијалектичким противстављањем Закона и БлаГодати, јесте само настојање да се разоткрије пуноћа оног "Откровења" које је примио од учитеља. 3. Заповест телесна и"примање Духа" Закон је пре свега норма спољашњег понашања која је попримила религиозно значење; то су заповести: "не додирни", "не окуси", "не опипај"... Зашто се држати ових учења?-пита апостол. "Да вас, дакле, нико не осуђује за јело или пиће, или за какав празник... или за суботе". Све су то само "заповијести по наукама људским" , "предања људска" (Кол. 2:20-23, 16, 8), "закон тјелесне заповијести" (Јев. 7:16) у чију спасоносност могу да верују само они који се уздају у тело (Фил. 3:3, 4). Ритуални закони свих религија, особито јеврејске, запањују својим ситничарским материјализмом: "они који хоће да буду под законом" , "робују слабим и биједним стихијама" (Гал. 4:21, 9,10), "гледају на дане и мјесеце, и времена и године"... решавају питање о томе где и на каквој гори да се моле и, на крају крајева, размишљају о "стихијама свијета", о ономе што је на земљи, а не о ономе што је горе (упор. Кол. 2 и 3:2). То је сујетна религија, "сујеверје" (ебеА-обргјакега, зирегеШш. Кол. 2:23). Таквима који се уздају у тело противстављају се они који се "не уздају у тијело", који "служе Духом Божјим" (Фил. 3:3), живе Духом (Гал. 5:22-25) и који су Духом вођени (Ш. 18), рођени и обновљени Духом Светим (Тит. 3:5). Они су управо они прави богомољци које по Христовим речима Отац призива себи-богомољци у Духу и Истини. Али Дух Свети је благодат, радост, лепота (%арк;, дгава), утеха која исходи од Оца и коју Отац дарује само ономе који верује у Оца и иде путем Сина, другачије речено, који верује у Богосиновство Христа. Ми добијамо од Оца Благодат Духа Светога, али само кроз Сина, "кроз Исуса Христа Спаситеља нашег", да бисмо "оправдани ЊеГовом блаГодаћу", "постали насљедници живота вјечнога као што се надамо" (Тит. 3:5-7). Када ап. Павле говори о "рођењу и обнављању Духом 9 Светим" он, несумњиво, мисли на друго рођење, рођење од Духа без којег се, по Христовим речима, не може видети Царство Божје (Јн. 3:3-9)5. 4. Покривало на срцу и живот у Духу Оно што се овде противставља религији која за највећу вредност признаје "Закон"-јесге друга и потпуно другачија вредност непосредног мистичког општења с Апсолутом, са Богом, са Светом Тројицом; заправо "потврда ствари невидљивих" и "основ свега чему се надамо" (еАли^оцеУОУ лжоатасж;) који ап. Павле дефинише као веру. ("А вера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих"-Јевр. 11:1). "Закону" се противставља "вера" као непосредан однос између Бога и човека, али не кроз заповести и забране Закона већ у интимно-срдачном додиру љубави; с њом је повезано узвратно деловање Божансгва које дарује радост (харц), "благодат" и утеху Духа Светога, које ствара Царство Божје уз са-твораштво, "кооперацију" човека. На тај начин је "закону" могуће противстављати веру, благодат, примање Духа Светога, љубав, Царство Божије. Систем ових појмова, који прелазе један у други, изражава нови систем вредности. "Закон" препречује пут у Царство Божије, он је преграда између Бога и човека. На путевима "Закона" није могућ онај интимно-срдачан однос љубави, узајамни однос Богосиновства, однос који спасава, преображава "обожује" (0 Е 1 С о а ц) човека и саздаје Царство Божје најпре "у нама" , а затим свуда. Он није могућ зато што је Закон "покривало на срцу" (2 Кор. 3:14-15) које "до данас остаје нејасно" за оне који у потпуности живе у Старом Завету (а таквих је и данас већина). Бог је скривен за човеково срце, одвојен завесом Закона. Нема односа пријатељства и синовства већ постоји однос Законодавца и поданика, Господара и роба. Роб не сме ни да погледа у Господара већ само слуша његов глас у заповестима Закона. Постоји такво схватање односа између човека и Бога код кога се целокупна религиозна повезаност, целокупно "поштовање" и "веровање" изражава искључиво у проучавању Торе, у проучавању, тумачењу и испуњавању "заповијести људскијех". Већ код пророка Исаије налазимо оштар протест против законичарства и 10 Торе: "веровање" које се изражава у "заповијестима људскијем којима су научени" (Ис. 29:13), у гомилању "заповијест по заповијест, правило по правило" јесте лажно веровање: оно се губи и заплиће "у замке" законичарства (Ис. 28:10,13). Исаија овде наводи оно што ће касније да изрекне Хрисгос потврђујући пророкове речи: такво поштовање је узалудно (Мк. 7:7-13). Срце је притом далеко од Бога, одвојено је од Бога мрежом правила, завесом закона. А управо је то оно "покривало на срцу" о коме говори ап. Павле. Покривало закона скида се са срца Христом. Срце почиње да живи у Духу и да дише духом слободе: " А кад би се обратили ка Господу, укинуло би се покривало. А Господ је Дух; а гдје је Дух Господњи ондје је слобода". Ми, хришћани, нисмо одвојени завесом закона од Бога, "ми пак откривеним лицем одражавамо славу Господњу", "преображавамо се у тај исти лик, из славе у славу, као од Духа Господа" (2 Кор. 3:14-18).
Stin Orthodoksi Theologia, 2016
η σχέση αμαρτίας, βούλησης, πίστης και επιλογής Η συγγραφέας σε αυτήν την εργασία διερευνά την ηθ... more η σχέση αμαρτίας, βούλησης, πίστης και επιλογής Η συγγραφέας σε αυτήν την εργασία διερευνά την ηθική στάση από την πλευρά της χριστιανικής υπαρξιακής φιλοσοφίας του Søren Kierkegaard, υποδεικνύοντας τα σημαντικά σημεία της αποχώρησή του από την ορθολογική ηθική, κυρίως την ηθική του Kant. Σε σχέση με τα διαφορετικά είδη ηθικής στην ιστορία, η χριστιανική ηθική του Kierkegaard στη θεμελίωση της ηθικής δεν προχωρεί πλέον από την κατανόηση του ανθρώπου μόνο ως ένα ορθολογικό ον, αλλά συνειδητοποιεί τα υπαρξιακά-παράλογα θέματα και τη θέση του ανθρώπου ως άτομο. Υποστηρίζει ότι η χριστιανική θρησκεία είναι η κύρια προϋπόθεση της ηθικότητας και της ηθικής, έτσι το ζήτημα της ατομικής απόφασης, ζήτημα της σχέσης της βούλησης, της επιλογής, της αμαρτίας και της πίστης είναι τα σημαντικά στοιχεία στην εξέταση της ηθικής πράξης. Αυτές οι πολλαπλές σχέσεις αποκρύπτονται από την εξέταση της ουσίας του ηθικού στην ορθολογική ηθική, ειδικά όταν πρόκειται για το πρόβλημα της αμαρτίας. Το ζήτημα της αμαρτίας, σύμφωνα με τον Kierkegaard, πρέπει να επαναβεβαιωθεί σε ηθικές θεωρίες, διότι αγνοήθηκε σε πολλές φιλοσοφικές αντιλήψεις από την αρχαιότητα μέχρι τη σύγχρονη ηθική και το πρόβλημα της αμαρτίας είναι ένας απαραίτητος κρίκος στην αντίληψη της ηθικής δράσης στο σύνολό της, καθώς και ένα βασικό βήμα στην πορεία του ανθρώπου να γίνει Χριστιανός. Συνδέοντας τον ηθικό βίο με το ζήτημα της πραγματοποίησης του εαυτού (Εγώ) και της σχέσης του με τον Θεό, καθώς και με την πνευματική, χριστιανική αρχή της αγάπης η οποία στην ηθική του Kierkegaard εκτιμημάται ως το υψηλότερο ηθικό και θρησκευτικό καθήκον, ο συγγραφέας συμπεραίνει ότι ο Kierkegaard προσπαθεί να δείξει, πίσω από το παράδοξο της θρησκευτικής σφαίρας της ύπαρξης, τις αντιφάσεις της ορθολογικής ηθικής και της αδυναμίας της. Η ηθική του Kierkegaard παρέχει πιθανές κατευθύνσεις στην αυτοπραγμάτωση ενός ανθρώπου ως homoreligiosusως το υψηλότερο καθήκον της νέας ηθικής και τείνει να κατευθύνει τον άνθρωπο να ξεπεράσει τα μη πνευματικά στάδια της ζωής και τη θρησκευτική κρίση στη σύγχρονη εποχή μέσω των αρχών του χριστιανικού δεοντολογικού παραδείγματος, δηλαδή μέσω της κληρονομιάς της Παλαιάς και της Καινής Διαθήκης.
Епистемоники __стин Ортодокси Теологиа, 2016
Област: етика, религија, теологија
Sabornost, 2016
Аутор у раду разматра Кјеркегорову етику, изведену из ирационаних аспекта вере, доказујући да ир... more Аутор у раду разматра Кјеркегорову етику, изведену из ирационаних аспекта вере, доказујући да ирационаистичко-реигијско усмерење може пружити егитимност етици као науци, уз истовремено оарање парадокса који се приписују таквој етици. У том настојању указује се на Кјеркегорово тумачење саости ра-ционаистичких етика, које аутор разјашњава као кучне парадоксе и проеме етике као такве, а који се нарочито јавају у негацији индивидуаног ивствовања и немогућности да изврше истински морани препород у човеку. Недостаци раци-онаистичке етике су нарочито видиви у савременом свету ездуховности, аи и у њеном ојективном, разумском приступу која стварајући морани формаизам не уме да пружи потпору појединцу у кучним егзистенцијаним ситуацијама, што Кјеркегор доказује на примеру Аврама и Јова. Истинска етика треа да уде заузета ригом око појединца (а не општим човеком), а њен теме треа да уде неегоистички принцип духовне уави, који се заснива најпре на односу уави човека према Богу, наставајући је према сваком човеку ез изузетка. Кјеркегорова етика уави представа један корак у превадавању досадашњег етичког формаизма и рационаизма, аи и нихиизма као оика отуђења човека од Бога, од другог човека и самога сее.
Theoria, Beograd, 2008
Heidegger's contemporary analysis of traditional ontology has shown that (fore)understanding ... more Heidegger's contemporary analysis of traditional ontology has shown that (fore)understanding of the concept of time has been of special importance for philosophy in its metaphysical shape. Entire metaphysics, from its Greek origins, has been determined by prenotion of time. Aristotle's IV book of Physics remains the outset for any further questions of time, while aporia of the nature of time has special significance for further historical insights into metaphysics. Starting with existential analytics of (human) being, from temporality of being (Dasein), Heidegger sees time as the transcendental horizon for resolving the basic ontological question about the sense of being (Sein). Thereby are transformed all conceptions of time (from Aristotle to Huserl), which spring from being as presence, resulting in their own notion of time. According to Heidegger, time is not derived from being, and does not question its being something or nothing, but it is the horizon for understanding...
Put Hajdegerove fundamentalne ontologije vodi ka "destrukciji" klasične ontologije. Putem destru... more Put Hajdegerove fundamentalne ontologije vodi ka "destrukciji" klasične ontologije. Putem destrukcije klasične ontologije Hajdeger će obnoviti pitanje o vre-menu polazeći od vremenitosti tubitka i shodno dobijenom smislu bitka, nastojaće da pokaže utemeljenost tradicionalnog, (vulgarnog) pojma vremena u vremenitosti tubitka (das Dasein). Ispitivanje temelja pojma vremena pojavljuje se kao uslov za jednu egzistencijalnu analitiku Dasein-a. Hajdeger će sprovoditi ovu destrukciju tako što će iz osnova fundamentalne ontologije preispitati odnos tradicionalne ontologije prema...
Th e authors examined the benefi ts of the information age in terms of availability and expansion... more Th e authors examined the benefi ts of the information age in terms of availability and expansion of concrete and useful knowledge in relation to the closed system of education in ancient Greece. Knowledge in the information age, shows certain weakness because it loses sight of the synthetic approach to problems, philosophical and theoretical foundations from which are specifi c science and exact knowledge origined and directed rather towards the technical, positivist, pragmatic and practical terms of knowledge without a reference to the ethical and human side of science. Such an attitude is crystallized when one bears in mind that, in relation to the ancient Aristotelian division of knowledge, modern contents of knowledge focused on the goals of production and consumer civilization and the attainment of practical skills toward which is shaped the knowledge, organized and transformed according to the needs of the global society.
ЕТИЧКИ ИЗАЗОВИ КЈЕРКЕГОРОВЕ ХРИШЋАНСКЕ ЕТИКЕ: ОДНОС ГРЕХА, ВОЉЕ, ВЕРЕ И ИЗБОРА c Περίληψη d Ηθικέ... more ЕТИЧКИ ИЗАЗОВИ КЈЕРКЕГОРОВЕ ХРИШЋАНСКЕ ЕТИКЕ: ОДНОС ГРЕХА, ВОЉЕ, ВЕРЕ И ИЗБОРА c Περίληψη d Ηθικές προκλήσεις της χριστιανικής ηθικής του Kierkegaard: η σχέση αμαρτίας, βούλησης, πίστης και επιλογής Α: ΜΕΛΕΤΕΣ / Валентина Чизмар 523 Кључне речи: Кјеркегор, хришћанство, етика, сопство, грех, воља, вера, принцип љубав 524 «ΣΠΟΥΔΕΣ ΣΤΗΝ ΟΡΘΟΔΟΞΗ ΘΕΟΛΟΓΙΑ» -ΤΟΜΟΣ Ζ΄ 526 «ΣΠΟΥΔΕΣ ΣΤΗΝ ΟΡΘΟΔΟΞΗ ΘΕΟΛΟΓΙΑ» -ΤΟΜΟΣ Ζ΄
Uploads
Papers by Valentina Cizmar