Papers by Slobodan Vladušić
Institute for political studies eBooks, Dec 31, 2022
The text deals with the relationship between Russia and the Megalopolis. Megalopolis is a concept... more The text deals with the relationship between Russia and the Megalopolis. Megalopolis is a concept used to emphasize the transformation of Western civilization, which during the Cold War was defined by values such as national identity, democracy, Christianity, and humanism. Megalopolis is a supranational entity defined by postdemocracy, post-Christianity, post-humanism, and the breakdown of national identity into transnational and subnational identities. This paper argues that Russia, in reinterpreting its role and purpose in the 21 st century, must start from the transformation of the West into the Megalopolis and with the fact that Megalopolis positions Russia as a civilizational rival. This is because Russia has not abandoned its humanistic and Christian foundations. In other words, Russia practically inherits the traditions of European humanism and Christianity, considering these traditions as a combination of the Eastern and Western canons (rooted in the Eastern and Western Roman Empires). Furthermore, the text emphasizes that the epochal intention of the Megalopolis is the transformation of humans into bioparticles, thus replacing sovereign authority with biopower. In this context, media controlled by corporations and transnational oligarchies play a dominant role in shaping human consciousness. The key question raised at the end of the text for contemplation is whether and how Russia and other countries that value
Nasleđe, 2021
<jats:p>In the first part of the text, we analyze the genre of biography. Our criticism of ... more <jats:p>In the first part of the text, we analyze the genre of biography. Our criticism of biography branches out into two directions: first, we argue that biography no longer reflects the connec- tion between the author's biographical data and his/her work, which impacts the gradual sep- aration of biographical research from hermeneutics. As a result, this opens the possibility that in the future, a literary text can be neglected as the object of research. Biographical research could then shift its focus from the figure of an aesthetically relevant author to the figure of the author as a representative of a specific group. The second direction of our criticism deals with the fact that the biography genre deems all biographical data equally valuable. In order to solve both of the above-listed problems of writing biographies, we offer the genre of a life story in the text as a supplement to the genre of biography. A life story establishes a hierarchy of life experiences in order to determine which of these experiences have the status of meta-experi- ences which, further on, impact the author's entire life, as well as his/her poetics. The second part of the text exemplifies the difference between biography and life story in Crnjanski, by relating the poetics of his poetry collection Lirika Itake [Lyrics of Ithaca] to his life story and the meta-experience of his father's death.</jats:p>
Nasleđe, Kragujevac, 2006
Slavistična Revija, 2012
Besedilo se ukvarja z analizo različnih konceptov hibridne identitete, ki jih v Andrićevem opusu ... more Besedilo se ukvarja z analizo različnih konceptov hibridne identitete, ki jih v Andrićevem opusu reprezentirata literarni osebi zdravnik Cologna (Travniška hronika, Travniška kronika) in Omerpaša Latas (Omerpaša Latas). Analiza teh literarnih oseb kaže, da koncept hibridne identitete ni monoliten in enopomenski zaradi različnega odnosa teh literarnih oseb do ideje humanizma, institucije moči2 in figure konvertita.
ИСТРАЖИВАЊА, 2012
Connections between Konrad Rutkovski, the hero of Pekić's How to Quiet a Vampire and Goethe&... more Connections between Konrad Rutkovski, the hero of Pekić's How to Quiet a Vampire and Goethe's Faust are revealed, among other things, in the criticism of science articulated by both characters. In the case of Rutkovski the criticism of science is seen as the criticism of historiography. The basic reproach to historiography in Rutkovski's opinion is that it never comes to philosophical meaning of historic event ("the pearl"), but rather to mere historical facts (the "sea shell"). A path to " the pearl" of philosophical meaning of historic event, or facts, leads Pekić to poetic polemic with Kiš. Kiš sees his prose as a correction of fictionalized historiography, thus taking role of historical reconstruction of historical facts dissociating from the fiction. Contrary to this, Pekić dissociates his prose from historical truth in order to focus it on the task of interpretation of meaning of historical facts, thus turning attention ...
Slavistična Revija, 2014
u novom sadu viTomil zUpan i Borislav pekiĆ: oD zaTvorskoG iskUsTva Do Žanra književna dela Levit... more u novom sadu viTomil zUpan i Borislav pekiĆ: oD zaTvorskoG iskUsTva Do Žanra književna dela Levitan vitomila zupana i Godine koje su pojeli skakavci borislava pekića narativno uobličavaju zatvorska iskustva njihovih autora na način koji je poetički blizak. obojica autora biraju žanr svojih dela u zavisnosti od inicijalne pripovedačke situacije u kojoj se njihov junak/pripovedač nalazi, situacije koja ne obećava svojim pripovedačkim potencijalom. ovaj rad pokazuje, s obzirom na to da i zupan i pekić prepoznaju da njihova dela koja problematizuju lična zatvorska iskustva ne mogu očekivati recepcijsku dobrodošlicu, kako je došlo do izbora žanra u kome se to iskustvo pomera iz ličnog u opšte a da pri tome nije napuštena perspektiva autentičnosti doživljenog. Ključne reči: pripovedni potencijal, recepcijska dobrodošlica, esej, slovenačka književnost, srpska književnost the literary works Levitan by vitomil zupan and Godine koje su pojeli skakavci (The Years the Locusts Have Devoured) by Borislav pekić are poetically similar narratives of their authors' prison experience. both authors chose the genre for their works based on the initial narrative situation in which their main character/narrator is placed, i.e., the situation that does not seem to have much narrative potential. The paper shows how zupan and pekić-who were both aware that their works dealing with personal prison experience cannot expect a welcome reception-selected a genre in which personal experience shifts to general, but without losing the perspective of authenticity of the experience.
Slavistična Revija, 2017
Temeljno izhodišče razprave je ugotovitev, da pri ustvarjanju književnih del tako Andrić kot Kiš ... more Temeljno izhodišče razprave je ugotovitev, da pri ustvarjanju književnih del tako Andrić kot Kiš uporabljata zgodovinske dokumente, vendar to počneta na dva različna načina. To različnost obravnavamo v kontekstu epohalnega izziva, na katerega morata odgovoriti oba avtorja, to pa je premoč informacije nad zgodbo. Medtem ko je poetološka reakcija na ta izziv pri obeh avtorjih različna, pa jima je skupno to, da razlikujeta med uradno priznano zgodovino, ki jo istovetita s fikcijo, in nepriznanim védenjem o preteklosti. Verjameta, da ima književnost to moč, da zbere elemente tega nepriznanega védenja o preteklosti in z njimi sooči unificirano zgodovino.
Gff, 2017
U radu smo došli do uvida da književnost u neoliberalnom društvu karakterišu, pre svega, njena lu... more U radu smo došli do uvida da književnost u neoliberalnom društvu karakterišu, pre svega, njena ludička i didaktička funkcija. Rad pokazuje u čemu je važnost zapostavljene saznajne funkcije književnosti koja je ovoga puta zamišljenja kao slutnja budućih fenomena, a ne kao odraz sadašnjosti. Takva literarna slutnja izbegava ideološka ograničenja teorijskih koncepcija unutar kojih se tematizovani fenomeni pojavljuju danas, čime se oni pokazuju u novom svetlu. U konkretnom slučaju, pokazaće se da je Desnica u romanu Proljeća Ivana Galeba naslutio pojavu postmodernog plutajućeg subjekta i njegovih osnovnih karakteristika: odricanja od metanaracije, a samim tim i od volje za moć. Ključne reči: saznajna funkcija književnosti, umetnik, volja za moć, postmoderna
Porównania, 2015
W pracy analizowana jest zależność między założeniami aksjologicznymi krytyki postkolonialnej a k... more W pracy analizowana jest zależność między założeniami aksjologicznymi krytyki postkolonialnej a kryteriami wartościującymi, przyjętymi w opisie literatury. Główna teza tekstu głosi, że badania postkolonialne, uznające obecne w literaturze współczesnej kryteria wartościujące jako represywne w sensie politycznym, jednocześnie same przyjmują kryteria zaangażowania politycznego, jako relewantne narzędzie służące ocenie wartości tekstu literackiego. W części końcowej pracy przedstawiono rozważania poświęcone wpływowi specyfiki badań postkolonialnych na stan literatury i krytyki literackiej. Przedstawiono tu trzy wnioski: 1) literatura serbska musi się stać literaturą hybrydyczną, aby mogła się przyjąć na gruncie postkolonialnej koncepcji literatury, co oznacza, że powinna się wyzbyć swojego narodowego przedznaku; 2) postkolonialna koncepcja literatury zainicjuje w literaturze serbskiej przesunięcia tematyczne na korzyść sytuacji hybrydycznych-czyli afirmacji Megalopolis ze strony przybyszów z prowincji; 3) koncepcja literatury postkolonialnej doprowadzi do zideologizowania krytyki literackiej za pośrednictwem fenomenu krytyki inkwizycyjnej, czyli takiej, której punkt wyjścia stanowi aprioryczna niższość moralna tekstu literackiego. ________________ 1 Tekst jest zmienioną wersją artykułu, który ukazał się w tomie: Srpska književna kritika i kulturna polityka u drugoj polovini XX veka.
Socioloski pregled, 2012
This work represents comperative analysis of other directed type, in one sociological text (Lonel... more This work represents comperative analysis of other directed type, in one sociological text (Lonely crowd of David Riesman) and one literal text (an extract from The Golden fleece, Borislav Pekić). The connection between Riesman's interpretation and Pekić resonance of this type of character is based upon consumer's psychology and initial phase of depopulation which are sinister phenomenons of this social character. Difference between Pekić and Riesman is in degree of emphasising problem of discontinuity which appears together with withdrawal of inner directed type in favour to other directed type. Although he recognizes the appearance of discontinuity,Riesman does not pay much attention to this problem. Contrary to this, Pekić focuses himself exactly on this problem, questioning survival of community based on continuity, in the era in which the dominant role of directing other directed person is in hands of the others-friends/ media/cultural industry. The second important difference between Pekić and Riesman we find in Pekić's anxiety over the maintenance of democracy in era of other directed type's domination.
Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 2017
Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 2018
U prvom delu teksta se opisuje proces auto-sakralizacije moderne poezije, kao način na koji moder... more U prvom delu teksta se opisuje proces auto-sakralizacije moderne poezije, kao način na koji moderna poezija izdvaja pesnički čin i pesnički jezik iz sfere ekspresivne teorije i prostora svakodnevnice. U daljem toku teksta pokazuje na koji način se poezije sakralizuje kod Raičkovića (zaključno sa prvim izdanjem zbirke Kamena uspavanka iz 1963) da bi se potom kreirala tipologija gestova desakralizacije poezije na primeru poeme Slučajni memoari (1978)
Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 2018
ГОДИШЊАК ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У НОВОМ САДУ, 2012
Павловићева књига Храм и преображење представља пример есејистичког напора да се одређене тачке ч... more Павловићева књига Храм и преображење представља пример есејистичког напора да се одређене тачке човекових културних и духовних основа сагледају првенствено кроз митско-антрополошку и филозофско-религијску призму. Притом, ову есејистичку интенцију настојимо да доведемо у (поетичку) везу са његовим песничким опусом, будући да су антрополошки и метафизички проблеми који у овим текстовима занимају Павловића, попут насловних феномена храма и преображења, али и ритуала и мита, од самих почетака присутни и у његовој поезији, као и у другим есејистичким књигама попут Поетике жртвеног обреда или Говора о ничем.
Serbian Studies: Journal of the North American Society for Serbian Studies, 2009
Kultura, 2013
Са же так: У тек сту се, на при ме ру Ду чи ће вог ту ма че ња по е зи је Во ји сла ва Или ћа, оп... more Са же так: У тек сту се, на при ме ру Ду чи ће вог ту ма че ња по е зи је Во ји сла ва Или ћа, опи су је кон сти ту и са ње кул ту ре по ли са, као исто вре ме ногод го во раназах тевмо дер ни за ци јеизах тевзаочу ва њем на ци о нал ног и кул тур ног иден ти те та. Кул ту ра по ли са је као та ква би ла су прот ста вље на ро ман ти чар ској кул тур ној ма три ци.Уна став кутек ста,по ка зу јусераз ли кеиз ме ђута косхва ће не кул ту ре по ли са и кул ту ре Ме га ло по ли са, од но сно ур ба ног дис кур са, ко ји пу тем ши ро ко схва ће ног пој ма бран да, ис кљу чу је по је дин цаизње го вена ци о нал неикул тур нетра ди ци је.Натајна чин,онгапре тва рауче сти цуби о ма се,ко јасто јинарас по ла га њу Ме га ло по ли су.
Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 1970
Uporedna analiza Kišovog romana Peščanik i Albaharijevog romana Cink započinje hipotezom da se ov... more Uporedna analiza Kišovog romana Peščanik i Albaharijevog romana Cink započinje hipotezom da se ova dva romana, uprkos tematskoj sličnosti, poetički razlikuju. Analiza Kišovog romana započinje tumačenjem modifikacija u autentičnom očevom pismu kojim se završava Peščanik. U stavu junaka da se sve osipa susrećemo se i sa univerzalnim iskazom, ali i sa autopoetički postavljenim pitanjem: kako književno uobličiti vreme u kome se sve osipa. Kiš to čini putem poverenja u Književnost, tačnije u njenu moć da preobrazi prepoznavanje u viđenje predmeta, te u moć da bude garant kontinuiteta. Nasuprot Kišovom poverenju u Književnost, kod Albaharija se pojavljuje radikalna sumnja u književnost, sumnja u moć njene forme i moć kontinuiteta. Izraz takve radikalne sumnje u književnost jeste žanr metafikcije, koji je istovremeno i karakterističan žanr postmoderne poetike.
Uploads
Papers by Slobodan Vladušić