The paper deals with the relationship
of Orthodox
theology
and science
throughout
history and als... more The paper deals with the relationship of Orthodox theology and science throughout history and also considers contemporary dialogue of Orthodox theology and science. The foundational principle laid in the thought of Cappadocian Fathers emphasizes theosis as communion of man with God. The next segment deals with the paradox in the search of high knowledge: the highest thing we are looking for is beyond our knowledge, which is the exact reason why Basil of Caesarea has approved of human reasoning and development of human intellect. There is also an important theologian, Gregory Palamas, who has indicated that we cannot come to knowledge of God through secular science but through faith, contemplation and practices of asceticism, from which we are receiving true knowledge. His views are close to the axiom of Gregory the Theologian: Faith is what gives fullness to our reasoning. Then, a contemporary dialogue between Orthodox theology and science is also considered through the lenses of these theologians: Alexei Nesteruk, who represents the phenomenological approach to the relation of Orthodox theology and science; Stoyan Tanev, George Dion Dragas and Kyriacos Markides who represent reconsideration of the relationship between Orthodox theology and science through an anthropic principle; and Christopher Knight who pleads for theological naturalism. We conclude that phenomenological approach of Alexei Nesteruk – who has believed that interference between science and theology is possible by utilization of transcendence and asymmetry between theology and science for better understanding of existential condition of the human person – is close to the patristic view of theology and science.
According to Richard Swinburne revelation is available due to God became incarnate and in some de... more According to Richard Swinburne revelation is available due to God became incarnate and in some degree made manifest on Earth and through that incarnate life various propositional truths were announced. The propositional truths are concerned with information about what kind of life someone ought to live in order to achieve moral progression. Such views of revelation is closely connected with salvation: it provides its recipients with guidance how to live their life on Earth. Secondly, he points that any revelation of atonement must have enough connection with the century and culture in which it took place for the report of it to be comprehensible. However the main problem in his dealing with revelation is not connecting with revelatory experience especially with the event and with eschatological meaning of revelation (apocalypses, uncovering) as Jean-Luc Marion pointed out. Nevertheless Swinburne is simulative in prolonging theological, cultural and historical approach to Revelation.
Циљ овог рада
је да укаже
на хришћански
став у погледу
терапијске
примене
матичних
ћелија.
Ако је... more Циљ овог рада је да укаже на хришћански став у погледу терапијске примене матичних ћелија. Ако је православни став да живот настаје када се оформи зигот, онда је недопустиво клонирање ембрионалних матичних ћелија, коришћење ембриона који никада неће бити усађени у материцу ради циља истраживања, као и стварање хибридних ембриона. На крају рада се указује на дозвољене методе у терапијској примени матичних ћелија.
U ovom članku se pokušava dati jedna pravoslavna perspektiva o ratu i miru.
Rukovodeći se načelim... more U ovom članku se pokušava dati jedna pravoslavna perspektiva o ratu i miru. Rukovodeći se načelima koji su postavili pravoslavni teolozi: Stenli Harakas i Emanuel Klapsis, pokušali smo ukazati da je Pravoslavlje isključivo za mirovnu politiku, i da ne podržava tezu o opravdanom ratu, već više na rat gleda kao na neminovnost ili nužno zlo, ali smo sagledali i stavove ostalih pravoslavnih autora koji podržavaju tezu o opravdanom ratu. Takođe smo se bavili i demistiikovanjem nacionalnog narativna kod Ričarda Kirnija i Julije Kristeve, da bismo došli do uloge Crkve u prevazilaženju konlikta, sukoba i u prolongiranju mira.
Review of Inbar Graiver, Asceticism of the Mind. Forms of Attention and Self-Transformation in La... more Review of Inbar Graiver, Asceticism of the Mind. Forms of Attention and Self-Transformation in Late Antique Monasticism, Pontifical Institute of Medieval Studies, III. Series: Studies and Texts, Canada, Toronto, Х +237 рр. ISBN 978–0-88844–213–0. Богословље 2 (2019):239-243.
Zbornik Matice srpske za drustvene nauke 177 , 2021
(Johannes Zachhuber, The Rise of Christian Theology and the end of Ancient Metaphysics. Patristic... more (Johannes Zachhuber, The Rise of Christian Theology and the end of Ancient Metaphysics. Patristic Philosophy from the Cappadocian Fathers to John Damascus. Oxford University Press, Oxford 2020, хi + pp 384. Зборник Матице српске друштвених наука 177 (2021): 150-156.
У овом раду се покушава дати виђење ангажовања Цркве у држави у 4. веку који
се у православљу пои... more У овом раду се покушава дати виђење ангажовања Цркве у држави у 4. веку који се у православљу поима за идеални век и прави паралеле са модерним добом; хришћанство прво постаје дозвољена религија да би крајем истог постала државна религија. Акценат је дат на одјек теолошког дефинисања односа између Цркве и државе каквог налазимо код Константиновог дворског теолога Евсевија Кесаријског као и на појаву цезаропапизма који је условио модерне митове о идеалној држави на челу са владарем – Божијим изабраником, који су до данас опстали у традиционалним православним земљама, да би се преко тога сагледало функционисање Православне Цркве у модерном демократском друштву. Овде смо преиспитали колико је заправо таква теолошка визија православна по себи и каква би требала да буде улога водеће религије у јавном сектору у данaшњем постсекуларном друштву
The aim of this article is to expose symphony between Church and state in Byzantium and
afterward... more The aim of this article is to expose symphony between Church and state in Byzantium and afterwards to elucidate attitudes of contemporary theologians of possible functioning of Church in society. Symphony between Church and State in Byzantium began with in orthodox Emperor Constantine I and concluded with her fall on Ottoman rule. In some ways it has once again established in orthodox countries after liberation from Ottoman captivity. Many Orthodox Christians think that symphonia presents perfect political domain of Church in state but some of modern theologians such as Stanley Harakas, Andrew Louth and Pantelis Kalaitzides try in new way to perceive and redefine notion of symphonia in context of contemporary Post-Secular society.
Religija i crkva u duhovnim i socio-političkim promenama savremenog sveta, 2017
Џон Милбанк, лидер у данашње време најзначајнијег теолошког пројекта – радикално правоверје, смат... more Џон Милбанк, лидер у данашње време најзначајнијег теолошког пројекта – радикално правоверје, сматра да религија у данашњем свету није у приватној сфери, већ је више у области ритуалног обрасца или имплицитног обрасца веровања. Милбанк запажа да секуларност представља реконструкцију модерне, пошто је људска егзистенција увек била у вези са појмом Апсолута. У овоме је хришћанство следило античку философску мисао која је присутност и провиђење апсолутног бића везивала за идеју о добру и телосу. Секуларни домен претпоставља домен људске егзистенције који искључује божанско посредовање и заповеда стриктно људски облик ангажовања, при чему секуларни хуманизам доводи до екстрема и нихилизма јер човекова воља добија апсолутну слободу у којој не постоје морални ослонци. Милбанк зато усваја верзију хришћанског социјализма која се заснива на заједничкој расподели добара и дистрибутизма, при чему заговара морално тржиште које треба да има социјалну сврху и пословање које функционише кроз удруживање власника, радника и конзумената. Милбанк сматра да је савремено секуларно и капиталистичко друштво у својој суштини насилно, а да је свако религијско насиље у име хришћанства издаја, пошто, по њему, Црква треба да представља идеал мира и хармоније.
Religion in Focus. Tendencies and Challenges in Postmodern Society, 2015
The aim of this article is to expose the role of religion in the process of transitional justice.... more The aim of this article is to expose the role of religion in the process of transitional justice. Surely religion is very important for prolonging peace not only with its teachings but through the work of its faith-based activists on the ground, especially in territories where conflicts happened. After a short exposition on the history of conflict in former Yugoslav states we will try to present in more detail the contribution of three key scholars on religion and peacebuilding: Maria Pillar Aquino, R. Scott Appleby and Mohammed Abu-Nimer. All three hold that there are three crucial elements of religious peacebuilding process and transformation of conflict: work on social justice, human rights and the sanctity of human being. In the end, we conclude that religious peacebuilding is very important not only for the transformation of post conflict societies but also for further democratization of our society.
Пол Тилих, један од истакнутих представника либералног протестантизма, је значајан по томе што је... more Пол Тилих, један од истакнутих представника либералног протестантизма, је значајан по томе што је обликовао теологију културе. Тиме је покушао превладати расцеп у немачким теолошким круговима који је превладавао у 19.и 20. веку који се најпре означавао разликовањем између либералне која је покушала редефинисати хришћанске догме и дијалектичке теологије која се заснивала на откровењу и одбацивала је повезаност између религије и културе. По Тилиху континуитет откровења није могуће свести само на религијско подручје културе, већ обухвата културни континуитет због чега Божанско откровење мора бити појмљиво људском разуму. Вилијам Швејкер у свом теолошком хуманизму покушава да се надовеже на Тилихову мисао и оде корак даље приликом заступања тезе о саживоту и уважавању постојања религијског плурализма, упркос разликама које постоје унутар различитих религија. По њему Свето није могуће изван актуелних религија. То превасходно подразумева сагледавање темеља духовног искуства као основу солидарности али не и јединства са другим религијама. Кроз ове две перспективе ћемо покушати образложити какво треба да буде исповедање традиције конкретне верске заједнице данас као и како у исто време разумети другога.
Зборник излагања 18 филозофска школа Felix Romuliana, 2017
Анатеизам ирског филозофа Ричарда Карнија тежи остварити рефлексију о могућем
Богу након атеистич... more Анатеизам ирског филозофа Ричарда Карнија тежи остварити рефлексију о могућем Богу након атеистичке критике традиционалног Бога онтотеологије. Следујући мисао Емануела Левинаса, Жака Дериде и Пола Рикера, он жели да направи мост између верника и атеиста тј.између филозофског пропитивања структуре егзистенције и религиозног повратка ка речи Божјој. Будући да долази из класичног католичког миљеа, у пресагледавању Бога као могућности, полази од библијске поруке да оно што је за нас немогућност јесте могуће пред Богом. У својој методи не искључује остале религије давајући акценат на њихово потраживање правде и мира. Међутим, свакако најбитнији сегмент његове мисли јесте пролонгирање гостољубивости који подразумева следовање грчко-библијском обрасцу разумевања гостољубља али и сагледавање танке линије између перцепције странца и непријатеља.
У раду се анализирају ставови Руске православне и Римокатоличке цркве о Европи и европским интегр... more У раду се анализирају ставови Руске православне и Римокатоличке цркве о Европи и европским интеграцијама, пројављени кроз делатност и списе епископа бечког (митрополита волокамског) Илариона Алфејева и кардинала Јозефа Рацингера. Сагледава се њихово мишљење о моралном плурализму, улози хришћанства у заснивању Европе и процесу европске интеграције, као и њихов покушај у заснивању креативног одговора на милитантни секуларизам. Посебно се тежи осветљавању перспективе сарадње ове две цркве која је кулминирала у одржавању Католичко-православног форума у Тренту (Јужни Тирол) 2008. и заједничком декларацијом о заједничком заступању породичних вредности унутар Европске уније.
Циљ рада*1
је да изложи отвореност Православља према дијалогу и уважавању припадника других рели... more Циљ рада*1 је да изложи отвореност Православља према дијалогу и уважавању припадника других религија. Отвореност према дијалогу од стране Православне цркве долази из начала љубави, што представља саму суштину Бога, као и функционисања савршене заједнице божанских личности: Свете Тројице. Темељ поштовања људског дојстојанства налазимо у учењу о човеку као икони Божијој, докле инклузивни приступ Православне цркве, који се може наћи у Библији, указује на постојање инспирација које можемо наћи у другим религијама. Међутим, главни критеријум и мерило за вредновање и примање различитих религијских надахнућа и начела за хришћане остаје Исус Христос, Логос Божији, који оваплоћује љубав Тројичнога Бога. Отореност за дијалог не значи суспензију нашег хришћанског сведочења. Управо супротно; док комуницирамо-тумачимо и појашњавамо наше сведочење у конкретној ситуацији.Са друге стране страх од дијалога и верски фундаментализам су последице људског пада –егоцентризма, што се пројављује у одвајању од друштва и у стварању свете енклаве.
According to Richard Swinburne revelation is available due to God became incarnate
and in some de... more According to Richard Swinburne revelation is available due to God became incarnate and in some degree made manifest on Earth and through that incarnate life various propositional truths were announced. The propositional truths are concerned with information about what kind of life someone ought to live in order to achieve moral progression. Such views of revelation is closely connected with salvation: it provides its recipients with guidance how to live their life on Earth. Secondly, he points that any revelation of atonement must have enough connection with the century and culture in which it took place for the report of it to be comprehensible. However the main problem in his dealing with revelation is not connecting with revelatory experience especially with the event and with eschatological meaning of revelation (apocalypses, uncovering) as Jean-Luc Marion pointed out. Nevertheless Swinburne is simulative in prolonging theological, cultural and historical approach to Revelation.
The paper deals with the relationship
of Orthodox
theology
and science
throughout
history and als... more The paper deals with the relationship of Orthodox theology and science throughout history and also considers contemporary dialogue of Orthodox theology and science. The foundational principle laid in the thought of Cappadocian Fathers emphasizes theosis as communion of man with God. The next segment deals with the paradox in the search of high knowledge: the highest thing we are looking for is beyond our knowledge, which is the exact reason why Basil of Caesarea has approved of human reasoning and development of human intellect. There is also an important theologian, Gregory Palamas, who has indicated that we cannot come to knowledge of God through secular science but through faith, contemplation and practices of asceticism, from which we are receiving true knowledge. His views are close to the axiom of Gregory the Theologian: Faith is what gives fullness to our reasoning. Then, a contemporary dialogue between Orthodox theology and science is also considered through the lenses of these theologians: Alexei Nesteruk, who represents the phenomenological approach to the relation of Orthodox theology and science; Stoyan Tanev, George Dion Dragas and Kyriacos Markides who represent reconsideration of the relationship between Orthodox theology and science through an anthropic principle; and Christopher Knight who pleads for theological naturalism. We conclude that phenomenological approach of Alexei Nesteruk – who has believed that interference between science and theology is possible by utilization of transcendence and asymmetry between theology and science for better understanding of existential condition of the human person – is close to the patristic view of theology and science.
According to Richard Swinburne revelation is available due to God became incarnate and in some de... more According to Richard Swinburne revelation is available due to God became incarnate and in some degree made manifest on Earth and through that incarnate life various propositional truths were announced. The propositional truths are concerned with information about what kind of life someone ought to live in order to achieve moral progression. Such views of revelation is closely connected with salvation: it provides its recipients with guidance how to live their life on Earth. Secondly, he points that any revelation of atonement must have enough connection with the century and culture in which it took place for the report of it to be comprehensible. However the main problem in his dealing with revelation is not connecting with revelatory experience especially with the event and with eschatological meaning of revelation (apocalypses, uncovering) as Jean-Luc Marion pointed out. Nevertheless Swinburne is simulative in prolonging theological, cultural and historical approach to Revelation.
Циљ овог рада
је да укаже
на хришћански
став у погледу
терапијске
примене
матичних
ћелија.
Ако је... more Циљ овог рада је да укаже на хришћански став у погледу терапијске примене матичних ћелија. Ако је православни став да живот настаје када се оформи зигот, онда је недопустиво клонирање ембрионалних матичних ћелија, коришћење ембриона који никада неће бити усађени у материцу ради циља истраживања, као и стварање хибридних ембриона. На крају рада се указује на дозвољене методе у терапијској примени матичних ћелија.
U ovom članku se pokušava dati jedna pravoslavna perspektiva o ratu i miru.
Rukovodeći se načelim... more U ovom članku se pokušava dati jedna pravoslavna perspektiva o ratu i miru. Rukovodeći se načelima koji su postavili pravoslavni teolozi: Stenli Harakas i Emanuel Klapsis, pokušali smo ukazati da je Pravoslavlje isključivo za mirovnu politiku, i da ne podržava tezu o opravdanom ratu, već više na rat gleda kao na neminovnost ili nužno zlo, ali smo sagledali i stavove ostalih pravoslavnih autora koji podržavaju tezu o opravdanom ratu. Takođe smo se bavili i demistiikovanjem nacionalnog narativna kod Ričarda Kirnija i Julije Kristeve, da bismo došli do uloge Crkve u prevazilaženju konlikta, sukoba i u prolongiranju mira.
Review of Inbar Graiver, Asceticism of the Mind. Forms of Attention and Self-Transformation in La... more Review of Inbar Graiver, Asceticism of the Mind. Forms of Attention and Self-Transformation in Late Antique Monasticism, Pontifical Institute of Medieval Studies, III. Series: Studies and Texts, Canada, Toronto, Х +237 рр. ISBN 978–0-88844–213–0. Богословље 2 (2019):239-243.
Zbornik Matice srpske za drustvene nauke 177 , 2021
(Johannes Zachhuber, The Rise of Christian Theology and the end of Ancient Metaphysics. Patristic... more (Johannes Zachhuber, The Rise of Christian Theology and the end of Ancient Metaphysics. Patristic Philosophy from the Cappadocian Fathers to John Damascus. Oxford University Press, Oxford 2020, хi + pp 384. Зборник Матице српске друштвених наука 177 (2021): 150-156.
У овом раду се покушава дати виђење ангажовања Цркве у држави у 4. веку који
се у православљу пои... more У овом раду се покушава дати виђење ангажовања Цркве у држави у 4. веку који се у православљу поима за идеални век и прави паралеле са модерним добом; хришћанство прво постаје дозвољена религија да би крајем истог постала државна религија. Акценат је дат на одјек теолошког дефинисања односа између Цркве и државе каквог налазимо код Константиновог дворског теолога Евсевија Кесаријског као и на појаву цезаропапизма који је условио модерне митове о идеалној држави на челу са владарем – Божијим изабраником, који су до данас опстали у традиционалним православним земљама, да би се преко тога сагледало функционисање Православне Цркве у модерном демократском друштву. Овде смо преиспитали колико је заправо таква теолошка визија православна по себи и каква би требала да буде улога водеће религије у јавном сектору у данaшњем постсекуларном друштву
The aim of this article is to expose symphony between Church and state in Byzantium and
afterward... more The aim of this article is to expose symphony between Church and state in Byzantium and afterwards to elucidate attitudes of contemporary theologians of possible functioning of Church in society. Symphony between Church and State in Byzantium began with in orthodox Emperor Constantine I and concluded with her fall on Ottoman rule. In some ways it has once again established in orthodox countries after liberation from Ottoman captivity. Many Orthodox Christians think that symphonia presents perfect political domain of Church in state but some of modern theologians such as Stanley Harakas, Andrew Louth and Pantelis Kalaitzides try in new way to perceive and redefine notion of symphonia in context of contemporary Post-Secular society.
Religija i crkva u duhovnim i socio-političkim promenama savremenog sveta, 2017
Џон Милбанк, лидер у данашње време најзначајнијег теолошког пројекта – радикално правоверје, смат... more Џон Милбанк, лидер у данашње време најзначајнијег теолошког пројекта – радикално правоверје, сматра да религија у данашњем свету није у приватној сфери, већ је више у области ритуалног обрасца или имплицитног обрасца веровања. Милбанк запажа да секуларност представља реконструкцију модерне, пошто је људска егзистенција увек била у вези са појмом Апсолута. У овоме је хришћанство следило античку философску мисао која је присутност и провиђење апсолутног бића везивала за идеју о добру и телосу. Секуларни домен претпоставља домен људске егзистенције који искључује божанско посредовање и заповеда стриктно људски облик ангажовања, при чему секуларни хуманизам доводи до екстрема и нихилизма јер човекова воља добија апсолутну слободу у којој не постоје морални ослонци. Милбанк зато усваја верзију хришћанског социјализма која се заснива на заједничкој расподели добара и дистрибутизма, при чему заговара морално тржиште које треба да има социјалну сврху и пословање које функционише кроз удруживање власника, радника и конзумената. Милбанк сматра да је савремено секуларно и капиталистичко друштво у својој суштини насилно, а да је свако религијско насиље у име хришћанства издаја, пошто, по њему, Црква треба да представља идеал мира и хармоније.
Religion in Focus. Tendencies and Challenges in Postmodern Society, 2015
The aim of this article is to expose the role of religion in the process of transitional justice.... more The aim of this article is to expose the role of religion in the process of transitional justice. Surely religion is very important for prolonging peace not only with its teachings but through the work of its faith-based activists on the ground, especially in territories where conflicts happened. After a short exposition on the history of conflict in former Yugoslav states we will try to present in more detail the contribution of three key scholars on religion and peacebuilding: Maria Pillar Aquino, R. Scott Appleby and Mohammed Abu-Nimer. All three hold that there are three crucial elements of religious peacebuilding process and transformation of conflict: work on social justice, human rights and the sanctity of human being. In the end, we conclude that religious peacebuilding is very important not only for the transformation of post conflict societies but also for further democratization of our society.
Пол Тилих, један од истакнутих представника либералног протестантизма, је значајан по томе што је... more Пол Тилих, један од истакнутих представника либералног протестантизма, је значајан по томе што је обликовао теологију културе. Тиме је покушао превладати расцеп у немачким теолошким круговима који је превладавао у 19.и 20. веку који се најпре означавао разликовањем између либералне која је покушала редефинисати хришћанске догме и дијалектичке теологије која се заснивала на откровењу и одбацивала је повезаност између религије и културе. По Тилиху континуитет откровења није могуће свести само на религијско подручје културе, већ обухвата културни континуитет због чега Божанско откровење мора бити појмљиво људском разуму. Вилијам Швејкер у свом теолошком хуманизму покушава да се надовеже на Тилихову мисао и оде корак даље приликом заступања тезе о саживоту и уважавању постојања религијског плурализма, упркос разликама које постоје унутар различитих религија. По њему Свето није могуће изван актуелних религија. То превасходно подразумева сагледавање темеља духовног искуства као основу солидарности али не и јединства са другим религијама. Кроз ове две перспективе ћемо покушати образложити какво треба да буде исповедање традиције конкретне верске заједнице данас као и како у исто време разумети другога.
Зборник излагања 18 филозофска школа Felix Romuliana, 2017
Анатеизам ирског филозофа Ричарда Карнија тежи остварити рефлексију о могућем
Богу након атеистич... more Анатеизам ирског филозофа Ричарда Карнија тежи остварити рефлексију о могућем Богу након атеистичке критике традиционалног Бога онтотеологије. Следујући мисао Емануела Левинаса, Жака Дериде и Пола Рикера, он жели да направи мост између верника и атеиста тј.између филозофског пропитивања структуре егзистенције и религиозног повратка ка речи Божјој. Будући да долази из класичног католичког миљеа, у пресагледавању Бога као могућности, полази од библијске поруке да оно што је за нас немогућност јесте могуће пред Богом. У својој методи не искључује остале религије давајући акценат на њихово потраживање правде и мира. Међутим, свакако најбитнији сегмент његове мисли јесте пролонгирање гостољубивости који подразумева следовање грчко-библијском обрасцу разумевања гостољубља али и сагледавање танке линије између перцепције странца и непријатеља.
У раду се анализирају ставови Руске православне и Римокатоличке цркве о Европи и европским интегр... more У раду се анализирају ставови Руске православне и Римокатоличке цркве о Европи и европским интеграцијама, пројављени кроз делатност и списе епископа бечког (митрополита волокамског) Илариона Алфејева и кардинала Јозефа Рацингера. Сагледава се њихово мишљење о моралном плурализму, улози хришћанства у заснивању Европе и процесу европске интеграције, као и њихов покушај у заснивању креативног одговора на милитантни секуларизам. Посебно се тежи осветљавању перспективе сарадње ове две цркве која је кулминирала у одржавању Католичко-православног форума у Тренту (Јужни Тирол) 2008. и заједничком декларацијом о заједничком заступању породичних вредности унутар Европске уније.
Циљ рада*1
је да изложи отвореност Православља према дијалогу и уважавању припадника других рели... more Циљ рада*1 је да изложи отвореност Православља према дијалогу и уважавању припадника других религија. Отвореност према дијалогу од стране Православне цркве долази из начала љубави, што представља саму суштину Бога, као и функционисања савршене заједнице божанских личности: Свете Тројице. Темељ поштовања људског дојстојанства налазимо у учењу о човеку као икони Божијој, докле инклузивни приступ Православне цркве, који се може наћи у Библији, указује на постојање инспирација које можемо наћи у другим религијама. Међутим, главни критеријум и мерило за вредновање и примање различитих религијских надахнућа и начела за хришћане остаје Исус Христос, Логос Божији, који оваплоћује љубав Тројичнога Бога. Отореност за дијалог не значи суспензију нашег хришћанског сведочења. Управо супротно; док комуницирамо-тумачимо и појашњавамо наше сведочење у конкретној ситуацији.Са друге стране страх од дијалога и верски фундаментализам су последице људског пада –егоцентризма, што се пројављује у одвајању од друштва и у стварању свете енклаве.
According to Richard Swinburne revelation is available due to God became incarnate
and in some de... more According to Richard Swinburne revelation is available due to God became incarnate and in some degree made manifest on Earth and through that incarnate life various propositional truths were announced. The propositional truths are concerned with information about what kind of life someone ought to live in order to achieve moral progression. Such views of revelation is closely connected with salvation: it provides its recipients with guidance how to live their life on Earth. Secondly, he points that any revelation of atonement must have enough connection with the century and culture in which it took place for the report of it to be comprehensible. However the main problem in his dealing with revelation is not connecting with revelatory experience especially with the event and with eschatological meaning of revelation (apocalypses, uncovering) as Jean-Luc Marion pointed out. Nevertheless Swinburne is simulative in prolonging theological, cultural and historical approach to Revelation.
Uploads
Papers by Slaviša Kostić
– it is foundation of all Church’s theo-humanism. To serve God is not applicable without
positive attitude toward other humans. Justice is ontological state of Church. For that
reason theological anthropology means answering on contemporary or timeless dilemmas
as challenging of necessity of existential questions. For other side, if question of God is
central for Church and faith, Church is community of modern society that correlatively
work among others on good and progress of humans and society as whole. For that
reason the task of Church, as religious community, is to perform humanising function,
and Church and secular efforts toward human progress derives from God. The imperative
of Church is to perform good in limits of our possibility and our appliances. However,
doctrinal differences between Church and other ideologies remains, and according to
Church’s approach that present the state of sinful and imperfect world. Thus Church is
in confrontation within the pluralism of the world that means solidarity but not identity
with it. But in that vision Mija« did not prolonged prophetic vision of Church as substance
of world in the sense to be critique against totalitarian regimes. Church has transcendental character and live with the consciousness of new eon, Kingdom of God, from
her beginning. For that reason the task of Church is to continually transform and revolutionize historical immanentism toward her final point. According to Mija« of importance is charismatic aspect of clergy that reveals in preaching, pastorship in wider
sense of Word of God toward building Church and salvation of people. From that perspective it is form of agape – pastoral (charismatic) activity in providing of spiritual
support, social activity and various aspect of cultural activity such as elimination of
illiteracy, attempt of scientific research, art exhibition, organizing lecture.
of Orthodox
theology
and science
throughout
history and also considers
contemporary
dialogue
of Orthodox
theology
and science.
The foundational
principle
laid in the thought
of Cappadocian
Fathers
emphasizes
theosis
as communion
of man with God. The next segment
deals with
the paradox
in the search
of high knowledge:
the highest
thing we are looking
for is
beyond our knowledge,
which is the exact reason
why Basil of Caesarea
has approved
of human reasoning
and development
of human intellect.
There
is also an important
theologian,
Gregory
Palamas,
who has indicated
that we cannot
come to knowledge
of God through
secular
science
but through
faith, contemplation
and practices
of
asceticism,
from which we are receiving
true knowledge.
His views are close
to the
axiom
of Gregory
the Theologian:
Faith is what gives fullness
to our reasoning.
Then,
a contemporary
dialogue
between
Orthodox
theology
and science
is also considered
through
the lenses
of these
theologians:
Alexei
Nesteruk,
who represents
the phenomenological
approach
to the relation
of Orthodox
theology
and science;
Stoyan Tanev, George
Dion Dragas
and Kyriacos
Markides
who represent
reconsideration
of
the relationship
between
Orthodox
theology
and science
through
an anthropic
principle;
and Christopher
Knight who pleads
for theological
naturalism.
We conclude
that phenomenological
approach
of Alexei
Nesteruk
– who has believed
that interference
between
science
and theology
is possible
by utilization
of transcendence
and
asymmetry
between
theology
and science
for better
understanding
of existential
condition
of the human person
– is close
to the patristic
view of theology
and science.
је да укаже
на хришћански
став у погледу
терапијске
примене
матичних
ћелија.
Ако је православни
став да живот
настаје
када
се оформи
зигот,
онда
је недопустиво
клонирање
ембрионалних
матичних
ћелија,
коришћење
ембриона
који
никада
неће
бити
усађени
у материцу
ради
циља
истраживања,
као и стварање
хибридних
ембриона.
На крају
рада
се
указује
на дозвољене
методе
у терапијској
примени
матичних
ћелија.
Rukovodeći se načelima koji su postavili pravoslavni teolozi: Stenli Harakas i Emanuel
Klapsis, pokušali smo ukazati da je Pravoslavlje isključivo za mirovnu politiku, i da ne
podržava tezu o opravdanom ratu, već više na rat gleda kao na neminovnost ili nužno zlo,
ali smo sagledali i stavove ostalih pravoslavnih autora koji podržavaju tezu o opravdanom
ratu. Takođe smo se bavili i demistiikovanjem nacionalnog narativna kod Ričarda Kirnija
i Julije Kristeve, da bismo došli do uloge Crkve u prevazilaženju konlikta, sukoba i u
prolongiranju mira.
се у православљу поима за идеални век и прави
паралеле са модерним добом; хришћанство прво
постаје дозвољена религија да би крајем истог постала државна религија. Акценат је дат на одјек
теолошког дефинисања односа између Цркве и државе каквог налазимо код Константиновог дворског теолога Евсевија Кесаријског као и на појаву
цезаропапизма који је условио модерне митове о
идеалној држави на челу са владарем – Божијим
изабраником, који су до данас опстали у традиционалним православним земљама, да би се преко
тога сагледало функционисање Православне Цркве у модерном демократском друштву. Овде смо
преиспитали колико је заправо таква теолошка
визија православна по себи и каква би требала
да буде улога водеће религије у јавном сектору у
данaшњем постсекуларном друштву
afterwards to elucidate attitudes of contemporary theologians of possible functioning of
Church in society. Symphony between Church and State in Byzantium began with in orthodox
Emperor Constantine I and concluded with her fall on Ottoman rule. In some ways it has
once again established in orthodox countries after liberation from Ottoman captivity. Many
Orthodox Christians think that symphonia presents perfect political domain of Church in
state but some of modern theologians such as Stanley Harakas, Andrew Louth and Pantelis
Kalaitzides try in new way to perceive and redefine notion of symphonia in context of contemporary
Post-Secular society.
Богу након атеистичке критике традиционалног Бога онтотеологије. Следујући мисао
Емануела Левинаса, Жака Дериде и Пола Рикера, он жели да направи мост између
верника и атеиста тј.између филозофског пропитивања структуре егзистенције и
религиозног повратка ка речи Божјој. Будући да долази из класичног католичког
миљеа, у пресагледавању Бога као могућности, полази од библијске поруке да оно што
је за нас немогућност јесте могуће пред Богом. У својој методи не искључује остале
религије давајући акценат на њихово потраживање правде и мира. Међутим, свакако
најбитнији сегмент његове мисли јесте пролонгирање гостољубивости који
подразумева следовање грчко-библијском обрасцу разумевања гостољубља али и
сагледавање танке линије између перцепције странца и непријатеља.
је да изложи отвореност Православља према дијалогу и уважавању припадника других религија. Отвореност према дијалогу од стране Православне
цркве долази из начала љубави, што представља саму суштину Бога, као и функционисања савршене заједнице божанских личности: Свете Тројице. Темељ поштовања људског дојстојанства налазимо у учењу о човеку као икони Божијој, докле инклузивни
приступ Православне цркве, који се може наћи у Библији, указује на постојање инспирација које можемо наћи у другим религијама. Међутим, главни критеријум и мерило
за вредновање и примање различитих религијских надахнућа и начела за хришћане
остаје Исус Христос, Логос Божији, који оваплоћује љубав Тројичнога Бога. Отореност
за дијалог не значи суспензију нашег хришћанског сведочења. Управо супротно; док
комуницирамо-тумачимо и појашњавамо наше сведочење у конкретној ситуацији.Са
друге стране страх од дијалога и верски фундаментализам су последице људског пада
–егоцентризма, што се пројављује у одвајању од друштва и у стварању свете енклаве.
and in some degree made manifest on Earth and through that incarnate life various
propositional truths were announced. The propositional truths are concerned with
information about what kind of life someone ought to live in order to achieve moral
progression. Such views of revelation is closely connected with salvation: it provides its
recipients with guidance how to live their life on Earth. Secondly, he points that any
revelation of atonement must have enough connection with the century and culture in
which it took place for the report of it to be comprehensible. However the main problem
in his dealing with revelation is not connecting with revelatory experience especially
with the event and with eschatological meaning of revelation (apocalypses, uncovering)
as Jean-Luc Marion pointed out. Nevertheless Swinburne is simulative in prolonging
theological, cultural and historical approach to Revelation.
– it is foundation of all Church’s theo-humanism. To serve God is not applicable without
positive attitude toward other humans. Justice is ontological state of Church. For that
reason theological anthropology means answering on contemporary or timeless dilemmas
as challenging of necessity of existential questions. For other side, if question of God is
central for Church and faith, Church is community of modern society that correlatively
work among others on good and progress of humans and society as whole. For that
reason the task of Church, as religious community, is to perform humanising function,
and Church and secular efforts toward human progress derives from God. The imperative
of Church is to perform good in limits of our possibility and our appliances. However,
doctrinal differences between Church and other ideologies remains, and according to
Church’s approach that present the state of sinful and imperfect world. Thus Church is
in confrontation within the pluralism of the world that means solidarity but not identity
with it. But in that vision Mija« did not prolonged prophetic vision of Church as substance
of world in the sense to be critique against totalitarian regimes. Church has transcendental character and live with the consciousness of new eon, Kingdom of God, from
her beginning. For that reason the task of Church is to continually transform and revolutionize historical immanentism toward her final point. According to Mija« of importance is charismatic aspect of clergy that reveals in preaching, pastorship in wider
sense of Word of God toward building Church and salvation of people. From that perspective it is form of agape – pastoral (charismatic) activity in providing of spiritual
support, social activity and various aspect of cultural activity such as elimination of
illiteracy, attempt of scientific research, art exhibition, organizing lecture.
of Orthodox
theology
and science
throughout
history and also considers
contemporary
dialogue
of Orthodox
theology
and science.
The foundational
principle
laid in the thought
of Cappadocian
Fathers
emphasizes
theosis
as communion
of man with God. The next segment
deals with
the paradox
in the search
of high knowledge:
the highest
thing we are looking
for is
beyond our knowledge,
which is the exact reason
why Basil of Caesarea
has approved
of human reasoning
and development
of human intellect.
There
is also an important
theologian,
Gregory
Palamas,
who has indicated
that we cannot
come to knowledge
of God through
secular
science
but through
faith, contemplation
and practices
of
asceticism,
from which we are receiving
true knowledge.
His views are close
to the
axiom
of Gregory
the Theologian:
Faith is what gives fullness
to our reasoning.
Then,
a contemporary
dialogue
between
Orthodox
theology
and science
is also considered
through
the lenses
of these
theologians:
Alexei
Nesteruk,
who represents
the phenomenological
approach
to the relation
of Orthodox
theology
and science;
Stoyan Tanev, George
Dion Dragas
and Kyriacos
Markides
who represent
reconsideration
of
the relationship
between
Orthodox
theology
and science
through
an anthropic
principle;
and Christopher
Knight who pleads
for theological
naturalism.
We conclude
that phenomenological
approach
of Alexei
Nesteruk
– who has believed
that interference
between
science
and theology
is possible
by utilization
of transcendence
and
asymmetry
between
theology
and science
for better
understanding
of existential
condition
of the human person
– is close
to the patristic
view of theology
and science.
је да укаже
на хришћански
став у погледу
терапијске
примене
матичних
ћелија.
Ако је православни
став да живот
настаје
када
се оформи
зигот,
онда
је недопустиво
клонирање
ембрионалних
матичних
ћелија,
коришћење
ембриона
који
никада
неће
бити
усађени
у материцу
ради
циља
истраживања,
као и стварање
хибридних
ембриона.
На крају
рада
се
указује
на дозвољене
методе
у терапијској
примени
матичних
ћелија.
Rukovodeći se načelima koji su postavili pravoslavni teolozi: Stenli Harakas i Emanuel
Klapsis, pokušali smo ukazati da je Pravoslavlje isključivo za mirovnu politiku, i da ne
podržava tezu o opravdanom ratu, već više na rat gleda kao na neminovnost ili nužno zlo,
ali smo sagledali i stavove ostalih pravoslavnih autora koji podržavaju tezu o opravdanom
ratu. Takođe smo se bavili i demistiikovanjem nacionalnog narativna kod Ričarda Kirnija
i Julije Kristeve, da bismo došli do uloge Crkve u prevazilaženju konlikta, sukoba i u
prolongiranju mira.
се у православљу поима за идеални век и прави
паралеле са модерним добом; хришћанство прво
постаје дозвољена религија да би крајем истог постала државна религија. Акценат је дат на одјек
теолошког дефинисања односа између Цркве и државе каквог налазимо код Константиновог дворског теолога Евсевија Кесаријског као и на појаву
цезаропапизма који је условио модерне митове о
идеалној држави на челу са владарем – Божијим
изабраником, који су до данас опстали у традиционалним православним земљама, да би се преко
тога сагледало функционисање Православне Цркве у модерном демократском друштву. Овде смо
преиспитали колико је заправо таква теолошка
визија православна по себи и каква би требала
да буде улога водеће религије у јавном сектору у
данaшњем постсекуларном друштву
afterwards to elucidate attitudes of contemporary theologians of possible functioning of
Church in society. Symphony between Church and State in Byzantium began with in orthodox
Emperor Constantine I and concluded with her fall on Ottoman rule. In some ways it has
once again established in orthodox countries after liberation from Ottoman captivity. Many
Orthodox Christians think that symphonia presents perfect political domain of Church in
state but some of modern theologians such as Stanley Harakas, Andrew Louth and Pantelis
Kalaitzides try in new way to perceive and redefine notion of symphonia in context of contemporary
Post-Secular society.
Богу након атеистичке критике традиционалног Бога онтотеологије. Следујући мисао
Емануела Левинаса, Жака Дериде и Пола Рикера, он жели да направи мост између
верника и атеиста тј.између филозофског пропитивања структуре егзистенције и
религиозног повратка ка речи Божјој. Будући да долази из класичног католичког
миљеа, у пресагледавању Бога као могућности, полази од библијске поруке да оно што
је за нас немогућност јесте могуће пред Богом. У својој методи не искључује остале
религије давајући акценат на њихово потраживање правде и мира. Међутим, свакако
најбитнији сегмент његове мисли јесте пролонгирање гостољубивости који
подразумева следовање грчко-библијском обрасцу разумевања гостољубља али и
сагледавање танке линије између перцепције странца и непријатеља.
је да изложи отвореност Православља према дијалогу и уважавању припадника других религија. Отвореност према дијалогу од стране Православне
цркве долази из начала љубави, што представља саму суштину Бога, као и функционисања савршене заједнице божанских личности: Свете Тројице. Темељ поштовања људског дојстојанства налазимо у учењу о човеку као икони Божијој, докле инклузивни
приступ Православне цркве, који се може наћи у Библији, указује на постојање инспирација које можемо наћи у другим религијама. Међутим, главни критеријум и мерило
за вредновање и примање различитих религијских надахнућа и начела за хришћане
остаје Исус Христос, Логос Божији, који оваплоћује љубав Тројичнога Бога. Отореност
за дијалог не значи суспензију нашег хришћанског сведочења. Управо супротно; док
комуницирамо-тумачимо и појашњавамо наше сведочење у конкретној ситуацији.Са
друге стране страх од дијалога и верски фундаментализам су последице људског пада
–егоцентризма, што се пројављује у одвајању од друштва и у стварању свете енклаве.
and in some degree made manifest on Earth and through that incarnate life various
propositional truths were announced. The propositional truths are concerned with
information about what kind of life someone ought to live in order to achieve moral
progression. Such views of revelation is closely connected with salvation: it provides its
recipients with guidance how to live their life on Earth. Secondly, he points that any
revelation of atonement must have enough connection with the century and culture in
which it took place for the report of it to be comprehensible. However the main problem
in his dealing with revelation is not connecting with revelatory experience especially
with the event and with eschatological meaning of revelation (apocalypses, uncovering)
as Jean-Luc Marion pointed out. Nevertheless Swinburne is simulative in prolonging
theological, cultural and historical approach to Revelation.