Books by Ненад М. Јовановић (Nenad M. Jovanovich)
Les Nobles Stratimirović – du Moyen Âge à nos jours, 2023
La famille Stratimirović est l’une des plus anciennes familles nobles de Serbie qui existe sans i... more La famille Stratimirović est l’une des plus anciennes familles nobles de Serbie qui existe sans interruption du Moyen Âge jusqu’à nos jours. En subsistant pendant des siècles, elle a conservé son nom, sa langue et sa religion durant les moments diffciles dans la région des Balkans, dangereuse depuis toujours. Les Stratimirović ont démontré par leurs vies les valeurs auxquelles ils croyaient et, si le besoin se
faisait, ils savaient se mettre à la tête de leur peuple et conduire celuici à travers des malheurs et des épreuves diverses. L’affliation de la famille à la noblesse serbe médiévale était confrmée et redonnée par la République de Venise, la monarchie des Habsbourg, l’Empire russe et l’Empire ottoman, en raison de ses mérites militaires mais aussi de sa loyauté à l’Etat. Au sein de cette famille se sont développés plusieurs personnages célèbres qui ont laissé une trace profonde surtout dans l’histoire du peuple serbe. Aujourd’hui affaiblie et peu nombreuse, sans une grande influence en ce qui concerne le pouvoir temporel et laïc, la famille inspire encore un grand respect, surtout dans la partie nationale consciente, et en particulier dans les cercles autour de l’Église orthodoxe serbe.
РЕЛИГИЈА, БАЈДЕН И СРБИЈА : Религијски фактор у политици председника Бајдена и како би могао да утиче на српске интересе, 2021
Редови пред нама имају за циљ да покушају да скрену пажњу стручне и шире јавности на неке од елем... more Редови пред нама имају за циљ да покушају да скрену пажњу стручне и шире јавности на неке од елемената верске природе, који би могли да произведу одређене конкретене политичке последице по интересе Србије и српског народа у непосредној будућности. Још прецизније, наша тема јесте утицај религијског фактора на политику нове америчке председничке администрације и какво би он дејство могао да има на неке од кључних српских националних интереса. Како ти интереси стоје у великој зависности од интереса и политичких одлука великих светских сила, међу којима Сједињене Америчке Државе, још увек, заизимају примарно место и улогу, природно је да се српска политикологија религије нарочито заинтересује за могућу улогу религије у формирању праваца политичког деловања нове америчке председничке администрације, на чијем челу се налази Џозеф Робинет Бајден Млађи.
+
The lines before us aim to draw the attention of the expert community and the general public to some of the elements of a religious nature, which could produce certain concrete political consequences for the interests of Serbia and the Serbian people in the immediate future. More precisely, our topic is the influence of the religious factor in the policy-making of the new American presidential administration and what effect it could produce on some of the key Serbian national interests. As these interests are highly dependent on the interests and political decisions of the great world powers, among which the United States of America still do occupy a primary place and role, it is only natural that the Serbian politology of religion is particularly interested in the possible role of religion in shaping of the political agenda of the new presidential administration, headed by Joseph Robinette Biden Jr.
СРПСКИ МИСЛИОЦИ О ХРИШЋАНСКИМ ОСНОВАМА МОНАРХИЈЕ, 2020
SERBIAN THINKERS ON THE CHRISTIAN FOUNDATIONS OF MONARCHY
This paper will attempt to show the ... more SERBIAN THINKERS ON THE CHRISTIAN FOUNDATIONS OF MONARCHY
This paper will attempt to show the basic directions of development and understanding of the state-forming concept of the Orthodox monarchy among the Serbian authors. This state-forming ideal has its origin in the Eastern Roman theological and political teaching on symphony, as synergy, ie. voluntary cooperation between the Church and the state, as the common exploit of governing an Orthodox state and spiritual caring for the salvation of its subjects. Medieval Serbia, as a part of the so-called Byzantine Commonwealth, has adopted this state-forming concept and adapted it to its own national spirit and historical experience. This state-forming model of church-state relations culminated during the reigns of the Holy Nemanjich, Lazarevich, and Brankovich dynasties, and its beneficial influence also exerted a certain effect on liberation and state-forming movements in the Serbian ethnic territories in the XIX and XX centuries, during the reign of Petrovich-Njegosh, Karageorgevich and Obrenovich dynasties, cultivating certain echoes (positive or negative) in the thoughts and ideas of contemporary Serbian authors.
(The English sections are at pages 7 and 277-282)
У овом раду се настоји на приказивању основних праваца развоја и схватања државотворног концепта православне монархије међу српским ауторима. Речени државотворни идеал има своје исходиште у источноромејском богословском и политичком учењу о симфонији, као синергији, тј. добровољној сарадњи Цркве и државе на заједничком подвигу руковођења једном православном државом и духовног старања за спасење њених поданика. Средњовековна Србија, као део тзв. византијског комонвелта, усвојила је овакав државотворни концепт и прилагодила га сопственом народном духу и повесном искуству. Овај државотворни модел односа између Цркве и државе доживео је свој врхунац за владавине светородних династија Немањића, Лазаревића и Бранковића, а његов благотворни утицај имао је извесног ефекта и на ослободилачке и државотворне покрете на српским етничким просторима у XIX и XX веку, за владе династија Петровића-Његоша, Карађорђевића и Обреновића, проналазећи извесног одјека (позитивног или негативног) у размишљањима и идејама савремених српских аутора.
ДРЖАВНА ХЕРАЛДИКА У СЛУЖБИ ФОРМИРАЊА НОВИХ ИДЕНТИТЕТА : Државни символи, као елемент религијске и националне самобитности , 2019
STATE HERALDRY IN THE SERVICE OF FORMATION OF NEW IDENTITIES
State symbols as an element of rel... more STATE HERALDRY IN THE SERVICE OF FORMATION OF NEW IDENTITIES
State symbols as an element of religious and national identity
Heraldic and vexillological ensigns represent one of the most exclusive expressions and visible manifestations of identity of their bearers, regardless if that is a physical or collective entity. This is especially valid for an armiger which is actually a state, because it represents а visible manifestation of its very essence, as well as the nature and legacy of its nation. More than often it represents a symbolic reflection of a certain national programme, as well as aspirations and pretensions of a particular state, union of states or some other pseudo-state entity. Therefore, heraldic and vexillological expressions, albeit ancient in their origin, remain contemporary and important for the preservation of state and national identity, for its formation or re-composition. It is our intention to cast some light upon certain new state symbols in Europe in connection with the aspiration of some countries in the process of their approachment to the ideology of European integrations and formation of new national or religious identity, with all of consequences emanating therefrom, especially from the standpoint and area of politology of religion.
(The English summary at pages 96-97)
Хералдичко и вексилолошко знамње представља један од најексклузивнијих израза и видљивих пројава идентитета својих носилаца или титулара, без обзира да ли је реч о физичком или правном лицу.
Ово нарочито важи када је реч о титулару који је, заправо, држава (или неки пседвдодржавни ентитет), јер она тиме настоји да символички представи саму своју суштину, као и природу и наслеђе одређеног државотворног народа, а често представља и вузуелни израз одређеног националног програма, па и аспирација и претензија одређене државе, заједнице држава или псевдодржавне творевине.
Због тога хералдички и вексилолошки израз, иако древан по свом происхођењу, остаје актуелан и важан за очување државног, верског или националног идентитета или за успостављање или прекомпоновање истог, а у складу са дражавотворним или политичким аспирацијама одређеног титулара.
Наша намера је, заправо, да овде бацимо мало светла на нове државне символе појединих европских земаља, а у склопу процеса њиховог уподобљавања идеологији тзв. европских интеграција или покушаја формирања нових националних или верских идентитета, са свим последицама које то производи, а нарочито са становишта религиологије и политикологије религије.
Обреновићи (Теодоровићи-Обреновићи) - изумрла српска династија, 2016
OBRENOVICH (TEODOROVICH-OBRENOVICH) - THE EXTINCT SERBIAN DYNASTY
Teodorovich-Obrenovich Dynas... more OBRENOVICH (TEODOROVICH-OBRENOVICH) - THE EXTINCT SERBIAN DYNASTY
Teodorovich-Obrenovich Dynasty consisted of: Milosh - Prince of Serbia, his brothers Lord Jovan and Lord Jevrem, as well as their legitimate direct descendants (with their wives). Forming of this Dynasty was completed, when Milosh was confirmed as the Prince of Serbia, by Turkish Sultan (in December 1830). By tragic death of King Aleksandar Teodorovich-Obrenovich and his wife, Queen Draga (28th– 29th May 1903), this Serbian Dynasty completely died out. Dozens of families, members of hundreds of households, and thousands of persons, are distant relatives of the extinct Teodorovich-Obrenovich Dynasty, either by male, or by female line. Everyone of them can, and should be proud by their distant relationship with this Dynasty, but non of them has the right to pretend to any of the Royal or noble titles of the extinct Teodorovich-Obrenovich Dynasty.
(The English summary at page 106)
*
Књига се бави настанком, развојем и нестанком Династије Обреновић, даљим сродницима ове фамилије по мушкој и женској линији, који не припадају племству, као и неутемељеним претензијама појединаца на име и титуле ове Династије.
Грбови, заставе и химне у историји Србије, 2010
Сва је српска древна символика у знаку распећа нашег народног на раскршћу светова. Христоцентричн... more Сва је српска древна символика у знаку распећа нашег народног на раскршћу светова. Христоцентрична и крстоцентрична је и на мистичан начин осликава наш повесни ход по мукама, али и благочестиво успињање Богу Правде по Речи Господњој: «Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не заморе се» (Ис. 40, 31). Стога је и непретенциозна намера овог скромног рада да, кроз речи и слику, обавести, макар у основним цртама, и мотивише на даље истраживање по богатим ризницама наше заједничке баштине и оне, који нису детаљније упућени у тајне српских грбова, застава и химни. Његова је ненаметљива намера да заинтересује за даље созерцање сопственог наслеђа и оне, који нису до сада били посвећеницима ових, помало мистичних знања. Језик символа и оплемењујућа порука, коју они преносе српским грбом, заставом и химном, могу нам бити од неслућене ползе на нашем путу остваривања нашег народног завета и одговарања изазову времена данашњег, као што је била и пре небројених столећа и као што ће бити до испуњења тог нашег призива у Есхатону.
Papers by Ненад М. Јовановић (Nenad M. Jovanovich)
Поредак, 2024
Србија је вечна, док су јој деца верна!
Поредак, 2024
Како би смо поближе објаснили значење и значај хералдике, дозволите да се послужимо речима највећ... more Како би смо поближе објаснили значење и значај хералдике, дозволите да се послужимо речима највећег савременог српског хералдичара и обновитеља српске хералдике, г-дина дипл.инж.арх. Драгомира Ацовића БО1, председавајућег Крунског Већа Његовог Краљевског Височанства престолонаследника Александра Карађорђевића од Србије и Југославије, који вели: ''Хералдика је помоћна историјска наука која се бави проучавањем настанка, развоја, теорије и праксе грбова. Од тренутка усвајања грб постаје саставни део идентитета самога власника, његов alter ego, нешто између потписа, портрета и личне карте, а помало и све скупа''.
Поредак, 2023
Кроз хришћанску повест се многима и више пута чинило да су њихова времена, управо, она последња и... more Кроз хришћанску повест се многима и више пута чинило да су њихова времена, управо, она последња и да је крај сасвим близу. И нама данас то може тако да изгледа, али не смемо заборавити никада да је Господ, такође, својим ученицима рекао и: ''Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у својој власти'' (Дап.1,7).
Поредак, 2023
Питања која су се покретала била су многобројна и разноврсна али ми ћемо овде изнети пар ставова ... more Питања која су се покретала била су многобројна и разноврсна али ми ћемо овде изнети пар ставова само по питању једног од њих и то без тежње да дамо некакав коначан и једино исправан суд.
Research result. Sociology and Management, 2020
The question of modern European religious identity surpasses its spiritual and ecclesiastical bou... more The question of modern European religious identity surpasses its spiritual and ecclesiastical boundaries and firmly dwells within the political sphere. This is precisely why this is a topic of great interest for the scientific discipline of politology of religion. It has been widely accepted in the European secular narrative that religion has lost its cohesive role and power, but faced with new temptations it could regain some of its vitality and importance. Such signs are visible and easily detectable even in some of the member states of the European Union such as those belonging to the Visegrád Group, but also in the wider European scale. In our opinion, it is precisely the question of identity that has found itself in the main stream of political, geopolitical, and even security and economic temptations of Europe, and even of Western civilization itself. The question of religious identity has thus become the focus of interest of many political, religious and other thinkers, who recognize the acuteness of this problem. All this is eloquently reflected, not only in the self-understanding of modern Europe, but also in its attitude towards the issue of the growing Islamic element on its own territory, its relationship with the Islamic world, [Baudrillard, 2002: 162] and, also, with China, the United States and especially with Russia. In that sense, as a paradigm of such relations, understanding and misunderstanding of the European Union with other geopolitical factors on a global level, can serve the fact that, on July 4 2020, constitutional changes came into force in Russia, which clearly determine this great power as a state based on Christian foundations. [Bilbija, 2020] Although this, of course, does not disqualify this world power as a society based on the separation of Church and State, nor does it in any way violate the principle of equality of all traditional religious communities on its territory, we will see that this concept is essentially foreign and ideologically unacceptable for today's European Union and much of the Western world. Namely, as we will see, the modern Europe (or more precisely-the European Union) builds its ideological matrix not on the foundations of its own Christian heritage, but on the foundations of agnostic secularism and liberalism, as inaugurated by the French Revolution, which places our topic in the domain of politology of religion.
Гласник – црквени часопис Епархије темишварске, 2021
Хералдика Српске Православне Цркве задире у прилично дубоку старину, иако се то по садашњем њеном... more Хералдика Српске Православне Цркве задире у прилично дубоку старину, иако се то по садашњем њеном стању и приликама не би могло рећи. Редови пред нама представљаљу скромно настојање да се учини један скромни прилог актуелизацији овог питања, као и малени допринос систематизацији и уређењу српских црквених хералдичких, вексилолошких и фалеристичких прилика.
Научный результат. Социология и управление (Research result. Sociology and Management), 2020
The question of modern European religious identity surpasses its spiritual and ecclesiastical bou... more The question of modern European religious identity surpasses its spiritual and ecclesiastical boundaries and firmly dwells within the political sphere. This is precisely why this is a topic of great interest for the scientific discipline of politology of religion. It has been widely accepted in the European secular narrative that religion has lost its cohesive role and power, but faced with new temptations it could regain some of its vitality and importance. Such signs are visible and easily detectable even in some of the member states of the European Union such as those belonging to the Visegrád Group, but also in the wider European scale. In our opinion, it is precisely the question of identity that has found itself in the main stream of political, geopolitical, and even security and economic temptations of Europe, and even of Western civilization itself. The question of religious identity has thus become the focus of interest of many political, religious and other thinkers, who recognize the acuteness of this problem. All this is eloquently reflected, not only in the self-understanding of modern Europe, but also in its attitude towards the issue of the growing Islamic element on its own territory, its relationship with the Islamic world, [Baudrillard, 2002: 162] and, also, with China, the United States and especially with Russia. In that sense, as a paradigm of such relations, understanding and misunderstanding of the European Union with other geopolitical factors on a global level, can serve the fact that, on July 4 2020, constitutional changes came into force in Russia, which clearly determine this great power as a state based on Christian foundations. [Bilbija, 2020] Although this, of course, does not disqualify this world power as a society based on the separation of Church and State, nor does it in any way violate the principle of equality of all traditional religious communities on its territory, we will see that this concept is essentially foreign and ideologically unacceptable for today's European Union and much of the Western world. Namely, as we will see, modern Europe (or more precisely - the European Union) did not build its ideological matrix on the foundations of its own Christian heritage, but on the foundations of agnostic secularism and liberalism, as inaugurated by the French Revolution, which places our topic in the domain of politology of religion.
+ + +
Вопрос о современной европейской религиозной идентичности выходит за свои духовные и конфессиональные границы и прочно укореняется в политической сфере. Именно поэтому эта тема представляет большой интерес для научной дисциплины политологии религии. В европейском светском нарративе широко признается, что религия утратила свою связующую роль и силу, но, столкнувшись с новыми искушениями, она может частично вернуть свою жизнеспособность и важность. Такие знаковые явления очевидны и легко обнаруживаются даже в некоторых государствах – членах Европейского Союза, например, в тех, которые принадлежат к Вышеградской группе, но также и в более широком европейском масштабе. На наш взгляд, именно вопрос идентичности оказывается в мейнстриме политических, геополитических и даже экономических и относящихся к вопросу безопасности соблазнов Европы и шире, самой западной цивилизации. Таким образом, вопрос религиозной идентичности привлек внимание многих политических, религиозных и других мыслителей, которые осознают остроту этой проблемы. Все это красноречиво отражается не только в самопонимании современной Европы, но и в ее отношении к проблеме роста исламского элемента на ее собственной территории, в ее взаимоотношениях с исламским миром (Бодрильяр, 2002: 162), а также с Китаем, США и особенно с Россией. В этом смысле парадигмальным для таких отношений, понимания и непонимания Евросоюзом вкупе с другими геополитическими факторами на глобальном уровне может служить тот факт, что 4 июля 2020 года в России вступили в силу конституционные изменения, которые однозначно определяют её статус великой державы как государства, основанного на христианских основах. (Билбия, 2020). Хотя это, конечно, не дисквалифицирует эту мировую державу как общество, основанное на отделении церкви от государства, и никоим образом не нарушает принцип равенства всех традиционных религиозных общин на ее территории, мы можем видеть, что эта концепция по сути чужда и идеологически неприемлема для сегодняшнего Европейского Союза и большей части Западного мира. А именно, как мы видим, современная Европа (или, точнее, Европейский Союз) построила свою идеологическую матрицу не на основе своего собственного христианского наследия, а на основах агностического секуляризма и либерализма, начатых Французской революцией, что смещает нашу тему в область политологии религии.
Православље, 2020
EUROPEAN CHRISTIAN POLITICAL MOVEMENT ON DISCRIMINATION OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH IN MONTENE... more EUROPEAN CHRISTIAN POLITICAL MOVEMENT ON DISCRIMINATION OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH IN MONTENEGRO
Interesting and important news arrived from Brussels, which are especially significant from the standpoint of Serbian politology of religion, but also for the cause of defense of Serbian religious and ethnic identity in Montenegro. When we take into account that similar news rarely come from the circles of the political establishment of the European Union, it is clear that they can be useful for the interests of the Serbian people and Church, but they are equally interesting from the standpoint of politology of religion, as a politological scientific discipline offering an academic, but also extremely operational, equipment for perceiving and overcoming the accumulated problems in Montenegro and the region.
+ + +
Из Брисела нам стиже интересантна и важна вест, која је посебно битна са становишта српске политикологије религије, али и одбране српског верског и етничког идентитета у Црној Гори. Када узмемо у обзир да сличне вести ретко стижу из кругова политичког естаблишмета Европске Уније, јасно је да оне могу бити од користи по интересе српског народа и његове Цркве, али су једнако интересантне и посматрано са позиција политикологије религије, као политикиолошке научне дисциплине, која нуди академску, али и крајње оперативну, апаратуру за сагледавање и превазилажење нагомиланих проблема у Црној Гори и региону.
Nobiltà - Rivista di Araldica, Genealogia, Ordini Cavallereschi, Pubblicazione Scientifica bimestrale di Storia e Scienze Ausiliarie, 2019
Many researchers of the Serbian heraldic antiquity have considered that we can speak about the Se... more Many researchers of the Serbian heraldic antiquity have considered that we can speak about the Serbian heraldry only from the time of the reign of Emperor Stefan Urosh IV Dushan Nemanjich The Mighty (1308-†1355, ruled from 1331 as King, and from 1346 as Emperor), but it is our opinion that such claims should be disputed, and even qualified as unfounded.
Балканске синтезе, 2019
NJEGOŠ’S EXPERIENCE WITH ISLAM
(THROUGH THE PRISM OF THE BOOK ''NJEGOŠ AND ISLAM'')
The book ... more NJEGOŠ’S EXPERIENCE WITH ISLAM
(THROUGH THE PRISM OF THE BOOK ''NJEGOŠ AND ISLAM'')
The book we are glancing upon is Njegoš and Islam (Његош и ислам) by prof.dr Miroljub Jevtić, professor of Politology of Religion at The Faculty of Political Sciences of The Belgrade University. Right after it was published, this book has attracted a lot of attention, as well as criticism, in domestic and foreign scientiffic and wider audience, so it striked us as worthy to present it and to try to observe it through a prism of thought of other schollars from the same field of research. It is our intention to treat just a few of most dominant theses of this important work – before all, those that have caused most attention and discussion.
(The English summary at page 107)
Књига на коју овде желимо да бацимо један, макар летимичан, поглед јесте књига Његош и ислам, из пера проф. др Мирољуба Јевтића, редовног професора на предмету Политикологија религије, на Факултету политичких наука Университета у Београду. Питање Његошевог схватања ислама и односа према њему је и данас веома актуелно. Та тема је изазвала и изазива велику пажњу, па и критике (особито исламских аутора са простора Босне и Херцеговине) у домаћој и страној јавности, па нам се учинило умесним да представимо једину књигу која се бави искључиво овим питањем и да покушамо да је пропустимо кроз призму мишљења неких других ауторитета из ове области, при томе се уздржавајући, колико је то могуће, од давања сопственог суда о ставовима, како аутора самог дела, тако и других аутора, чије мишљење би исте подупирало или оспоравало. Намера нам је да се осврнемо на свега неколико најупечатљивијих теза изнетих у овом значајном делу и то, пре свега, оних које су додатно актуелизоване након појављивања ове књиге.
Nobiltà - Rivista di Araldica, Genealogia, Ordini Cavallereschi, Pubblicazione Scientifica bimestrale di Storia e Scienze Ausiliarie, 2019
Serbian rulers of the Karageorgevich, Obrenovich and Petrovich-Njegosh Royal Dynasties were autho... more Serbian rulers of the Karageorgevich, Obrenovich and Petrovich-Njegosh Royal Dynasties were authorized and indeed have conferred nobility during their reigns - 1696-1970.
Теолошки погледи, 2018
PERSONALITY, COMMUNITY AND TIME IN CONDITIONS OF TOTAL ISOLATION
(A Christian view of the film ... more PERSONALITY, COMMUNITY AND TIME IN CONDITIONS OF TOTAL ISOLATION
(A Christian view of the film ''Cast Away'')
The film Cast Away from 2000, directed by Robert Lee Zemeckis and with Tom Hanks in the leading role, is interesting to us regarding its interpretation of the human need for the Other, that is – a human as а creature of community from the Orthodox point of view, and in that regard – human basic need for communication, as well as his relation towards the time in the conditions of total isolation, in the light of the Christian understanding of a human as created, but also godlike being, determined by time and space, but meant for eternity.
Key words: Cast Away, Tom Hanks, film, person, community, time, communication, dialogue.
*
Вођени стереотипима и сопственим предубеђењима, ретко кад од продуката холивудске индустрије забаве, а особито од њихових blockbuster-а, очекујемо било какву дубљу духовну садржину, поуку или поруку. Но, како је лепота у оку посматрача као и по, већ општепознатом, духовном опиту приписаном покојном патријарху Павлу, према коме свако види оно што хоће, наумили смо да управо кроз духовну призму пропустимо неколико најупечатљивијих елемената из једног таквог филмског остварења. Реч је о филму Изгнаник (Cast Away) из 2000, у режији Роберта Земекиса и са Томом Хенксом у главној улози. Овде нам се посебно интересантним чине димензија човекове потребе за другим, тј. човека као бића заједнице са православног становишта, а са тиме у вези и човекова насушна потреба за комуникацијом, као и човеков однос према времену у условима његове потпуне изолације, а у светлу хришћанског схватања човека као створеног, али и боголиког бића, детерминисаног временом и простором, али намењеног за вечност.
Центар за истраживање православног монархизма (www.czipm.org), 2017
ABOUT CERTAIN RELATIONS OF GEORGIA WITH THE BALKANS AND THE LOWER DANUBE
It is a well-known f... more ABOUT CERTAIN RELATIONS OF GEORGIA WITH THE BALKANS AND THE LOWER DANUBE
It is a well-known fact that the vast majority of Georgians are of the Orthodox faith. This religion, among other nations, unites them with certain peoples of the Balkans and the Lower Danube region (Serbs, Greeks, Bulgarians, Romanians ...). However, it is less known that Georgians and the peoples of the Balkans and the Lower Danube region have been connected for centuries by other ties, primarily historical, spiritual, and cultural. Some of these connections will be briefly discussed in the text that follows.
+ + +
Опште је позната чињеница, да је велика већина Грузина православне вероисповести. Ова религија их, поред других нација, спаја са појединим народима Балкана и доњег Подунавља (Србима, Грцима, Бугарима, Румунима...). Међутим, мање је познато, да Грузине и народе Балкана и доњег Подунавља вековима спајају и друге везе, првенствено историјске, духовне и културне. О неким од ових веза, биће у кратким цртама говорено, у тексту који следи.
Центар за истраживање православног монархизма (www.czipm.org), 2016
Значаја свог хералдичког идентитета и његовог очувања Срби су одавно потпуно свесни и та се свест... more Значаја свог хералдичког идентитета и његовог очувања Срби су одавно потпуно свесни и та се свест особито чувала и култивисала у крилу наше Свете Цркве, која је разумевала сву потентност и готово мистични значај поуке и поруке, којих је грб носилац и иконични репрезент у једном народу. Нарочито на тлу Српске Војводине од краја XVII до почетка XX века!
Управо зато целокупно Српство дугује овим српским областима из поменутог периода вечиту благодарност. Уосталом, неоспорно је да за настанак и почетак развоја данашњих грбова Србије и Војводине ми имамо да заблагодаримо пионирском подвигу двојице Сремаца, тј. Димитрију Давидовићу из Земуна и Јакову Живановићу из Обрежа.
Uploads
Books by Ненад М. Јовановић (Nenad M. Jovanovich)
faisait, ils savaient se mettre à la tête de leur peuple et conduire celuici à travers des malheurs et des épreuves diverses. L’affliation de la famille à la noblesse serbe médiévale était confrmée et redonnée par la République de Venise, la monarchie des Habsbourg, l’Empire russe et l’Empire ottoman, en raison de ses mérites militaires mais aussi de sa loyauté à l’Etat. Au sein de cette famille se sont développés plusieurs personnages célèbres qui ont laissé une trace profonde surtout dans l’histoire du peuple serbe. Aujourd’hui affaiblie et peu nombreuse, sans une grande influence en ce qui concerne le pouvoir temporel et laïc, la famille inspire encore un grand respect, surtout dans la partie nationale consciente, et en particulier dans les cercles autour de l’Église orthodoxe serbe.
+
The lines before us aim to draw the attention of the expert community and the general public to some of the elements of a religious nature, which could produce certain concrete political consequences for the interests of Serbia and the Serbian people in the immediate future. More precisely, our topic is the influence of the religious factor in the policy-making of the new American presidential administration and what effect it could produce on some of the key Serbian national interests. As these interests are highly dependent on the interests and political decisions of the great world powers, among which the United States of America still do occupy a primary place and role, it is only natural that the Serbian politology of religion is particularly interested in the possible role of religion in shaping of the political agenda of the new presidential administration, headed by Joseph Robinette Biden Jr.
This paper will attempt to show the basic directions of development and understanding of the state-forming concept of the Orthodox monarchy among the Serbian authors. This state-forming ideal has its origin in the Eastern Roman theological and political teaching on symphony, as synergy, ie. voluntary cooperation between the Church and the state, as the common exploit of governing an Orthodox state and spiritual caring for the salvation of its subjects. Medieval Serbia, as a part of the so-called Byzantine Commonwealth, has adopted this state-forming concept and adapted it to its own national spirit and historical experience. This state-forming model of church-state relations culminated during the reigns of the Holy Nemanjich, Lazarevich, and Brankovich dynasties, and its beneficial influence also exerted a certain effect on liberation and state-forming movements in the Serbian ethnic territories in the XIX and XX centuries, during the reign of Petrovich-Njegosh, Karageorgevich and Obrenovich dynasties, cultivating certain echoes (positive or negative) in the thoughts and ideas of contemporary Serbian authors.
(The English sections are at pages 7 and 277-282)
У овом раду се настоји на приказивању основних праваца развоја и схватања државотворног концепта православне монархије међу српским ауторима. Речени државотворни идеал има своје исходиште у источноромејском богословском и политичком учењу о симфонији, као синергији, тј. добровољној сарадњи Цркве и државе на заједничком подвигу руковођења једном православном државом и духовног старања за спасење њених поданика. Средњовековна Србија, као део тзв. византијског комонвелта, усвојила је овакав државотворни концепт и прилагодила га сопственом народном духу и повесном искуству. Овај државотворни модел односа између Цркве и државе доживео је свој врхунац за владавине светородних династија Немањића, Лазаревића и Бранковића, а његов благотворни утицај имао је извесног ефекта и на ослободилачке и државотворне покрете на српским етничким просторима у XIX и XX веку, за владе династија Петровића-Његоша, Карађорђевића и Обреновића, проналазећи извесног одјека (позитивног или негативног) у размишљањима и идејама савремених српских аутора.
State symbols as an element of religious and national identity
Heraldic and vexillological ensigns represent one of the most exclusive expressions and visible manifestations of identity of their bearers, regardless if that is a physical or collective entity. This is especially valid for an armiger which is actually a state, because it represents а visible manifestation of its very essence, as well as the nature and legacy of its nation. More than often it represents a symbolic reflection of a certain national programme, as well as aspirations and pretensions of a particular state, union of states or some other pseudo-state entity. Therefore, heraldic and vexillological expressions, albeit ancient in their origin, remain contemporary and important for the preservation of state and national identity, for its formation or re-composition. It is our intention to cast some light upon certain new state symbols in Europe in connection with the aspiration of some countries in the process of their approachment to the ideology of European integrations and formation of new national or religious identity, with all of consequences emanating therefrom, especially from the standpoint and area of politology of religion.
(The English summary at pages 96-97)
Хералдичко и вексилолошко знамње представља један од најексклузивнијих израза и видљивих пројава идентитета својих носилаца или титулара, без обзира да ли је реч о физичком или правном лицу.
Ово нарочито важи када је реч о титулару који је, заправо, држава (или неки пседвдодржавни ентитет), јер она тиме настоји да символички представи саму своју суштину, као и природу и наслеђе одређеног државотворног народа, а често представља и вузуелни израз одређеног националног програма, па и аспирација и претензија одређене државе, заједнице држава или псевдодржавне творевине.
Због тога хералдички и вексилолошки израз, иако древан по свом происхођењу, остаје актуелан и важан за очување државног, верског или националног идентитета или за успостављање или прекомпоновање истог, а у складу са дражавотворним или политичким аспирацијама одређеног титулара.
Наша намера је, заправо, да овде бацимо мало светла на нове државне символе појединих европских земаља, а у склопу процеса њиховог уподобљавања идеологији тзв. европских интеграција или покушаја формирања нових националних или верских идентитета, са свим последицама које то производи, а нарочито са становишта религиологије и политикологије религије.
Teodorovich-Obrenovich Dynasty consisted of: Milosh - Prince of Serbia, his brothers Lord Jovan and Lord Jevrem, as well as their legitimate direct descendants (with their wives). Forming of this Dynasty was completed, when Milosh was confirmed as the Prince of Serbia, by Turkish Sultan (in December 1830). By tragic death of King Aleksandar Teodorovich-Obrenovich and his wife, Queen Draga (28th– 29th May 1903), this Serbian Dynasty completely died out. Dozens of families, members of hundreds of households, and thousands of persons, are distant relatives of the extinct Teodorovich-Obrenovich Dynasty, either by male, or by female line. Everyone of them can, and should be proud by their distant relationship with this Dynasty, but non of them has the right to pretend to any of the Royal or noble titles of the extinct Teodorovich-Obrenovich Dynasty.
(The English summary at page 106)
*
Књига се бави настанком, развојем и нестанком Династије Обреновић, даљим сродницима ове фамилије по мушкој и женској линији, који не припадају племству, као и неутемељеним претензијама појединаца на име и титуле ове Династије.
Papers by Ненад М. Јовановић (Nenad M. Jovanovich)
+ + +
Вопрос о современной европейской религиозной идентичности выходит за свои духовные и конфессиональные границы и прочно укореняется в политической сфере. Именно поэтому эта тема представляет большой интерес для научной дисциплины политологии религии. В европейском светском нарративе широко признается, что религия утратила свою связующую роль и силу, но, столкнувшись с новыми искушениями, она может частично вернуть свою жизнеспособность и важность. Такие знаковые явления очевидны и легко обнаруживаются даже в некоторых государствах – членах Европейского Союза, например, в тех, которые принадлежат к Вышеградской группе, но также и в более широком европейском масштабе. На наш взгляд, именно вопрос идентичности оказывается в мейнстриме политических, геополитических и даже экономических и относящихся к вопросу безопасности соблазнов Европы и шире, самой западной цивилизации. Таким образом, вопрос религиозной идентичности привлек внимание многих политических, религиозных и других мыслителей, которые осознают остроту этой проблемы. Все это красноречиво отражается не только в самопонимании современной Европы, но и в ее отношении к проблеме роста исламского элемента на ее собственной территории, в ее взаимоотношениях с исламским миром (Бодрильяр, 2002: 162), а также с Китаем, США и особенно с Россией. В этом смысле парадигмальным для таких отношений, понимания и непонимания Евросоюзом вкупе с другими геополитическими факторами на глобальном уровне может служить тот факт, что 4 июля 2020 года в России вступили в силу конституционные изменения, которые однозначно определяют её статус великой державы как государства, основанного на христианских основах. (Билбия, 2020). Хотя это, конечно, не дисквалифицирует эту мировую державу как общество, основанное на отделении церкви от государства, и никоим образом не нарушает принцип равенства всех традиционных религиозных общин на ее территории, мы можем видеть, что эта концепция по сути чужда и идеологически неприемлема для сегодняшнего Европейского Союза и большей части Западного мира. А именно, как мы видим, современная Европа (или, точнее, Европейский Союз) построила свою идеологическую матрицу не на основе своего собственного христианского наследия, а на основах агностического секуляризма и либерализма, начатых Французской революцией, что смещает нашу тему в область политологии религии.
Interesting and important news arrived from Brussels, which are especially significant from the standpoint of Serbian politology of religion, but also for the cause of defense of Serbian religious and ethnic identity in Montenegro. When we take into account that similar news rarely come from the circles of the political establishment of the European Union, it is clear that they can be useful for the interests of the Serbian people and Church, but they are equally interesting from the standpoint of politology of religion, as a politological scientific discipline offering an academic, but also extremely operational, equipment for perceiving and overcoming the accumulated problems in Montenegro and the region.
+ + +
Из Брисела нам стиже интересантна и важна вест, која је посебно битна са становишта српске политикологије религије, али и одбране српског верског и етничког идентитета у Црној Гори. Када узмемо у обзир да сличне вести ретко стижу из кругова политичког естаблишмета Европске Уније, јасно је да оне могу бити од користи по интересе српског народа и његове Цркве, али су једнако интересантне и посматрано са позиција политикологије религије, као политикиолошке научне дисциплине, која нуди академску, али и крајње оперативну, апаратуру за сагледавање и превазилажење нагомиланих проблема у Црној Гори и региону.
(THROUGH THE PRISM OF THE BOOK ''NJEGOŠ AND ISLAM'')
The book we are glancing upon is Njegoš and Islam (Његош и ислам) by prof.dr Miroljub Jevtić, professor of Politology of Religion at The Faculty of Political Sciences of The Belgrade University. Right after it was published, this book has attracted a lot of attention, as well as criticism, in domestic and foreign scientiffic and wider audience, so it striked us as worthy to present it and to try to observe it through a prism of thought of other schollars from the same field of research. It is our intention to treat just a few of most dominant theses of this important work – before all, those that have caused most attention and discussion.
(The English summary at page 107)
Књига на коју овде желимо да бацимо један, макар летимичан, поглед јесте књига Његош и ислам, из пера проф. др Мирољуба Јевтића, редовног професора на предмету Политикологија религије, на Факултету политичких наука Университета у Београду. Питање Његошевог схватања ислама и односа према њему је и данас веома актуелно. Та тема је изазвала и изазива велику пажњу, па и критике (особито исламских аутора са простора Босне и Херцеговине) у домаћој и страној јавности, па нам се учинило умесним да представимо једину књигу која се бави искључиво овим питањем и да покушамо да је пропустимо кроз призму мишљења неких других ауторитета из ове области, при томе се уздржавајући, колико је то могуће, од давања сопственог суда о ставовима, како аутора самог дела, тако и других аутора, чије мишљење би исте подупирало или оспоравало. Намера нам је да се осврнемо на свега неколико најупечатљивијих теза изнетих у овом значајном делу и то, пре свега, оних које су додатно актуелизоване након појављивања ове књиге.
(A Christian view of the film ''Cast Away'')
The film Cast Away from 2000, directed by Robert Lee Zemeckis and with Tom Hanks in the leading role, is interesting to us regarding its interpretation of the human need for the Other, that is – a human as а creature of community from the Orthodox point of view, and in that regard – human basic need for communication, as well as his relation towards the time in the conditions of total isolation, in the light of the Christian understanding of a human as created, but also godlike being, determined by time and space, but meant for eternity.
Key words: Cast Away, Tom Hanks, film, person, community, time, communication, dialogue.
*
Вођени стереотипима и сопственим предубеђењима, ретко кад од продуката холивудске индустрије забаве, а особито од њихових blockbuster-а, очекујемо било какву дубљу духовну садржину, поуку или поруку. Но, како је лепота у оку посматрача као и по, већ општепознатом, духовном опиту приписаном покојном патријарху Павлу, према коме свако види оно што хоће, наумили смо да управо кроз духовну призму пропустимо неколико најупечатљивијих елемената из једног таквог филмског остварења. Реч је о филму Изгнаник (Cast Away) из 2000, у режији Роберта Земекиса и са Томом Хенксом у главној улози. Овде нам се посебно интересантним чине димензија човекове потребе за другим, тј. човека као бића заједнице са православног становишта, а са тиме у вези и човекова насушна потреба за комуникацијом, као и човеков однос према времену у условима његове потпуне изолације, а у светлу хришћанског схватања човека као створеног, али и боголиког бића, детерминисаног временом и простором, али намењеног за вечност.
It is a well-known fact that the vast majority of Georgians are of the Orthodox faith. This religion, among other nations, unites them with certain peoples of the Balkans and the Lower Danube region (Serbs, Greeks, Bulgarians, Romanians ...). However, it is less known that Georgians and the peoples of the Balkans and the Lower Danube region have been connected for centuries by other ties, primarily historical, spiritual, and cultural. Some of these connections will be briefly discussed in the text that follows.
+ + +
Опште је позната чињеница, да је велика већина Грузина православне вероисповести. Ова религија их, поред других нација, спаја са појединим народима Балкана и доњег Подунавља (Србима, Грцима, Бугарима, Румунима...). Међутим, мање је познато, да Грузине и народе Балкана и доњег Подунавља вековима спајају и друге везе, првенствено историјске, духовне и културне. О неким од ових веза, биће у кратким цртама говорено, у тексту који следи.
Управо зато целокупно Српство дугује овим српским областима из поменутог периода вечиту благодарност. Уосталом, неоспорно је да за настанак и почетак развоја данашњих грбова Србије и Војводине ми имамо да заблагодаримо пионирском подвигу двојице Сремаца, тј. Димитрију Давидовићу из Земуна и Јакову Живановићу из Обрежа.
faisait, ils savaient se mettre à la tête de leur peuple et conduire celuici à travers des malheurs et des épreuves diverses. L’affliation de la famille à la noblesse serbe médiévale était confrmée et redonnée par la République de Venise, la monarchie des Habsbourg, l’Empire russe et l’Empire ottoman, en raison de ses mérites militaires mais aussi de sa loyauté à l’Etat. Au sein de cette famille se sont développés plusieurs personnages célèbres qui ont laissé une trace profonde surtout dans l’histoire du peuple serbe. Aujourd’hui affaiblie et peu nombreuse, sans une grande influence en ce qui concerne le pouvoir temporel et laïc, la famille inspire encore un grand respect, surtout dans la partie nationale consciente, et en particulier dans les cercles autour de l’Église orthodoxe serbe.
+
The lines before us aim to draw the attention of the expert community and the general public to some of the elements of a religious nature, which could produce certain concrete political consequences for the interests of Serbia and the Serbian people in the immediate future. More precisely, our topic is the influence of the religious factor in the policy-making of the new American presidential administration and what effect it could produce on some of the key Serbian national interests. As these interests are highly dependent on the interests and political decisions of the great world powers, among which the United States of America still do occupy a primary place and role, it is only natural that the Serbian politology of religion is particularly interested in the possible role of religion in shaping of the political agenda of the new presidential administration, headed by Joseph Robinette Biden Jr.
This paper will attempt to show the basic directions of development and understanding of the state-forming concept of the Orthodox monarchy among the Serbian authors. This state-forming ideal has its origin in the Eastern Roman theological and political teaching on symphony, as synergy, ie. voluntary cooperation between the Church and the state, as the common exploit of governing an Orthodox state and spiritual caring for the salvation of its subjects. Medieval Serbia, as a part of the so-called Byzantine Commonwealth, has adopted this state-forming concept and adapted it to its own national spirit and historical experience. This state-forming model of church-state relations culminated during the reigns of the Holy Nemanjich, Lazarevich, and Brankovich dynasties, and its beneficial influence also exerted a certain effect on liberation and state-forming movements in the Serbian ethnic territories in the XIX and XX centuries, during the reign of Petrovich-Njegosh, Karageorgevich and Obrenovich dynasties, cultivating certain echoes (positive or negative) in the thoughts and ideas of contemporary Serbian authors.
(The English sections are at pages 7 and 277-282)
У овом раду се настоји на приказивању основних праваца развоја и схватања државотворног концепта православне монархије међу српским ауторима. Речени државотворни идеал има своје исходиште у источноромејском богословском и политичком учењу о симфонији, као синергији, тј. добровољној сарадњи Цркве и државе на заједничком подвигу руковођења једном православном државом и духовног старања за спасење њених поданика. Средњовековна Србија, као део тзв. византијског комонвелта, усвојила је овакав државотворни концепт и прилагодила га сопственом народном духу и повесном искуству. Овај државотворни модел односа између Цркве и државе доживео је свој врхунац за владавине светородних династија Немањића, Лазаревића и Бранковића, а његов благотворни утицај имао је извесног ефекта и на ослободилачке и државотворне покрете на српским етничким просторима у XIX и XX веку, за владе династија Петровића-Његоша, Карађорђевића и Обреновића, проналазећи извесног одјека (позитивног или негативног) у размишљањима и идејама савремених српских аутора.
State symbols as an element of religious and national identity
Heraldic and vexillological ensigns represent one of the most exclusive expressions and visible manifestations of identity of their bearers, regardless if that is a physical or collective entity. This is especially valid for an armiger which is actually a state, because it represents а visible manifestation of its very essence, as well as the nature and legacy of its nation. More than often it represents a symbolic reflection of a certain national programme, as well as aspirations and pretensions of a particular state, union of states or some other pseudo-state entity. Therefore, heraldic and vexillological expressions, albeit ancient in their origin, remain contemporary and important for the preservation of state and national identity, for its formation or re-composition. It is our intention to cast some light upon certain new state symbols in Europe in connection with the aspiration of some countries in the process of their approachment to the ideology of European integrations and formation of new national or religious identity, with all of consequences emanating therefrom, especially from the standpoint and area of politology of religion.
(The English summary at pages 96-97)
Хералдичко и вексилолошко знамње представља један од најексклузивнијих израза и видљивих пројава идентитета својих носилаца или титулара, без обзира да ли је реч о физичком или правном лицу.
Ово нарочито важи када је реч о титулару који је, заправо, држава (или неки пседвдодржавни ентитет), јер она тиме настоји да символички представи саму своју суштину, као и природу и наслеђе одређеног државотворног народа, а често представља и вузуелни израз одређеног националног програма, па и аспирација и претензија одређене државе, заједнице држава или псевдодржавне творевине.
Због тога хералдички и вексилолошки израз, иако древан по свом происхођењу, остаје актуелан и важан за очување државног, верског или националног идентитета или за успостављање или прекомпоновање истог, а у складу са дражавотворним или политичким аспирацијама одређеног титулара.
Наша намера је, заправо, да овде бацимо мало светла на нове државне символе појединих европских земаља, а у склопу процеса њиховог уподобљавања идеологији тзв. европских интеграција или покушаја формирања нових националних или верских идентитета, са свим последицама које то производи, а нарочито са становишта религиологије и политикологије религије.
Teodorovich-Obrenovich Dynasty consisted of: Milosh - Prince of Serbia, his brothers Lord Jovan and Lord Jevrem, as well as their legitimate direct descendants (with their wives). Forming of this Dynasty was completed, when Milosh was confirmed as the Prince of Serbia, by Turkish Sultan (in December 1830). By tragic death of King Aleksandar Teodorovich-Obrenovich and his wife, Queen Draga (28th– 29th May 1903), this Serbian Dynasty completely died out. Dozens of families, members of hundreds of households, and thousands of persons, are distant relatives of the extinct Teodorovich-Obrenovich Dynasty, either by male, or by female line. Everyone of them can, and should be proud by their distant relationship with this Dynasty, but non of them has the right to pretend to any of the Royal or noble titles of the extinct Teodorovich-Obrenovich Dynasty.
(The English summary at page 106)
*
Књига се бави настанком, развојем и нестанком Династије Обреновић, даљим сродницима ове фамилије по мушкој и женској линији, који не припадају племству, као и неутемељеним претензијама појединаца на име и титуле ове Династије.
+ + +
Вопрос о современной европейской религиозной идентичности выходит за свои духовные и конфессиональные границы и прочно укореняется в политической сфере. Именно поэтому эта тема представляет большой интерес для научной дисциплины политологии религии. В европейском светском нарративе широко признается, что религия утратила свою связующую роль и силу, но, столкнувшись с новыми искушениями, она может частично вернуть свою жизнеспособность и важность. Такие знаковые явления очевидны и легко обнаруживаются даже в некоторых государствах – членах Европейского Союза, например, в тех, которые принадлежат к Вышеградской группе, но также и в более широком европейском масштабе. На наш взгляд, именно вопрос идентичности оказывается в мейнстриме политических, геополитических и даже экономических и относящихся к вопросу безопасности соблазнов Европы и шире, самой западной цивилизации. Таким образом, вопрос религиозной идентичности привлек внимание многих политических, религиозных и других мыслителей, которые осознают остроту этой проблемы. Все это красноречиво отражается не только в самопонимании современной Европы, но и в ее отношении к проблеме роста исламского элемента на ее собственной территории, в ее взаимоотношениях с исламским миром (Бодрильяр, 2002: 162), а также с Китаем, США и особенно с Россией. В этом смысле парадигмальным для таких отношений, понимания и непонимания Евросоюзом вкупе с другими геополитическими факторами на глобальном уровне может служить тот факт, что 4 июля 2020 года в России вступили в силу конституционные изменения, которые однозначно определяют её статус великой державы как государства, основанного на христианских основах. (Билбия, 2020). Хотя это, конечно, не дисквалифицирует эту мировую державу как общество, основанное на отделении церкви от государства, и никоим образом не нарушает принцип равенства всех традиционных религиозных общин на ее территории, мы можем видеть, что эта концепция по сути чужда и идеологически неприемлема для сегодняшнего Европейского Союза и большей части Западного мира. А именно, как мы видим, современная Европа (или, точнее, Европейский Союз) построила свою идеологическую матрицу не на основе своего собственного христианского наследия, а на основах агностического секуляризма и либерализма, начатых Французской революцией, что смещает нашу тему в область политологии религии.
Interesting and important news arrived from Brussels, which are especially significant from the standpoint of Serbian politology of religion, but also for the cause of defense of Serbian religious and ethnic identity in Montenegro. When we take into account that similar news rarely come from the circles of the political establishment of the European Union, it is clear that they can be useful for the interests of the Serbian people and Church, but they are equally interesting from the standpoint of politology of religion, as a politological scientific discipline offering an academic, but also extremely operational, equipment for perceiving and overcoming the accumulated problems in Montenegro and the region.
+ + +
Из Брисела нам стиже интересантна и важна вест, која је посебно битна са становишта српске политикологије религије, али и одбране српског верског и етничког идентитета у Црној Гори. Када узмемо у обзир да сличне вести ретко стижу из кругова политичког естаблишмета Европске Уније, јасно је да оне могу бити од користи по интересе српског народа и његове Цркве, али су једнако интересантне и посматрано са позиција политикологије религије, као политикиолошке научне дисциплине, која нуди академску, али и крајње оперативну, апаратуру за сагледавање и превазилажење нагомиланих проблема у Црној Гори и региону.
(THROUGH THE PRISM OF THE BOOK ''NJEGOŠ AND ISLAM'')
The book we are glancing upon is Njegoš and Islam (Његош и ислам) by prof.dr Miroljub Jevtić, professor of Politology of Religion at The Faculty of Political Sciences of The Belgrade University. Right after it was published, this book has attracted a lot of attention, as well as criticism, in domestic and foreign scientiffic and wider audience, so it striked us as worthy to present it and to try to observe it through a prism of thought of other schollars from the same field of research. It is our intention to treat just a few of most dominant theses of this important work – before all, those that have caused most attention and discussion.
(The English summary at page 107)
Књига на коју овде желимо да бацимо један, макар летимичан, поглед јесте књига Његош и ислам, из пера проф. др Мирољуба Јевтића, редовног професора на предмету Политикологија религије, на Факултету политичких наука Университета у Београду. Питање Његошевог схватања ислама и односа према њему је и данас веома актуелно. Та тема је изазвала и изазива велику пажњу, па и критике (особито исламских аутора са простора Босне и Херцеговине) у домаћој и страној јавности, па нам се учинило умесним да представимо једину књигу која се бави искључиво овим питањем и да покушамо да је пропустимо кроз призму мишљења неких других ауторитета из ове области, при томе се уздржавајући, колико је то могуће, од давања сопственог суда о ставовима, како аутора самог дела, тако и других аутора, чије мишљење би исте подупирало или оспоравало. Намера нам је да се осврнемо на свега неколико најупечатљивијих теза изнетих у овом значајном делу и то, пре свега, оних које су додатно актуелизоване након појављивања ове књиге.
(A Christian view of the film ''Cast Away'')
The film Cast Away from 2000, directed by Robert Lee Zemeckis and with Tom Hanks in the leading role, is interesting to us regarding its interpretation of the human need for the Other, that is – a human as а creature of community from the Orthodox point of view, and in that regard – human basic need for communication, as well as his relation towards the time in the conditions of total isolation, in the light of the Christian understanding of a human as created, but also godlike being, determined by time and space, but meant for eternity.
Key words: Cast Away, Tom Hanks, film, person, community, time, communication, dialogue.
*
Вођени стереотипима и сопственим предубеђењима, ретко кад од продуката холивудске индустрије забаве, а особито од њихових blockbuster-а, очекујемо било какву дубљу духовну садржину, поуку или поруку. Но, како је лепота у оку посматрача као и по, већ општепознатом, духовном опиту приписаном покојном патријарху Павлу, према коме свако види оно што хоће, наумили смо да управо кроз духовну призму пропустимо неколико најупечатљивијих елемената из једног таквог филмског остварења. Реч је о филму Изгнаник (Cast Away) из 2000, у режији Роберта Земекиса и са Томом Хенксом у главној улози. Овде нам се посебно интересантним чине димензија човекове потребе за другим, тј. човека као бића заједнице са православног становишта, а са тиме у вези и човекова насушна потреба за комуникацијом, као и човеков однос према времену у условима његове потпуне изолације, а у светлу хришћанског схватања човека као створеног, али и боголиког бића, детерминисаног временом и простором, али намењеног за вечност.
It is a well-known fact that the vast majority of Georgians are of the Orthodox faith. This religion, among other nations, unites them with certain peoples of the Balkans and the Lower Danube region (Serbs, Greeks, Bulgarians, Romanians ...). However, it is less known that Georgians and the peoples of the Balkans and the Lower Danube region have been connected for centuries by other ties, primarily historical, spiritual, and cultural. Some of these connections will be briefly discussed in the text that follows.
+ + +
Опште је позната чињеница, да је велика већина Грузина православне вероисповести. Ова религија их, поред других нација, спаја са појединим народима Балкана и доњег Подунавља (Србима, Грцима, Бугарима, Румунима...). Међутим, мање је познато, да Грузине и народе Балкана и доњег Подунавља вековима спајају и друге везе, првенствено историјске, духовне и културне. О неким од ових веза, биће у кратким цртама говорено, у тексту који следи.
Управо зато целокупно Српство дугује овим српским областима из поменутог периода вечиту благодарност. Уосталом, неоспорно је да за настанак и почетак развоја данашњих грбова Србије и Војводине ми имамо да заблагодаримо пионирском подвигу двојице Сремаца, тј. Димитрију Давидовићу из Земуна и Јакову Живановићу из Обрежа.
Као да су у сваки нерв и сваки ген нашег Витешког Краља Ујединитеља биле уткане горње заветне речи његовог великог сродника. Као да је овом дубоком есхатолошком реалношћу дисао и живео, када је, иако дубоко свестан опасности која је грозила самом његовом животу, одбио да обуче панцир.
Хваљен и куђен, уздизан и оспораван, Краљ Александар је, ваистину, био врло слојевита и комплексна личност и његова се повесна улога може и мора сагледавати са више становишта, али се не могу оспорити основне црте његове племените и витешке личности.
Достојни изданак двају августјејших, највитешкијих и најизабранијих колена српских, он није ни могао другачије но да презре смрт и да изабере пут на који нам је Сам Господ указао: ''Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје'' (Јн.15,13).
професора Факултета политичких наука Университета у Београду, који се моментално налази на дужности изванредног и опуномоћеног амбасадора Србије у Демократској Републици Конго, а на нерезиденцијалној основи и на дужности амбасадора Србије у: Чаду, Централноафричкој Републици, Камеруну и Републици Конго. Професор Јевтић је најпознатији као дугогодишњи предавач на предмету Политикологија религије, политиколошкој научној дисциплини, чији је оснивач и коју је, по први пут на светком академском плану, увео у редовну наставу, управо на поменутом Факултету, већ далеке 1993. године.