Papers by Milena Martinović
Археографски прилози 45, 2023
Оде љење за археографи ј у Б е о г р а д , 2 0 2 3 45 У р е ђ и в а ч к и о д б о р Др Владимир П... more Оде љење за археографи ј у Б е о г р а д , 2 0 2 3 45 У р е ђ и в а ч к и о д б о р Др Владимир Пиштало, главни и одговорни уредник (Београд) Проф. др Татјана Суботин-Голубовић, уредник (Београд) Др Владан Тријић, секретар Одбора (Београд) Проф. др Аксинија Џурова, инострани члан САНУ (Софија) Анатолиј Турилов, инострани члан САНУ (Москва) Катарина Мано-Зиси (Београд) Др Јасмина Недељковић (Београд) Проф. др Драгана Новаков (Нови Пазар) Др Драган Пурешић (Београд)
Бока 41, 2023
Милена МАРТИНОВИЋ Манастирски преписивачки центри у Будви и њеном залеђу-вријеме митрополита Дани... more Милена МАРТИНОВИЋ Манастирски преписивачки центри у Будви и њеном залеђу-вријеме митрополита Данила и Саве Петровића Драгана КУЈОВИЋ Херцег Нови у доба османске власти (1482-1687) Милан Р. МИЛАНОВИЋ Стари пописи становништва као извори сазнања о језику, вјери и народности: Бајкове Крушевице Марија НОВАКОВИЋ Резервоари за воду у Великом градском парку у Тивту Љубо МАЧИЋ Бока Которска уочи и након Првог свјетског рата
Археографски прилози 44, 2022
У раду је дат археографски опис руског законика из 1649. године,
односно Саборног уложенија цара... more У раду је дат археографски опис руског законика из 1649. године,
односно Саборног уложенија цара Алексеја Михајиловића, чији се један препис налази у Архивско-библиотечком одјељењу Народног музеја Црне Горе, на Цетињу.
Археографски прилози 43, 2021
Овај рукопис пронађен је у библиотеци Цетињског манастира, а
датира из времена педесетих–шездесе... more Овај рукопис пронађен је у библиотеци Цетињског манастира, а
датира из времена педесетих–шездесетих година XVIII вијека. У питању је зборник писама, односно преписа писама црногорских митрополита Данила, Саве и Василија Петровића. Највећи дио писама односи се на период од 1752. до 1759. године, међу којима је већи дио настао за вријеме боравка митрополита Василија Петровића у Русији.
Семнадцатые Загребинские чтения: К 80-летию Вячеслава Михайловича Загребина: сб. ст. по итогам междунар. науч. конф. (Санкт-Петербург, 5–7 октября 2022 г.) / сост. и отв. ред. Ж. Л. Левшина. СПб.: Российская национальная библиотека, 2023., 2023
Статья содержит некоторые факты из истории культурных и духовных связей России и Черногории, пред... more Статья содержит некоторые факты из истории культурных и духовных связей России и Черногории, представленной на материале книжных даров черногорским митрополитам из династии Петровичей-Негошей.
Установление российско-черногорских дипломатических отношений
началось в 1711 г., в связи с Русско-турецкой войной, вследствие обращения императора Петра Великого (1672–1725) с призывом к балканским государствам оказать России помощь, который поддержал митрополит и правитель Черногории Данило Петрович (1670–1735). Ведя совместно с Черногорией борьбу против Османской империи, Россия всячески помогала союзнице — материально, духовно и культурно. В это время сюда стали поступать русские церковные книги. Цетиньский монастырь, будучи центром Черногорской митрополии, имел обязательство распространять их на подведомственной ему территории. Дары с посвящениями, полученные митрополитами в основном от представителей российской императорской семьи, а также от высокопоставленных русских чиновников
и церковных деятелей, носили преимущественно литургический характер и предназначались для совершения регулярных церковных обрядов.
В черногорских церквях и монастырях находятся русские печатные
книги XVII в. Это свидетельствует о том, что русские издания присутствовали на территории Черногории еще до начала установления ею дипломатических отношений с Россией в 1711 г.
Традиция распространения русских печатных книг, которыми снабжались монастыри и храмы Черногории, продолжалась и в XIX в., во времена правления митрополитов Петра I (1781–1830) и Петра II (1833–1851) из династии Петровичей-Негошей. Второй из них был рукоположен в епископа в Санкт-Петербурге в 1833 г.
Универзитет у Београду, Sep 30, 2016
АРХЕОГРАФСКИ ПРИЛОЗИ 42, 2020
У р е ђ и в а ч к и о д б о р Ласло Блашковић, главни и одговорни уредник (Београд) Проф. др Татј... more У р е ђ и в а ч к и о д б о р Ласло Блашковић, главни и одговорни уредник (Београд) Проф. др Татјана Суботин-Голубовић, уредник (Београд) Др Владан Тријић, секретар Одбора (Београд) Проф. др Аксинија Џурова, инострани члан САНУ (Софија) Анатолиј Турилов, инострани члан САНУ (Москва) Радоман Станковић (Београд) Др Јасмина Недељковић (Београд) Доц. др Драгана Новаков (Београд) Др Драган Пурешић (Београд) E d i t o r i a l B o a r d Laslo Blašković, editor-in-chief (Belgrade) Tatjana Subotin-Golubović, Ph.D. Associate Professor, editor (Belgrade) Vladan Trijić, Ph.D. secretary of the Board (Belgrade) Aksinia Džurova, SASA foreign member (Sofia) Anatoly Turilov, SASA foreign member (Моscow) Radoman Stanković (Belgrade)
Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019), 2018
ТОКОВИ, ЧАСОПИС ЗА НАУЧНА, КЊИЖЕВНА И ДРУШТВЕНА ПИТАЊА, 2018
Археографски прилози 41, 2019
Цетињски манастир Рођења Пресвете Богородице 1484-2014., 2014
Манастир Свете Тројице Стањевићи 1338-2018., 2018
Манастир Рођења Пресвете Богородице Подластва, 2019
Манастир Успења Пресвете Богородице на Кому 1417-2017., 2017
Археографски прилози 37, 2015
Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије (XIV вијек -1830. г), 2019
Археографски прилози 38, 2016
Археографски прилози 40, 2018
Uploads
Papers by Milena Martinović
односно Саборног уложенија цара Алексеја Михајиловића, чији се један препис налази у Архивско-библиотечком одјељењу Народног музеја Црне Горе, на Цетињу.
датира из времена педесетих–шездесетих година XVIII вијека. У питању је зборник писама, односно преписа писама црногорских митрополита Данила, Саве и Василија Петровића. Највећи дио писама односи се на период од 1752. до 1759. године, међу којима је већи дио настао за вријеме боравка митрополита Василија Петровића у Русији.
Установление российско-черногорских дипломатических отношений
началось в 1711 г., в связи с Русско-турецкой войной, вследствие обращения императора Петра Великого (1672–1725) с призывом к балканским государствам оказать России помощь, который поддержал митрополит и правитель Черногории Данило Петрович (1670–1735). Ведя совместно с Черногорией борьбу против Османской империи, Россия всячески помогала союзнице — материально, духовно и культурно. В это время сюда стали поступать русские церковные книги. Цетиньский монастырь, будучи центром Черногорской митрополии, имел обязательство распространять их на подведомственной ему территории. Дары с посвящениями, полученные митрополитами в основном от представителей российской императорской семьи, а также от высокопоставленных русских чиновников
и церковных деятелей, носили преимущественно литургический характер и предназначались для совершения регулярных церковных обрядов.
В черногорских церквях и монастырях находятся русские печатные
книги XVII в. Это свидетельствует о том, что русские издания присутствовали на территории Черногории еще до начала установления ею дипломатических отношений с Россией в 1711 г.
Традиция распространения русских печатных книг, которыми снабжались монастыри и храмы Черногории, продолжалась и в XIX в., во времена правления митрополитов Петра I (1781–1830) и Петра II (1833–1851) из династии Петровичей-Негошей. Второй из них был рукоположен в епископа в Санкт-Петербурге в 1833 г.
односно Саборног уложенија цара Алексеја Михајиловића, чији се један препис налази у Архивско-библиотечком одјељењу Народног музеја Црне Горе, на Цетињу.
датира из времена педесетих–шездесетих година XVIII вијека. У питању је зборник писама, односно преписа писама црногорских митрополита Данила, Саве и Василија Петровића. Највећи дио писама односи се на период од 1752. до 1759. године, међу којима је већи дио настао за вријеме боравка митрополита Василија Петровића у Русији.
Установление российско-черногорских дипломатических отношений
началось в 1711 г., в связи с Русско-турецкой войной, вследствие обращения императора Петра Великого (1672–1725) с призывом к балканским государствам оказать России помощь, который поддержал митрополит и правитель Черногории Данило Петрович (1670–1735). Ведя совместно с Черногорией борьбу против Османской империи, Россия всячески помогала союзнице — материально, духовно и культурно. В это время сюда стали поступать русские церковные книги. Цетиньский монастырь, будучи центром Черногорской митрополии, имел обязательство распространять их на подведомственной ему территории. Дары с посвящениями, полученные митрополитами в основном от представителей российской императорской семьи, а также от высокопоставленных русских чиновников
и церковных деятелей, носили преимущественно литургический характер и предназначались для совершения регулярных церковных обрядов.
В черногорских церквях и монастырях находятся русские печатные
книги XVII в. Это свидетельствует о том, что русские издания присутствовали на территории Черногории еще до начала установления ею дипломатических отношений с Россией в 1711 г.
Традиция распространения русских печатных книг, которыми снабжались монастыри и храмы Черногории, продолжалась и в XIX в., во времена правления митрополитов Петра I (1781–1830) и Петра II (1833–1851) из династии Петровичей-Негошей. Второй из них был рукоположен в епископа в Санкт-Петербурге в 1833 г.