Books by Danica Petrovic
`Еј, Рудниче, ти планино стара - певање и свирање групе "Црнућанка" , 2003
Књига је посвећена традиционалној сеоској групи "Црнућанка" из села Црнуће на Руднику, Шумадија, ... more Књига је посвећена традиционалној сеоској групи "Црнућанка" из села Црнуће на Руднику, Шумадија, централна Србија. Према неким подацима и сведочењима, група води порекло још из првих деценија XIX века, када је жене из Црнуће на прелима окупљала Кнегиња Љубица Обреновић. Мушка група певача је постала активна 1966. године када ју је покренуо њен дугогодишњи вођа, певач и песник Александар Лесо Ђорђевић; касније је основана и женска група. Ансамбл је 1976. добио Европску награду за народну уметност. Сарадња његових чланова са стручњацима - етнолозима, етномузиколозима, етнокореолозима - довела је до тога да репертоар који група изводи обухвата репрезентативне примере традиционалног сеоског старијег, обредног, као и новијег певања, свирања и играња, у њиховим изворним облицима. Уз књигу је приложен ЦД са теренским снимцима из Црнуће и неколико околних села, које је начинила др Радмила Петровић, почев од 1959. године, и касније.
Papers by Danica Petrovic
Верски туризам, као и сви други видови туризма, добија на интензитету и на просторима БиХ, односн... more Верски туризам, као и сви други видови туризма, добија на интензитету и на просторима БиХ, односно у Републици Српској, где се налазе бројни верски објекти и реликвије. Овај вид туризма је комплементаран са осталим видовима туризма, а посебно са манифестационим, бањским, транзитним, излетничким, конгресним и другим. На овим просторима налазе се верски објекти и обележја све три главне конфесије (православне, католичке и муслиманске). Манастири на подручју Републике Српске представљају значајна места окупљања верских ходочасника, посебно на подручју Требиња и Бијељине, односно Семберије. Верски туризам има многоструки значај за локално становништво јер упошљава извесни број туристичких запосленика и доноси све више прихода, подижући њихов животни стандард. Неопходно је, осим едукације људских ресурса у овом смеру, обезбедити и друге могућности у експанзији овог вида туризма, пре свега потребну инфраструктуру и финансирање смештајних капацитета.
Oxford University Press eBooks, Jan 13, 2015
Zbornik Radova Vizantoloskog Instituta, 2004
Musicological Annual, Dec 1, 1989
DUHOVNA MUZIKA U SRPSKOJ CRKVENOJ OPŠTINI U TRSTU Srpska muzika XVIII i prvih decenija XIX veka, ... more DUHOVNA MUZIKA U SRPSKOJ CRKVENOJ OPŠTINI U TRSTU Srpska muzika XVIII i prvih decenija XIX veka, sticajem istorijskih okolnosti vezuje se pre svega za Srbe u austrijskoj monarhiji. Posle poraza Austrije u ratovima sa Turskom krajem XVII i tridesetih godina XVIII veka, Srbi, koji su aktivno učestovali u borbama na austrijskoj strani, morali su da napuste svoja vekovna ognjišta i da spas i zaklon potraže u severnoj monarhiji. Prvu organizovanu seobu predvodio je pecki patrijarh Arsenije 1 čarnojevic (1690), dok je drugo veliko iseljavanje vodi o takodje pecki patrijarh, Arsenije IV Šakabenta (1737). Medju iseljenicima su bili monasi, sveštenstvo-jedina tadašnja inteligencija-i narod. Nosili su na volovskim kolima svakodnevne potrepštine, ali i nešto za njih mnogo važnije: mošti svetitelja, ikone, rukopisne i stare štampane liturgijske knjige, delove manastirskih riznica, a u svesti vekovima negovano usmeno predanje-narodnu poeziju, svetovno i liturgijsko pevanje. Bili su to materijalni dokazi njihovog istorijskog trajanja, pradedovske vere pravoslavne i nacionalne svesti, koja im je pomogla da u novoj sredini ne zaborave ko su i odakle su. Čini se da su Srbi iseljenici veoma brzo, iako ne lako, u novoj domovini stekli odredena materijalna dobra, izgradili crkve u gradovima (Sentandreji, Komoranu, Pešti, Beču, Sremskim Karlovcima, Novom Sadu, Trstu, Rijeci, Karlovcu, Petrinji), razvijali školstvo prvo u fruškogorskim, slavonskim i dalmatinskim manastirima, a potom u gradovima i selima. Ovo su samo osnovne crte prilika u kojima se na širokom prostranstvu Karlovačke mitropolije, pod čijom jurisdikcijom su bili svi pravoslavni narodi u austrijskoj monarhiji, razvijala srpska umetnost tokom XVIII veka. Na temeljima stare umetnosti vizantijskih osnova, preuzete iz bogatih riznica srpskih srednjovekovnih manastira i narodnog pamcenja, pod različitim uticajima-rusko-ukrajinski, zapadnoevropski, novogrčki, italo-kritski.-razvijala se nova srpska književnost, graditeljstvo, slikarstvo, grafika, štamparstvo, muzika, teatar. U ovde izloženim okvirima moramo posmatrati i kulturnu delatnost, malobrojnog ali istorijski istaknutog srpskog pravoslavnog obščestva u Trstu. Trščanski Srbi su se iz Dalmacije, Bosne i Hercegovine doselili u prvoj polovini XVIII veka, kada je Trst kao slobodna luka, postao značajan trgovački centar na Jadranu. Njihova prava su utvrdena vec 1748. godine, za vreme carice Marije Terezije, a potvrdjena su 1772, i 1793. godine. 1 [sl. 1] O istoriji, životu i usponu Srba u Trstu napisano je više istorijskih Ova YcTaHosntHiR "1 npasi.1na štampana su u Kraljevskoj univerzitetskoj štampariji u Budimu 1798. godine.
This feature "Chronicle" reports on recent events in the field of Early Slavic, e.g., c... more This feature "Chronicle" reports on recent events in the field of Early Slavic, e.g., celebrations, conferences, symposia, etc. On March 21-24, 1981, in Birmingham, England, the Fifteenth Spring Symposium of Byzantine Studies was held on the topic of Byzantium and the Slavs. This announcement lists the presentations and their authors. See Polata Knigopisnaia v. 6 (December 1982): 55-63, for more information on this symposium.The 15th Spring Symposium of Byzantine Studies included presentations by J. Allen, Gordana Babić, Ion Barnea, Yvonne Burns, Slobodan Ćurčić, Simon Franklin, Zaga Gavrilović, Vasil Gjuzelev, Muriel Heppell, Š. Holčik, Peregrine Horden, J. Howard-Johnston, Jana Howlett, F. Kitch, George Majeska, D. Markov, M. Martin, John Meyendorff, Robin Milner-Gulland, J. Opie, Danica Petrović, Günther Prinzing, Jonathan Shepard, Dimitrije Stefanović, G. Stričević, Francis J. Thomson, Vasilka Tŭpkova-Zaimova, William R. Veder, Miloš Velimirović, F. von Lilienfeld, Sara M. Wages, M. Whitby, S. White, E. Tonkin, and Dimitri Obolensky
International Review of The Aesthetics and Sociology of Music, Jun 1, 1977
International Review of The Aesthetics and Sociology of Music, Jun 1, 1982
Revista de musicología, 1993
Monodic South Slavonic church chant, which derived from Byzantine sources in the early mediaeval ... more Monodic South Slavonic church chant, which derived from Byzantine sources in the early mediaeval period, has gone on developing through the ages, in written and oral tradition, as an integral part of the cultural heritage of several nations right up to the present day. Historical circumstances explain why they (these nations) did not accept the European musical styles before the 18-19th centuries Balkan orthodox population which stayed longer under the Turkish occupation and under the influence of the Greek Patriarchate of Constantinople followed more faithfully the Greek chant tradition (liturgical repertoire, unison melodies, neumatic notation). After Austria's defeat in the Balkans (1690), under the pressure of Turkish atrocities a part of the Serbian population, organized and led by their Patriarch (Arsenije III Carnojevic), left their ancient homeland at Kosovo and South Serbia and moved to the north (Austria and Hungary). In south Hungary they met Serbian population which had already been situated there since the second half of the 15th century. Within the territory of the Austrian Empire a new life, enclosing a new Serbian art, developed under different influences through the 18th century. The new Serbian art was based upon the two main traditions: 1) the mediaeval Byzantine-South Slavic orthodox tradition; 2) the new European baroque art and culture. The first one bequeathed to the new
Musicological Annual, Dec 1, 1981
POčECI VlšEGLASJA U SRPSKOJ CRKVENOJ MUZICI Crkvena muzika slovenskih naroda istočnog obreda nast... more POčECI VlšEGLASJA U SRPSKOJ CRKVENOJ MUZICI Crkvena muzika slovenskih naroda istočnog obreda nastala je u okvirima vizantijske, hriščanske tradicije, još u prvim decenijama pokrštavanja (lX-X vek), prihvatajuči: vizantijske crkvene obrede, bogoslužbene tekstove prevodjene sa grčkog na stari slovenski jezik, muzički sistem od osam glasova (osmoglasje) i jednoglasno pevanje, bez upotrebe muzičkih instrumenata. Ove osnovne karakteristike pravoslavne crkvene muzike vekovima su negovane i poštovane u muzičkoj praksi Grka. Rusa, Srba, Bugara. Višeglasje se prvi put pominje u Rusiji, u Novgorodu, četrdesetih godina XVI veka, a mnogobrojne kompozicije zabeležene su krjukovom i kvadratnom notacijom u rukopisima XVII-XVIII veka, kada je višeglasje konačno ovladalo ruskom crkvenom muzi kom. 1 Jednoglasno pevanje, kao jedini vid bogoslužbene muzičke prakse, i dalje se negovalo u južnim slovenskim zemljama, bližim uticaju Carigradske patrijaršije i njenog strogog stava da viševekovnu tradiciju treba nepromenjenu sačuvati.2 U muzičkoj praksi Srpske pravoslavne crkve, višeglasje se pominje tek tridesetih-četrdesetih godina XIX veka, i to prvo u krajevima pod jurisdikcijom Karlovačke mitropolije, u kojoj se več tokom XVIII veka na starim izvorima izgradjuje nova, evropeizirana, srpska umetnost. Podsticaj za uvodjenje višeglasja predstavljala je svakako, u to vreme več poznata ruska crkvena muzika (D. Bortnjanski), kao i učestali kontakti mladog srpskog gradjanstva sa raznovrsnom i bogatom zapadnoevropskom muzičkom kulturom u Mlecima, Pešti, Beču. Na osnovu sakupljene arhivske gradje3 saznajemo da je uvodjenje višeglasnog, takozvanog "harmonijskog ilt notalnog" pevanja, podstaklo i interesovanje za negovanje starog, jednoglasnog crkvenog pojanja, koje je uglavnom pripadalo usmenoj tradiciji.
Musicological Annual, Dec 1, 1980
Musicological Annual, Dec 1, 1975
Pričujoča razprava želi na podlagi zbranih podatkov iz beležk popotnikov prikazati položaj krščan... more Pričujoča razprava želi na podlagi zbranih podatkov iz beležk popotnikov prikazati položaj krščanskega prebivalstva na Balkanu, predvsem pa vlogo glasbe v njegovem mučnem življenju pod turško oblastjo v času od XV. do začetka XVIII. stoletja. V stoletjih, ki so zahodni Evropi prinašala iz dneva v dan napredek na poti k političnim svoboščinam in intelektualni neodvisnosti, se je Balkan posebno v XVI. in XVII. stoletju vse bolj utapljal pod bremenom turške nadvlade. Popotniki so kot sodobniki in očevidci mnogih dogajanj v deželah na balkanskem polotoku zabeležili zanimive podatke ne le o težkih življenjskih pogojih, ampak tudi o vitalnosti ljudstva, o njegovi borbi in želji, da se ohrani in ne pozabi svojega porekla. Medtem ko so šle po cestah karavane krščanskih sužnjev in je zvok bobnjev in dobošev opozarjal popotnike na nevarnost razbojnikov, »SO ti bedni kristjani, ki so se vračali s polja, prepevali svoje preproste hajduške pesmi«. 2 Petje žalostink za pokojnimi in molitve nad starimi in svežimi grobovi so se menjale z veselimi pesmimi in plesi na vaških praznovanjih in proščenjih. Popotniki z Zahoda, ki niso bili vajeni podobnih prizorov, so pogosto pisali o ljudeh, ki so jih srečavali ter o njihovih oblačilih in obredjih, katerim so slučajno prisostvovali, ko so šli skozi te kraje. čeprav so včasih zelo subjektivni v ocenjevanju vsega, kar so videli, so ti kronisti zapustili dragocene podatke o življenju ljudstva, njegovih običajih in glasbi v XV., XVI. in XVII. stoletju. Učeni pisec in svetnik beneške vlade Benedetto Rambert je potoval skozi črno goro, Kuršumlijo in Toplico v Carigrad leta 1534 v misiji D. de Ludovicija. Na poti skozi črno goro so popotniki prišli do Pljevlja, »kjer je bila pred petimi leti razbita karavana beneških trgovcev. Proti razboj• 1 To delo je nadaljevanje razprave z naslovom »Pričanja o putovanfima po Balkanskom poluostrvu od XV do XVIII veka kao izvori za istoriju srpske mu•
Oxford Music Online, 2001
* 18.8.1831 Buda (Budapest), † 5.4.1865 Buda. Pianist und Komponist
Musicological Annual, 1978
Ukranian Melodies in the Serbian Monastery of Krka (Dalmatia)
Musicological Annual, 1981
POčECI VlšEGLASJA U SRPSKOJ CRKVENOJ MUZICI Crkvena muzika slovenskih naroda istočnog obreda nast... more POčECI VlšEGLASJA U SRPSKOJ CRKVENOJ MUZICI Crkvena muzika slovenskih naroda istočnog obreda nastala je u okvirima vizantijske, hriščanske tradicije, još u prvim decenijama pokrštavanja (lX-X vek), prihvatajuči: vizantijske crkvene obrede, bogoslužbene tekstove prevodjene sa grčkog na stari slovenski jezik, muzički sistem od osam glasova (osmoglasje) i jednoglasno pevanje, bez upotrebe muzičkih instrumenata. Ove osnovne karakteristike pravoslavne crkvene muzike vekovima su negovane i poštovane u muzičkoj praksi Grka. Rusa, Srba, Bugara. Višeglasje se prvi put pominje u Rusiji, u Novgorodu, četrdesetih godina XVI veka, a mnogobrojne kompozicije zabeležene su krjukovom i kvadratnom notacijom u rukopisima XVII-XVIII veka, kada je višeglasje konačno ovladalo ruskom crkvenom muzi kom. 1 Jednoglasno pevanje, kao jedini vid bogoslužbene muzičke prakse, i dalje se negovalo u južnim slovenskim zemljama, bližim uticaju Carigradske patrijaršije i njenog strogog stava da viševekovnu tradiciju treba nepromenjenu sačuvati.2 U muzičkoj praksi Srpske pravoslavne crkve, višeglasje se pominje tek tridesetih-četrdesetih godina XIX veka, i to prvo u krajevima pod jurisdikcijom Karlovačke mitropolije, u kojoj se več tokom XVIII veka na starim izvorima izgradjuje nova, evropeizirana, srpska umetnost. Podsticaj za uvodjenje višeglasja predstavljala je svakako, u to vreme več poznata ruska crkvena muzika (D. Bortnjanski), kao i učestali kontakti mladog srpskog gradjanstva sa raznovrsnom i bogatom zapadnoevropskom muzičkom kulturom u Mlecima, Pešti, Beču. Na osnovu sakupljene arhivske gradje3 saznajemo da je uvodjenje višeglasnog, takozvanog "harmonijskog ilt notalnog" pevanja, podstaklo i interesovanje za negovanje starog, jednoglasnog crkvenog pojanja, koje je uglavnom pripadalo usmenoj tradiciji.
Es wird angenommen, dass der serbische kirchliche Volksgesang in der ersten Halfte des 18. Jahrhu... more Es wird angenommen, dass der serbische kirchliche Volksgesang in der ersten Halfte des 18. Jahrhunderts, auf den Grundlagen der grie- chisch-spatbyzantinischen musikalischen Traditionen und des serbi- schen Volksgesangs entstanden ist.’ Diese Musikpraxis wurde im Laufe des 18. und im frithen 19. Jahrhundert in den Hauptzentren des Lernens, den Kléstern von Fruska Gora und theologischen und weltlichen Schu- len im Gebiet der Metropolie von Karlovci gepflegt. Der traditionelle serbische Kirchengesang wurde jahrzehntelang ausschlieBlich miindlich tibertragen. Erst die Mitte des 19. Jahrhunderts, mit den Anfangen der musikalischen Alphabetisierung und der melographischen Arbeit, brach- te gravierende Verainderungen in der modernen Geschichte der serbi- schen kirchlichen Musik.Rad je dostupan na srpskom i na nemačkom jeziku
Es ist bekannt, dass die ersten melographischen Aufzeichnungen des traditionellen serbischen Kirc... more Es ist bekannt, dass die ersten melographischen Aufzeichnungen des traditionellen serbischen Kirchengesangs durch Bemühung von Kornelije Stanković (1831–1865) entstanden sind. Umfangreiche Sammlung der Kirchenmelodien ist in Sremski Karlovci (1854–1857) gemäß dem Gesang der hervorragenden Kirchensänger von Karlovci und von Fruška Gora aufgezeichnet worden. Unter diesen Kirchensänger waren orthodoxe Prister Atanasije Popović und Nikanor Grujić, Schriftsteller und Dichter, Episkopus von Pakrac, welcher den Kirchengesang von Dionisije Čupić und Jerotije Mutibarić gelernt hat. Sie sind besonders verdienstvoll für Pflegen des traditionellen serbischen Kirchengesangs von Karlovci. Bei der Arbeit an der Notierung des Gesangs im Zeitabschnitt, als auch in der Serbischen Kirche die Frage der Einführung der mehrstimmigen Musik in den Gottesdienst aktuell geworden war, harmonisierte Stanković nach der Notierung auch die meisten Melodien für den vierstimmigen Chor.Познато је да су први мелограф...
Die Parallelität der verschiedenen Kulturmodelle, die aus zwei Zivilisationskreisen, dem bürgerli... more Die Parallelität der verschiedenen Kulturmodelle, die aus zwei Zivilisationskreisen, dem bürgerlichen Europa und der balkan-osmanischen Kultur, abstammen sowie die allgemeine politische Situation und die religiöse Zugehörigkeit bedingten die Erscheinung eines kulturellen Pluralismus unter den Serben, die im 19. Jahrhundert auf dem Gebiet der Habsburgermonarchie, Österreich-Ungarns und im Fürstentum und Königreich Serbien lebten. Auf die Prädisposition für eine Kulturentwicklung wirkten die geografischen und klimatischen Eigenschaften und staatlichen Rahmenbedingungen ein, und kulturelle Modelle wurden aufgrund der aktuellen ideellen, religiösen, bildungsbezogenen, staatlichen, sozialen und wirtschafts-ökonomischen Entwicklungsrichtungen sowie der traditionellen Praktik gebildet. Jedes der erwähnten Kulturmodelle wurde in den historischen Studien auch durch verschiedene Formen des Privatlebens und das Spezifikum der Beziehungen zwischen den privaten und öffentlichen Sphären ausgelegt
Es ist bekannt, dass die ersten melographischen Aufzeichnungen des traditionellen serbischen Kirc... more Es ist bekannt, dass die ersten melographischen Aufzeichnungen des traditionellen serbischen Kirchengesangs durch Bemühung von Kornelije Stanković (1831–1865) entstanden sind. Umfangreiche Sammlung der Kirchenmelodien ist in Sremski Karlovci (1854–1857) gemäß dem Gesang der hervorragenden Kirchensänger von Karlovci und von Fruška Gora aufgezeichnet worden. Unter diesen Kirchensänger waren orthodoxe Prister Atanasije Popović und Nikanor Grujić, Schriftsteller und Dichter, Episkopus von Pakrac, welcher den Kirchengesang von Dionisije Čupić und Jerotije Mutibarić gelernt hat. Sie sind besonders verdienstvoll für Pflegen des traditionellen serbischen Kirchengesangs von Karlovci. Bei der Arbeit an der Notierung des Gesangs im Zeitabschnitt, als auch in der Serbischen Kirche die Frage der Einführung der mehrstimmigen Musik in den Gottesdienst aktuell geworden war, harmonisierte Stanković nach der Notierung auch die meisten Melodien für den vierstimmigen Chor.Познато је да су први мелограф...
Angiology, 2004
In this association study the authors compared the insertion/deletion (I/D) angiotensin-I convert... more In this association study the authors compared the insertion/deletion (I/D) angiotensin-I converting enzyme (ACE) gene polymorphism in females and males with premature myocardial infarction (MI). I/D ACE gene polymorphism was tested in 738 subjects: 302 patients with MI (151 men and 151 women) and 436 healthy subjects (207 men and 229 women). In women the ACE-DD genotype was not associated with MI (OR 1.1, 95% CI 0.6-2.1, p=0.6), whereas the ACE-DD genotype conferred a 2-fold independent risk for MI in men (95% CI=1.2-3.4; p=0.013) after adjustment for cardiovascular risk factors. The authors found evidence for the sex difference in the effect of the ACE-DD genotype on MI risk. The ACE-DD genotype conferred a 2-fold independent risk for premature MI in males.
Uploads
Books by Danica Petrovic
Papers by Danica Petrovic