Papers by Aleksandar Horvat
Tokovi istorije, Apr 30, 2024
Апстракт: Циљ рада је анализа односа између југословенске државе и Српске православне цркве на те... more Апстракт: Циљ рада је анализа односа између југословенске државе и Српске православне цркве на територији Војводине и Бачке, у светлу става нових комунистичких власти према владици бачком Иринеју Ћирићу, и то у периоду од ослобођења (1944), па све до епископове смрти (1955). Иринеј је због својих веза са мађарским окупационим режимом, након уласка партизана у Нови Сад, доспео у кућни притвор у трајању од 17 месеци, да би након тога био нападнут и претучен од групе мештана у Оџацима (1946). Овај догађај, у оно време познат као "случај Оџаци", представљао је једно од спорних питања и дуго је оптерећивао односе између цркве и државе. Такође, предмет истраживања су и функционисање Епархије бачке у периоду 1944-1955, атмосфера међу свештенством у условима притиска нових власти и надзора тајне службе, ставови Иринеја и његових сарадника о појединим црквеним и политичким питањима, као и каснија промена приступа, међусобно прилагођавање и толерантнији однос државе према цркви. Кључне речи: Српска православна црква, Југославија, Иринеј Ћирић, Војводина, Бачка У кућном притвору и на слободи Када је отпочела мађарска окупација Бачке у Другом светском рату (1941), а затим и устанак предвођен Комунистичком партијом Југосла
Istorija i interpretacija. Tumači i tumačenja vojvođanske prošlosti, 2020
Historia Moderna, 2022
Cilj rada je analiza i preispitivanje karakteristika, sadržaja, strukture
i transformacija narati... more Cilj rada je analiza i preispitivanje karakteristika, sadržaja, strukture
i transformacija narativa vezanog za navodni masovni zločin i streljanje više stotina građana Novog Sada srpske nacionalnosti u Rajinoj šumi od strane pripadnika NOP-a nakon oslobođenja grada oktobra 1944. godine. Takođe, iz priče o zločinu u Rajinoj šumi proizlazi istraživačko pitanje utvrđivanja ukupnog broja strelјanih Srba u Novom Sadu nakon 23. oktobra 1944, uz korišćenje relevantnih arhivskih izvora. Osim toga, predmet analize su i konkretni razlozi za donošenje pojedinih smrtnih presuda i eventualne odgovornosti likvidiranih osoba za počinjenje ratnih zločina ili drugih nedela za vreme okupacije Bačke i Novog Sada, kao i lokalitet Rajina šuma, poprište ratnog zločina još u aprilu 1941. godine, kada je na tom mestu mađarska okupaciona vojska bez krivice i suđenja likvidirala veći broj Novosađana.
Zbornik Matice srpske za društvene nauke, 2022
Cilj rada je analiza različitih formi i transformacija u definisanju i deklarisanju etničkog iden... more Cilj rada je analiza različitih formi i transformacija u definisanju i deklarisanju etničkog identiteta bačkih Bunjevaca prilikom popisa stanovništva na teritoriji današnje Vojvodine u periodu od 1850. do 2011. godine, kao i okolnosti koje su uticale na modalitete ispoljavanja njihove etničke pripadnosti u različitim državnim okvirima - prvo u Kraljevini Ugarskoj, zatim u Kraljevini Jugoslaviji i socijalističkoj Jugoslaviji, i na kraju, u Republici Srbiji. Predmet istraživanja su zvanični rezultati pojedinih popisa, uz analizu političkih, socijalnih i kulturno-prosvetnih činilaca koji su bili od značaja za izjašnjavanje Bunjevaca. Takođe, u radu su analizirani istorijski kontekst i društveni odnosi koji su bili od presudnog uticaja na transformacije u deklarisanju etničkog identiteta, uključujući i različite nacionalno-integracione procese na prostoru Bačke. Kao posledica ukrštanja različitih integracionih modela unutar jedne populacije, oblikovane su dve forme identiteta i formirana je sve do danas prisutna dvojnost između bunjevačkog i bunjevačko-hrvatskog oblika etno-nacionalne pripadnosti. Sagledavanje etničkog identiteta bunjevačke populacije kroz zvanične rezultate popisa stanovništva doprinosi razumevanju, kako složenosti procesa izgradnje svesti o vlastitom identitetu, tako i specifičnosti položaja bačkih Bunjevaca koji su do danas predmet oprečnih i međusobno suprotstavljenih tumačenja u naučnom i javnom diskursu.
Rad Muzeja Vojvodine, 2021
Akvareli Stanoja Leskovca nastali su za vreme Drugog svetskog rata u zatvoru Vac, gde je on izdrž... more Akvareli Stanoja Leskovca nastali su za vreme Drugog svetskog rata u zatvoru Vac, gde je on izdržavao dvogodišnju zatvorsku kaznu na koju je osuđen od strane mađarskog okupacionog režima u Bačkoj kao jedan od vojvođanskih ilegalaca antifašista i pripadnika pokreta otpora u Novom Sadu. U tekstu je prikazan njegov ilegalni rad nakon mađarske okupacije Bačke i okolnosti pod kojima je uhapšen i osuđen na dve godine strogog zatvora. Opisani su i uslovi u kojima je robijao u zatvorima Armija, Margitkerut i Vac, međusobni odnosi među robijašima i njihove aktivnosti. Predstavljene su i teškoće s kojima se Leksovac suočavao tokom svojih zatvorskih dana u periodu 1942-1944. godine, kao i pokušaji političkih osuđenika da život iza rešetaka učine podnošljivijim i humanijim. U radu se analiziraju umetničke i dokumentarne karakteristike njegovih devet akvarela, koji prikazuju različite situacije i ličnosti u novosadskom i vackom zatvoru. Kao jedan od primera veoma uspelih umetničkih dela stvaranih u zatvorima i logorima, istovremeno predstavljaju i upečatljivo svedočanstvo o istorijskim događajima i antifašističkoj borbi u Jugoslaviji i Vojvodini za vreme Drugog svetskog rata.
Rad Muzeja Vojvodine, 2022
U radu su predstavljeni biografija i umetničko stvaralaštvo Radeta Drakulića, vojvođanskog antifa... more U radu su predstavljeni biografija i umetničko stvaralaštvo Radeta Drakulića, vojvođanskog antifašiste i pripadnika pokreta otpora iz Sombora, koji je za vreme rata robijao u zloglasnim zatvorima Armija i Čilag, a umro u nacističkom logoru Buhenvald, ili Bergen Belzen, 1945. godine. Za vreme zatvoreničkih dana, Drakulić je motivisan iskustvom života u zatvoru pisao pesme i crtao portrete drugova robijaša, kao i prizore iz zatvorske svakodnevice. Drakulićevi umetnički radovi svedoče o pojedincu suočenom sa gubitkom slobode, o njegovom unutrašnjem svetu, razmišljanjima i nadama, a imaju i dokumentarni značaj, jer govore o jednoj istorijskoj epohi i antifašističkoj borbi. Njegovi crteži i rukopisi pesama danas se nalaze u Muzeju Vojvodine i predstavljaju važno svedočanstvo o umetničkom stvaralaštvu vojvođanskih ilegalaca i antifašista u zatvorima i logorima za vreme Drugog svetskog rata.
Zbornik Matice srpske za drustvene nauke
The aim of this paper is the analysis of different forms and transfor?mations in defining and dec... more The aim of this paper is the analysis of different forms and transfor?mations in defining and declaring the ethnic identity of the people of Bunjevci from Backa in the population census in the territory of today?s Vojvodina in the period from 1850 to 2011, as well as the circumstances that influenced the modalities of expressing their ethnicity in different state frameworks - first in the Kingdom of Hungary, then in the Kingdom of Yugoslavia and socialist Yugoslavia, and finally in the Republic of Serbia. The subject of the research is the official results of certain censuses, along with the analysis of political, social and cultural-educational factors that were of the importance to the people of Bunjevci when declaring their ethnic affiliation. Also, the paper analyzes the historical context and social relations that had a decisive influence on the transformations in the declaration of ethnic identity, including various national integration processes in the area of Backa. As a con...
Scrinia Slavonica : Godišnjak Podružnice za povijest Slavonije, Srijema i Baranje Hrvatskog instituta za povijest, Oct 31, 2017
Baranja je Trijanonskim mirovnim ugovorom 1920. podijeljena između Mađarske i Kraljevine SHS. Man... more Baranja je Trijanonskim mirovnim ugovorom 1920. podijeljena između Mađarske i Kraljevine SHS. Manji, južni dio područja pripao je jugoslavenskoj državi. U skladu s državnom politikom demađarizacije u krajevima bivše južne Ugarske, 1922. izvršena je promjena imena mjesta u Banatu, Bačkoj i Baranji. Promjena imena naselja u Baranji uglavnom se temeljila na prijedlogu županijskog školskog nadzornika Milana Đ. Ćosića iz prosinca 1920. Mađarski nazivi su zamijenjeni slavenskim imenima mjesta, koja su ostala u upotrebi do danas.
Kultura
Са же так: Рад је по све ћен крат ком, али ди на мич ном пе ри о ду у исто ри ји Ба ра ње и то у ... more Са же так: Рад је по све ћен крат ком, али ди на мич ном пе ри о ду у исто ри ји Ба ра ње и то у вре ме ства ра ња пр ве ју го сло вен ске др жа ве. Ка да је реч о про сто ру ју жне Угар ске (Ба нат, Бач ка, Ба ра ња) пре лом ни до га ђа ји су кул ми на ци ју има ли на но во сад ској Ве ли кој на род ној скуп шти ни 25. но вем бра 1918. го ди не, ка да је до не та од лу ка да се ове те ри то ри је от це пе од Ау строУгар ске Мо нар хи је и при по је Кра ље ви ни Ср би ји, од но сно бу ду ћој ју го сло вен ској др жа ви. Циљ ра да је да син те тич ки при ка же и об ја сни про це се и до га ђа је у Ба ра њи не по сред но уо чи и за вре ме Ве ли ке на род не скуп шти не у Но вом Са ду, за кључ но са Пр во де цем бар ским ак том ка да је ство ре на Кра ље ви на Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца. У пи са њу су ко ри шће не ар хив ска гра ђа, оно вре ме на штам па и пу бли ка ци је и ре ле вант на исто ри о граф ска ли те ра ту ра, ка ко би на ве де ни историјски пе ри од био што пре ци зни је и све о бу хват ни је ана лизиран. Кључ не ре чи: Ба ра ња, Пр ви свет ски рат, ју жна Угар ска, стварање Ју го сла ви је, но во сад ска Ве ли ка на род на скуп шти на АЛЕКСАНДАР ХОРВАТ
Kultura, 2019
94(497.1) прегледни рад БА РА ЊАУВРЕ МЕ НО ВО САД СКЕВЕ ЛИ КЕ НА РОД НЕСКУП ШТИ... more 94(497.1) прегледни рад БА РА ЊАУВРЕ МЕ НО ВО САД СКЕВЕ ЛИ КЕ НА РОД НЕСКУП ШТИ НЕИ СТВА РА ЊА ЈУ ГО СЛО ВЕН СКЕДР ЖА ВЕ 1918.ГО ДИ НЕ Са же так: Рад је по све ћен крат ком, али ди на мич ном пе ри о ду у исто ри ји Ба ра ње и то у вре ме ства ра ња пр ве ју го сло вен ске др жа ве. Ка да је реч о про сто ру ју жне Угар ске (Ба нат, Бач ка, Ба ра ња) пре лом ни до га ђа ји су кул ми на ци ју има ли на но во сад ској Ве ли кој на род ној скуп шти ни 25. но вем бра 1918. го ди не, ка да је до не та од лу ка да се ове те ри то ри је от це пе од Ау строУгар ске Мо нар хи је и при по је Кра ље ви ни Ср би ји, од но сно бу ду ћој ју го сло вен ској др жа ви. Циљ ра да је да син те тич ки при ка же и об ја сни про це се и до га ђа је у Ба ра њи не по сред но уо чи и за вре ме Ве ли ке на род не скуп шти не у Но вом Са ду, за кључ но са Пр во де цем бар ским ак том ка да је ство ре на Кра ље ви на Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца. У пи са њу су ко ри шће не ар хив ска гра ђа, оно вре ме на штам па и пу бли ка ци је и ре ле вант на исто ри о граф ска ли те ра ту ра, ка ко би на ве де ни историјски пе ри од био што пре ци зни је и све о бу хват ни је ана лизиран. Кључ не ре чи: Ба ра ња, Пр ви свет ски рат, ју жна Угар ска, стварање Ју го сла ви је, но во сад ска Ве ли ка на род на скуп шти на АЛЕКСАНДАР ХОРВАТ
Scrinia Slavonica : Godišnjak Podružnice za povijest Slavonije, Srijema i Baranje Hrvatskog instituta za povijest, 2014
Baranja je Trijanonskim mirovnim ugovorom 1920. podijeljena između Mađarske i Kraljevine SHS. Man... more Baranja je Trijanonskim mirovnim ugovorom 1920. podijeljena između Mađarske i Kraljevine SHS. Manji, južni dio područja pripao je jugoslavenskoj državi. U skladu s državnom politikom demađarizacije u krajevima bivše južne Ugarske, 1922. izvršena je promjena imena mjesta u Banatu, Bačkoj i Baranji. Promjena imena naselja u Baranji uglavnom se temeljila na prijedlogu županijskog školskog nadzornika Milana Đ. Ćosića iz prosinca 1920. Mađarski nazivi su zamijenjeni slavenskim imenima mjesta, koja su ostala u upotrebi do danas.
Books by Aleksandar Horvat
Uploads
Papers by Aleksandar Horvat
i transformacija narativa vezanog za navodni masovni zločin i streljanje više stotina građana Novog Sada srpske nacionalnosti u Rajinoj šumi od strane pripadnika NOP-a nakon oslobođenja grada oktobra 1944. godine. Takođe, iz priče o zločinu u Rajinoj šumi proizlazi istraživačko pitanje utvrđivanja ukupnog broja strelјanih Srba u Novom Sadu nakon 23. oktobra 1944, uz korišćenje relevantnih arhivskih izvora. Osim toga, predmet analize su i konkretni razlozi za donošenje pojedinih smrtnih presuda i eventualne odgovornosti likvidiranih osoba za počinjenje ratnih zločina ili drugih nedela za vreme okupacije Bačke i Novog Sada, kao i lokalitet Rajina šuma, poprište ratnog zločina još u aprilu 1941. godine, kada je na tom mestu mađarska okupaciona vojska bez krivice i suđenja likvidirala veći broj Novosađana.
Books by Aleksandar Horvat
i transformacija narativa vezanog za navodni masovni zločin i streljanje više stotina građana Novog Sada srpske nacionalnosti u Rajinoj šumi od strane pripadnika NOP-a nakon oslobođenja grada oktobra 1944. godine. Takođe, iz priče o zločinu u Rajinoj šumi proizlazi istraživačko pitanje utvrđivanja ukupnog broja strelјanih Srba u Novom Sadu nakon 23. oktobra 1944, uz korišćenje relevantnih arhivskih izvora. Osim toga, predmet analize su i konkretni razlozi za donošenje pojedinih smrtnih presuda i eventualne odgovornosti likvidiranih osoba za počinjenje ratnih zločina ili drugih nedela za vreme okupacije Bačke i Novog Sada, kao i lokalitet Rajina šuma, poprište ratnog zločina još u aprilu 1941. godine, kada je na tom mestu mađarska okupaciona vojska bez krivice i suđenja likvidirala veći broj Novosađana.