
Milos Živković
Phone: +381653280956
less
Related Authors
Viktorija Krombholc
Faculty of Philosophy Novi Sad
Arijana Luburic-Cvijanovic
University of Novi Sad
Anamarija Marinovic
Universidade de Lisboa
Krinka Baković
Institute of Ethnography, Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade
Nenad Peric
Union University Belgrade
Miloš Jocić
Faculty of Philosophy Novi Sad
Tijana D Tropin
Institut za književnost i umetnost, Beograd
Sofija Skuban
University of Novi Sad, Faculty of Philosophy
InterestsView All (18)
Uploads
Papers by Milos Živković
КЉУЧНЕ РЕ ЧИ: Хари Потер, Hogwarts Legacy, RPG, инклузија, корпоративни аутор
The spiritual realm becomes a sanctuary for the vulnerable, and posthumously, Stefan continues to safeguard the Dečani monastery brotherhood and the community that gathers around it. Through the performance of miracles and the downfall of the ruthless secular leaders Junac and Ivoje, Stefan transforms into a champion for the common people.The miracles, meticulously described in "The Life of Stefan Dečanski," serve as a unique form of rebellion. Tsamblak's hagiography provides invaluable insight into the social tensions within Serbian and broader Slavic culture at the close of the Middle Ages, noted and expressed within a literary context.
звери и где их наћи Џоане Роулинг кроз упоредно
тумачење описа животиња овог бестијаријума
и његових предходника – касноантичког
(раносредњовековног) Физиолога, Етимологија
Исидора Севиљског и традиције британских
латинских бестијаријума. Најпре се дефинише
ауторкин приступ средњовековљу, уз осврт на романе
из серијала о младом чаробњаку, да би се касније
разматрало који латински бестијаријуми су могли да
послуже као хипотекст њеног дела. Херменеутички
се анализира проблем дефинисања бића на основу
предговора фиктивног аутора Саламандера
Скамандера. Разматрају се створења које се налазе
и у бестијаријуму Роулингове и у средњовековном
имагинаријуму, а заузимају и важно место у њеним
романима. Структурална анализа прича доводи до
анализе функције хумора и проблема изостанка
алегорије у приповедном поступку примењеном у
Фантастичним зверима и где их наћи. Идејном слоју
текста се приступа кроз културолошку призму.
Разматрају се ставови ауторке о еколошким темама,
нарочито њеном тумачењу односа Ја (Човек) – Други
(животиња).
средњовековној књижевности. Кроз методологију структуралистичке теорије уочава се динамичан однос
микро и макро текстуалних целина, приче и њој надређених већих структура: житија (Варлаам и Јоасаф),
оквирне приче (Стефанит и Ихнилат) и природословне збирке алегоријских прича (Физиолог). Тумаче се
три дела којима се при анализи приступа индуктивно, а значење се добија и компаративном анализом.
Проблем односа сваког од ових наратива наратива према Библији и уопште односа форме и садржине у
средњовековним причама постављени су у први план.
Кључне речи: оквирна прича, басна, алегорија, структура.
обележену христијанизацијом као основним обликотворним приципом. Тумачење се
усредсређује на начин на који је Taмна земља уклопљена у цареву потрагу за
бесмртношћу и структурално повезана са мотивом Извора младости. Једну варијанту
овог жанровски тешко одредивог наратива Вук Стефановић Караџић је записао под
именом „Тамни вилајет или само тама“. Анализусмо допунили поређењем Вукове
фолклорне и досада недовољно проучене средњовековне варијанте приче о Тамној
земљи.
Кључне речи: загробни свет, Тамна земља, Тамни вилајет, катабаза, Српска
Александрида, Извор младости
отвара простор за нова тумачења средњовековне културе и
уметности. Ова грана савремене медиевистике придружује
се сложеном напору изградње алата који би унапредили
позитивистичко наслеђе и више одговарали изразу епохе.
Рад почиње дефинисањем термина хијеротопија, на који
се надовезује приказ резултата проистеклих из њој посвећених међународних научних скупова. Затим се прелази
на историјску анализу разумевања сакралног простора
у књижевности и филозофији, са нагласком на теорије
М. Бахтина и М. Елијадеа. Дефинишу се термини просторне иконе и слике-парадигме и анализирају компаративне могућности примене хијеротопске методе, настале
на тумачењу тековина источнохришћанског света. Дела
западноевропске средњовековне културе, творевине савремене перформативне уметности, у неким случајевима
и секуларна архитектура су отворени за примену нове
методе. Улога и потенцијал хијеротопије у проучавању
средњовековне књижевности, са освртом на примере
из српскословенске оригиналне и преводне литературе,
заузима финални део рада.
Кључне речи: хијеротопија, хијерофанија, култура,
компаративна анализа, Нови Јерусалим, слика-парадигма,
просторна икона, ритуал
песниковом стваралаштву. Хришћанска херменеутика се примењује како би се осветлио начин на који библијске теме и модели спајају индивидуално и колективно значење
Дисовог песништва. Историцистички, и на основу проучавања књижевности као израза
националног духа, разматрају се друштвени и културни идентитет у Србији почетком
XX века. Доносе се закључци након компаративне анализе две Дисове збирке и њиховог
смештања у контекст развоја књижевности која је укључена у општи ток српске историје.
Кључне речи: Владислав Петковић Дис, визија, апокрифи, есхатологија, Велики рат
у контексту античке, византијске и хебрејске књижевности. Улога Јерусалима као
сакралног простора анализира се у складу са теоријом хијеротопије А. Лидова, а симболи Небеског и Земаљског Јерусалима у Српској Александриди разматрају се у односу на различита теолошка и идеолошка становишта.
свету, проблематичне, на сопственој кожи исписане историје и на крају лишеног гроба,
страдалог од демона чије су руке опране вином. Књига очева који умиру смрћу својих синова,
очева који нису успели да направе круг од историје ка трансценденцији, од човека до Адама.
Црвена књига понавља историски пут српске нације у 20. веку. Жута и Зелена књига Хазарског речника чине целину. На тој идеји могли бисмо разапети чаршаф и вечерати, како би рекао Павић. Љубавници су Муавија
и Шулцова, они су ти који као мушки и женски принцип затварају хазарску целину. Жута
књига је женска (књига текста). Зелена је мушка (књига сна). Оне заједно чине диптих. Црвена
књига остаје иза целине и понавља је као изокренути лик у огледалу. Али управо због тог
осећаја искривљености, језе она је најсугестивнији део речника. Хазарски речник се у својој
протејској неухватљивости афирмише и као алегоријскоисторијски роман. Жута и Зелена
књига успостављају архетип свадбе и комедије. Црвена књига ˗ жртве и трагедије. Хазарски
речник успоставља тоталитет тријаде и дуализма. Скоро савршена симетрија. Хазарска.
КЉУЧНЕ РЕ ЧИ: Хари Потер, Hogwarts Legacy, RPG, инклузија, корпоративни аутор
The spiritual realm becomes a sanctuary for the vulnerable, and posthumously, Stefan continues to safeguard the Dečani monastery brotherhood and the community that gathers around it. Through the performance of miracles and the downfall of the ruthless secular leaders Junac and Ivoje, Stefan transforms into a champion for the common people.The miracles, meticulously described in "The Life of Stefan Dečanski," serve as a unique form of rebellion. Tsamblak's hagiography provides invaluable insight into the social tensions within Serbian and broader Slavic culture at the close of the Middle Ages, noted and expressed within a literary context.
звери и где их наћи Џоане Роулинг кроз упоредно
тумачење описа животиња овог бестијаријума
и његових предходника – касноантичког
(раносредњовековног) Физиолога, Етимологија
Исидора Севиљског и традиције британских
латинских бестијаријума. Најпре се дефинише
ауторкин приступ средњовековљу, уз осврт на романе
из серијала о младом чаробњаку, да би се касније
разматрало који латински бестијаријуми су могли да
послуже као хипотекст њеног дела. Херменеутички
се анализира проблем дефинисања бића на основу
предговора фиктивног аутора Саламандера
Скамандера. Разматрају се створења које се налазе
и у бестијаријуму Роулингове и у средњовековном
имагинаријуму, а заузимају и важно место у њеним
романима. Структурална анализа прича доводи до
анализе функције хумора и проблема изостанка
алегорије у приповедном поступку примењеном у
Фантастичним зверима и где их наћи. Идејном слоју
текста се приступа кроз културолошку призму.
Разматрају се ставови ауторке о еколошким темама,
нарочито њеном тумачењу односа Ја (Човек) – Други
(животиња).
средњовековној књижевности. Кроз методологију структуралистичке теорије уочава се динамичан однос
микро и макро текстуалних целина, приче и њој надређених већих структура: житија (Варлаам и Јоасаф),
оквирне приче (Стефанит и Ихнилат) и природословне збирке алегоријских прича (Физиолог). Тумаче се
три дела којима се при анализи приступа индуктивно, а значење се добија и компаративном анализом.
Проблем односа сваког од ових наратива наратива према Библији и уопште односа форме и садржине у
средњовековним причама постављени су у први план.
Кључне речи: оквирна прича, басна, алегорија, структура.
обележену христијанизацијом као основним обликотворним приципом. Тумачење се
усредсређује на начин на који је Taмна земља уклопљена у цареву потрагу за
бесмртношћу и структурално повезана са мотивом Извора младости. Једну варијанту
овог жанровски тешко одредивог наратива Вук Стефановић Караџић је записао под
именом „Тамни вилајет или само тама“. Анализусмо допунили поређењем Вукове
фолклорне и досада недовољно проучене средњовековне варијанте приче о Тамној
земљи.
Кључне речи: загробни свет, Тамна земља, Тамни вилајет, катабаза, Српска
Александрида, Извор младости
отвара простор за нова тумачења средњовековне културе и
уметности. Ова грана савремене медиевистике придружује
се сложеном напору изградње алата који би унапредили
позитивистичко наслеђе и више одговарали изразу епохе.
Рад почиње дефинисањем термина хијеротопија, на који
се надовезује приказ резултата проистеклих из њој посвећених међународних научних скупова. Затим се прелази
на историјску анализу разумевања сакралног простора
у књижевности и филозофији, са нагласком на теорије
М. Бахтина и М. Елијадеа. Дефинишу се термини просторне иконе и слике-парадигме и анализирају компаративне могућности примене хијеротопске методе, настале
на тумачењу тековина источнохришћанског света. Дела
западноевропске средњовековне културе, творевине савремене перформативне уметности, у неким случајевима
и секуларна архитектура су отворени за примену нове
методе. Улога и потенцијал хијеротопије у проучавању
средњовековне књижевности, са освртом на примере
из српскословенске оригиналне и преводне литературе,
заузима финални део рада.
Кључне речи: хијеротопија, хијерофанија, култура,
компаративна анализа, Нови Јерусалим, слика-парадигма,
просторна икона, ритуал
песниковом стваралаштву. Хришћанска херменеутика се примењује како би се осветлио начин на који библијске теме и модели спајају индивидуално и колективно значење
Дисовог песништва. Историцистички, и на основу проучавања књижевности као израза
националног духа, разматрају се друштвени и културни идентитет у Србији почетком
XX века. Доносе се закључци након компаративне анализе две Дисове збирке и њиховог
смештања у контекст развоја књижевности која је укључена у општи ток српске историје.
Кључне речи: Владислав Петковић Дис, визија, апокрифи, есхатологија, Велики рат
у контексту античке, византијске и хебрејске књижевности. Улога Јерусалима као
сакралног простора анализира се у складу са теоријом хијеротопије А. Лидова, а симболи Небеског и Земаљског Јерусалима у Српској Александриди разматрају се у односу на различита теолошка и идеолошка становишта.
свету, проблематичне, на сопственој кожи исписане историје и на крају лишеног гроба,
страдалог од демона чије су руке опране вином. Књига очева који умиру смрћу својих синова,
очева који нису успели да направе круг од историје ка трансценденцији, од човека до Адама.
Црвена књига понавља историски пут српске нације у 20. веку. Жута и Зелена књига Хазарског речника чине целину. На тој идеји могли бисмо разапети чаршаф и вечерати, како би рекао Павић. Љубавници су Муавија
и Шулцова, они су ти који као мушки и женски принцип затварају хазарску целину. Жута
књига је женска (књига текста). Зелена је мушка (књига сна). Оне заједно чине диптих. Црвена
књига остаје иза целине и понавља је као изокренути лик у огледалу. Али управо због тог
осећаја искривљености, језе она је најсугестивнији део речника. Хазарски речник се у својој
протејској неухватљивости афирмише и као алегоријскоисторијски роман. Жута и Зелена
књига успостављају архетип свадбе и комедије. Црвена књига ˗ жртве и трагедије. Хазарски
речник успоставља тоталитет тријаде и дуализма. Скоро савршена симетрија. Хазарска.