Игра Наслеђе Хогвортса (Hogwarts Legacy, Avalanche Software, Portkey Games, 2023) акциона је RPG ... more Игра Наслеђе Хогвортса (Hogwarts Legacy, Avalanche Software, Portkey Games, 2023) акциона је RPG игра, настала на основу мотива књига Џоане Роулинг (објављених у периоду 1997–2007) и филмова студија Warner Bros. (2001–2011). У раду се упоређују корпоративно и персонално ауторство и тумачи начин на који је корпоративни тим приступио наслеђеном магичном свету. Потенцирање субјективности и неутрализовање ауторског света две су основне стратегије корпоративног аутора. На њиховом тумачењу заснива се анализа. КЉУЧНЕ РЕ ЧИ: Хари Потер, Hogwarts Legacy, RPG, инклузија, корпоративни аутор
'The Life of Stefan Dečanski' is a hagiography composed at the beginning of the fifteenth century... more 'The Life of Stefan Dečanski' is a hagiography composed at the beginning of the fifteenth century by Grigorij Tsamblak, a renowned and versatile Bulgarian monk who made significant contributions to Serbian and wider Slavic medieval literature. The central figure of the work, Stefan Dečanski, is depicted as a king-martyr adorned with hesychastic imagery. His journey is filled with suffering imposed by his father Milutin and son Dušan, who embody secular, materialistic, dynastic powers. Stefan Dečanski transcends the material and becomes an instrument of God's grace in a narrative filled with tension between secular and sacred powers, revealed to be in a fractured harmony.
The spiritual realm becomes a sanctuary for the vulnerable, and posthumously, Stefan continues to safeguard the Dečani monastery brotherhood and the community that gathers around it. Through the performance of miracles and the downfall of the ruthless secular leaders Junac and Ivoje, Stefan transforms into a champion for the common people.The miracles, meticulously described in "The Life of Stefan Dečanski," serve as a unique form of rebellion. Tsamblak's hagiography provides invaluable insight into the social tensions within Serbian and broader Slavic culture at the close of the Middle Ages, noted and expressed within a literary context.
Маргинални и маргинализовани жанрови у књижевности , 2022
Апстракт: Рад настоји да анализира Фантастичне
звери и где их наћи Џоане Роулинг кроз упоредно
ту... more Апстракт: Рад настоји да анализира Фантастичне звери и где их наћи Џоане Роулинг кроз упоредно тумачење описа животиња овог бестијаријума и његових предходника – касноантичког (раносредњовековног) Физиолога, Етимологија Исидора Севиљског и традиције британских латинских бестијаријума. Најпре се дефинише ауторкин приступ средњовековљу, уз осврт на романе из серијала о младом чаробњаку, да би се касније разматрало који латински бестијаријуми су могли да послуже као хипотекст њеног дела. Херменеутички се анализира проблем дефинисања бића на основу предговора фиктивног аутора Саламандера Скамандера. Разматрају се створења које се налазе и у бестијаријуму Роулингове и у средњовековном имагинаријуму, а заузимају и важно место у њеним романима. Структурална анализа прича доводи до анализе функције хумора и проблема изостанка алегорије у приповедном поступку примењеном у Фантастичним зверима и где их наћи. Идејном слоју текста се приступа кроз културолошку призму. Разматрају се ставови ауторке о еколошким темама, нарочито њеном тумачењу односа Ја (Човек) – Други (животиња).
The paper discusses the literary shaping of war traumas in the novels "The House of Remembrance a... more The paper discusses the literary shaping of war traumas in the novels "The House of Remembrance and Oblivion" by Filip David, "The Delusion of St. Sebastian" by Vladimir Tabašević and "The Dog and the Double Bass" by Saša Ilić. The manner in which the Holocaust influences the life of Albert Weiss and the lives of other characters, decades after World War II, and the mystical contemplation of the meaning of evil stand out as the most important themes of David's novel. The interpretation of "The Delusion of St. Sebastian" proceeds via the protagonist Karl and his attitude to the language he learned during the war. The war induces dissociative identity disorder, the protagonist's adoption and subsequent overcoming of the victim's position. The analysis of Ilić's work focuses on the protagonist of the novel "The Dog and the Double Bass", Filip Isaković, and his post-traumatic stress disorder, as well as psychiatric and anti-psychiatric treatment methods.
Зборник радова са IX скупа научних Филолога , 2018
Циљ рада је да размотри коју функцију кратке приповедне целине имају у српскословенској
средњовек... more Циљ рада је да размотри коју функцију кратке приповедне целине имају у српскословенској средњовековној књижевности. Кроз методологију структуралистичке теорије уочава се динамичан однос микро и макро текстуалних целина, приче и њој надређених већих структура: житија (Варлаам и Јоасаф), оквирне приче (Стефанит и Ихнилат) и природословне збирке алегоријских прича (Физиолог). Тумаче се три дела којима се при анализи приступа индуктивно, а значење се добија и компаративном анализом. Проблем односа сваког од ових наратива наратива према Библији и уопште односа форме и садржине у средњовековним причама постављени су у први план. Кључне речи: оквирна прича, басна, алегорија, структура.
Апстракт:Мотив Тамне земље у „Српској Александриди“ укључен је у целину
обележену христијанизациј... more Апстракт:Мотив Тамне земље у „Српској Александриди“ укључен је у целину обележену христијанизацијом као основним обликотворним приципом. Тумачење се усредсређује на начин на који је Taмна земља уклопљена у цареву потрагу за бесмртношћу и структурално повезана са мотивом Извора младости. Једну варијанту овог жанровски тешко одредивог наратива Вук Стефановић Караџић је записао под именом „Тамни вилајет или само тама“. Анализусмо допунили поређењем Вукове фолклорне и досада недовољно проучене средњовековне варијанте приче о Тамној земљи. Кључне речи: загробни свет, Тамна земља, Тамни вилајет, катабаза, Српска Александрида, Извор младости
Апстракт: Хијеротопска метода Алексeja Лидова
отвара простор за нова тумачења средњовековне култу... more Апстракт: Хијеротопска метода Алексeja Лидова отвара простор за нова тумачења средњовековне културе и уметности. Ова грана савремене медиевистике придружује се сложеном напору изградње алата који би унапредили позитивистичко наслеђе и више одговарали изразу епохе. Рад почиње дефинисањем термина хијеротопија, на који се надовезује приказ резултата проистеклих из њој посвећених међународних научних скупова. Затим се прелази на историјску анализу разумевања сакралног простора у књижевности и филозофији, са нагласком на теорије М. Бахтина и М. Елијадеа. Дефинишу се термини просторне иконе и слике-парадигме и анализирају компаративне могућности примене хијеротопске методе, настале на тумачењу тековина источнохришћанског света. Дела западноевропске средњовековне културе, творевине савремене перформативне уметности, у неким случајевима и секуларна архитектура су отворени за примену нове методе. Улога и потенцијал хијеротопије у проучавању средњовековне књижевности, са освртом на примере из српскословенске оригиналне и преводне литературе, заузима финални део рада. Кључне речи: хијеротопија, хијерофанија, култура, компаративна анализа, Нови Јерусалим, слика-парадигма, просторна икона, ритуал
Зборник Књижевност - теологијa - философија Института за књижевност и уметност у част Милана Радуловића, 2018
Апстракт: Истраживање покушава да истакне могуће везе Дисове поезије и националног историјског пу... more Апстракт: Истраживање покушава да истакне могуће везе Дисове поезије и националног историјског пута Србије с почетка XX века. Преиспитује се негативна оцена критике родољубиве збирке песама Ми чекамо цара и наглашава религијска инспирација у песниковом стваралаштву. Хришћанска херменеутика се примењује како би се осветлио начин на који библијске теме и модели спајају индивидуално и колективно значење Дисовог песништва. Историцистички, и на основу проучавања књижевности као израза националног духа, разматрају се друштвени и културни идентитет у Србији почетком XX века. Доносе се закључци након компаративне анализе две Дисове збирке и њиховог смештања у контекст развоја књижевности која је укључена у општи ток српске историје. Кључне речи: Владислав Петковић Дис, визија, апокрифи, есхатологија, Велики рат
The paper considers the characters from the Hagiography of Barlaam and Josaphat as possible model... more The paper considers the characters from the Hagiography of Barlaam and Josaphat as possible models for the formation of the heroes of Theodosius Hagiography of Saint Sava. The characterization of Saint Simeon is at the center of the interpretation, and the ways in which it is performed in medieval Serbian literature is considered. The characters of Saint Simeon and Emperor Avenir are compared and similarities are considered. The significance of the function of the conflict between father and son in the structure of interpreted works is emphasized. The characters of the sons, the prince Josaphat and Saint Sava are compared, and the interpretation highlights the scene of his encounter with the Russian monk. The question of the relation between faction and fiction, history and literature is theoretically problematized. There are examples of the negative imaging of the means of government, on which the foundation of the analyzed characterization model is based. The aim of the study is to initiate a reflection of the way the foundations of Serbian literature are derived through the use of already existing models in the Byzantine tradition.
Mотив Александрове посете Јерусалиму у Српској Александриди особен je
у контексту античке, визант... more Mотив Александрове посете Јерусалиму у Српској Александриди особен je у контексту античке, византијске и хебрејске књижевности. Улога Јерусалима као сакралног простора анализира се у складу са теоријом хијеротопије А. Лидова, а симболи Небеског и Земаљског Јерусалима у Српској Александриди разматрају се у односу на различита теолошка и идеолошка становишта.
Црвена књига крије једног Адама у себи. Створеног од човека, мученог, расејаног по
свету, проблем... more Црвена књига крије једног Адама у себи. Створеног од човека, мученог, расејаног по свету, проблематичне, на сопственој кожи исписане историје и на крају лишеног гроба, страдалог од демона чије су руке опране вином. Књига очева који умиру смрћу својих синова, очева који нису успели да направе круг од историје ка трансценденцији, од човека до Адама. Црвена књига понавља историски пут српске нације у 20. веку. Жута и Зелена књига Хазарског речника чине целину. На тој идеји могли бисмо разапети чаршаф и вечерати, како би рекао Павић. Љубавници су Муавија и Шулцова, они су ти који као мушки и женски принцип затварају хазарску целину. Жута књига је женска (књига текста). Зелена је мушка (књига сна). Оне заједно чине диптих. Црвена књига остаје иза целине и понавља је као изокренути лик у огледалу. Али управо због тог осећаја искривљености, језе она је најсугестивнији део речника. Хазарски речник се у својој протејској неухватљивости афирмише и као алегоријскоисторијски роман. Жута и Зелена књига успостављају архетип свадбе и комедије. Црвена књига ˗ жртве и трагедије. Хазарски речник успоставља тоталитет тријаде и дуализма. Скоро савршена симетрија. Хазарска.
Свет Физиолога је такав да у њему за разлику од нашег не постоји граница између видљивог и невидљ... more Свет Физиолога је такав да у њему за разлику од нашег не постоји граница између видљивог и невидљивог, Бога и човека, граница између кругова. У Физиологу се огледају теолошки, филозофски, научни, етички, естетички погледи средњовековног света. Он је описао један мали круг унутар великог. Његов свет је складан, целовит. Све је сједињено као Христова божанска и људска природа по сабору у Халкидону: несливено, непромењиво, неразлучно и неизмењиво.
Игра Наслеђе Хогвортса (Hogwarts Legacy, Avalanche Software, Portkey Games, 2023) акциона је RPG ... more Игра Наслеђе Хогвортса (Hogwarts Legacy, Avalanche Software, Portkey Games, 2023) акциона је RPG игра, настала на основу мотива књига Џоане Роулинг (објављених у периоду 1997–2007) и филмова студија Warner Bros. (2001–2011). У раду се упоређују корпоративно и персонално ауторство и тумачи начин на који је корпоративни тим приступио наслеђеном магичном свету. Потенцирање субјективности и неутрализовање ауторског света две су основне стратегије корпоративног аутора. На њиховом тумачењу заснива се анализа. КЉУЧНЕ РЕ ЧИ: Хари Потер, Hogwarts Legacy, RPG, инклузија, корпоративни аутор
'The Life of Stefan Dečanski' is a hagiography composed at the beginning of the fifteenth century... more 'The Life of Stefan Dečanski' is a hagiography composed at the beginning of the fifteenth century by Grigorij Tsamblak, a renowned and versatile Bulgarian monk who made significant contributions to Serbian and wider Slavic medieval literature. The central figure of the work, Stefan Dečanski, is depicted as a king-martyr adorned with hesychastic imagery. His journey is filled with suffering imposed by his father Milutin and son Dušan, who embody secular, materialistic, dynastic powers. Stefan Dečanski transcends the material and becomes an instrument of God's grace in a narrative filled with tension between secular and sacred powers, revealed to be in a fractured harmony.
The spiritual realm becomes a sanctuary for the vulnerable, and posthumously, Stefan continues to safeguard the Dečani monastery brotherhood and the community that gathers around it. Through the performance of miracles and the downfall of the ruthless secular leaders Junac and Ivoje, Stefan transforms into a champion for the common people.The miracles, meticulously described in "The Life of Stefan Dečanski," serve as a unique form of rebellion. Tsamblak's hagiography provides invaluable insight into the social tensions within Serbian and broader Slavic culture at the close of the Middle Ages, noted and expressed within a literary context.
Маргинални и маргинализовани жанрови у књижевности , 2022
Апстракт: Рад настоји да анализира Фантастичне
звери и где их наћи Џоане Роулинг кроз упоредно
ту... more Апстракт: Рад настоји да анализира Фантастичне звери и где их наћи Џоане Роулинг кроз упоредно тумачење описа животиња овог бестијаријума и његових предходника – касноантичког (раносредњовековног) Физиолога, Етимологија Исидора Севиљског и традиције британских латинских бестијаријума. Најпре се дефинише ауторкин приступ средњовековљу, уз осврт на романе из серијала о младом чаробњаку, да би се касније разматрало који латински бестијаријуми су могли да послуже као хипотекст њеног дела. Херменеутички се анализира проблем дефинисања бића на основу предговора фиктивног аутора Саламандера Скамандера. Разматрају се створења које се налазе и у бестијаријуму Роулингове и у средњовековном имагинаријуму, а заузимају и важно место у њеним романима. Структурална анализа прича доводи до анализе функције хумора и проблема изостанка алегорије у приповедном поступку примењеном у Фантастичним зверима и где их наћи. Идејном слоју текста се приступа кроз културолошку призму. Разматрају се ставови ауторке о еколошким темама, нарочито њеном тумачењу односа Ја (Човек) – Други (животиња).
The paper discusses the literary shaping of war traumas in the novels "The House of Remembrance a... more The paper discusses the literary shaping of war traumas in the novels "The House of Remembrance and Oblivion" by Filip David, "The Delusion of St. Sebastian" by Vladimir Tabašević and "The Dog and the Double Bass" by Saša Ilić. The manner in which the Holocaust influences the life of Albert Weiss and the lives of other characters, decades after World War II, and the mystical contemplation of the meaning of evil stand out as the most important themes of David's novel. The interpretation of "The Delusion of St. Sebastian" proceeds via the protagonist Karl and his attitude to the language he learned during the war. The war induces dissociative identity disorder, the protagonist's adoption and subsequent overcoming of the victim's position. The analysis of Ilić's work focuses on the protagonist of the novel "The Dog and the Double Bass", Filip Isaković, and his post-traumatic stress disorder, as well as psychiatric and anti-psychiatric treatment methods.
Зборник радова са IX скупа научних Филолога , 2018
Циљ рада је да размотри коју функцију кратке приповедне целине имају у српскословенској
средњовек... more Циљ рада је да размотри коју функцију кратке приповедне целине имају у српскословенској средњовековној књижевности. Кроз методологију структуралистичке теорије уочава се динамичан однос микро и макро текстуалних целина, приче и њој надређених већих структура: житија (Варлаам и Јоасаф), оквирне приче (Стефанит и Ихнилат) и природословне збирке алегоријских прича (Физиолог). Тумаче се три дела којима се при анализи приступа индуктивно, а значење се добија и компаративном анализом. Проблем односа сваког од ових наратива наратива према Библији и уопште односа форме и садржине у средњовековним причама постављени су у први план. Кључне речи: оквирна прича, басна, алегорија, структура.
Апстракт:Мотив Тамне земље у „Српској Александриди“ укључен је у целину
обележену христијанизациј... more Апстракт:Мотив Тамне земље у „Српској Александриди“ укључен је у целину обележену христијанизацијом као основним обликотворним приципом. Тумачење се усредсређује на начин на који је Taмна земља уклопљена у цареву потрагу за бесмртношћу и структурално повезана са мотивом Извора младости. Једну варијанту овог жанровски тешко одредивог наратива Вук Стефановић Караџић је записао под именом „Тамни вилајет или само тама“. Анализусмо допунили поређењем Вукове фолклорне и досада недовољно проучене средњовековне варијанте приче о Тамној земљи. Кључне речи: загробни свет, Тамна земља, Тамни вилајет, катабаза, Српска Александрида, Извор младости
Апстракт: Хијеротопска метода Алексeja Лидова
отвара простор за нова тумачења средњовековне култу... more Апстракт: Хијеротопска метода Алексeja Лидова отвара простор за нова тумачења средњовековне културе и уметности. Ова грана савремене медиевистике придружује се сложеном напору изградње алата који би унапредили позитивистичко наслеђе и више одговарали изразу епохе. Рад почиње дефинисањем термина хијеротопија, на који се надовезује приказ резултата проистеклих из њој посвећених међународних научних скупова. Затим се прелази на историјску анализу разумевања сакралног простора у књижевности и филозофији, са нагласком на теорије М. Бахтина и М. Елијадеа. Дефинишу се термини просторне иконе и слике-парадигме и анализирају компаративне могућности примене хијеротопске методе, настале на тумачењу тековина источнохришћанског света. Дела западноевропске средњовековне културе, творевине савремене перформативне уметности, у неким случајевима и секуларна архитектура су отворени за примену нове методе. Улога и потенцијал хијеротопије у проучавању средњовековне књижевности, са освртом на примере из српскословенске оригиналне и преводне литературе, заузима финални део рада. Кључне речи: хијеротопија, хијерофанија, култура, компаративна анализа, Нови Јерусалим, слика-парадигма, просторна икона, ритуал
Зборник Књижевност - теологијa - философија Института за књижевност и уметност у част Милана Радуловића, 2018
Апстракт: Истраживање покушава да истакне могуће везе Дисове поезије и националног историјског пу... more Апстракт: Истраживање покушава да истакне могуће везе Дисове поезије и националног историјског пута Србије с почетка XX века. Преиспитује се негативна оцена критике родољубиве збирке песама Ми чекамо цара и наглашава религијска инспирација у песниковом стваралаштву. Хришћанска херменеутика се примењује како би се осветлио начин на који библијске теме и модели спајају индивидуално и колективно значење Дисовог песништва. Историцистички, и на основу проучавања књижевности као израза националног духа, разматрају се друштвени и културни идентитет у Србији почетком XX века. Доносе се закључци након компаративне анализе две Дисове збирке и њиховог смештања у контекст развоја књижевности која је укључена у општи ток српске историје. Кључне речи: Владислав Петковић Дис, визија, апокрифи, есхатологија, Велики рат
The paper considers the characters from the Hagiography of Barlaam and Josaphat as possible model... more The paper considers the characters from the Hagiography of Barlaam and Josaphat as possible models for the formation of the heroes of Theodosius Hagiography of Saint Sava. The characterization of Saint Simeon is at the center of the interpretation, and the ways in which it is performed in medieval Serbian literature is considered. The characters of Saint Simeon and Emperor Avenir are compared and similarities are considered. The significance of the function of the conflict between father and son in the structure of interpreted works is emphasized. The characters of the sons, the prince Josaphat and Saint Sava are compared, and the interpretation highlights the scene of his encounter with the Russian monk. The question of the relation between faction and fiction, history and literature is theoretically problematized. There are examples of the negative imaging of the means of government, on which the foundation of the analyzed characterization model is based. The aim of the study is to initiate a reflection of the way the foundations of Serbian literature are derived through the use of already existing models in the Byzantine tradition.
Mотив Александрове посете Јерусалиму у Српској Александриди особен je
у контексту античке, визант... more Mотив Александрове посете Јерусалиму у Српској Александриди особен je у контексту античке, византијске и хебрејске књижевности. Улога Јерусалима као сакралног простора анализира се у складу са теоријом хијеротопије А. Лидова, а симболи Небеског и Земаљског Јерусалима у Српској Александриди разматрају се у односу на различита теолошка и идеолошка становишта.
Црвена књига крије једног Адама у себи. Створеног од човека, мученог, расејаног по
свету, проблем... more Црвена књига крије једног Адама у себи. Створеног од човека, мученог, расејаног по свету, проблематичне, на сопственој кожи исписане историје и на крају лишеног гроба, страдалог од демона чије су руке опране вином. Књига очева који умиру смрћу својих синова, очева који нису успели да направе круг од историје ка трансценденцији, од човека до Адама. Црвена књига понавља историски пут српске нације у 20. веку. Жута и Зелена књига Хазарског речника чине целину. На тој идеји могли бисмо разапети чаршаф и вечерати, како би рекао Павић. Љубавници су Муавија и Шулцова, они су ти који као мушки и женски принцип затварају хазарску целину. Жута књига је женска (књига текста). Зелена је мушка (књига сна). Оне заједно чине диптих. Црвена књига остаје иза целине и понавља је као изокренути лик у огледалу. Али управо због тог осећаја искривљености, језе она је најсугестивнији део речника. Хазарски речник се у својој протејској неухватљивости афирмише и као алегоријскоисторијски роман. Жута и Зелена књига успостављају архетип свадбе и комедије. Црвена књига ˗ жртве и трагедије. Хазарски речник успоставља тоталитет тријаде и дуализма. Скоро савршена симетрија. Хазарска.
Свет Физиолога је такав да у њему за разлику од нашег не постоји граница између видљивог и невидљ... more Свет Физиолога је такав да у њему за разлику од нашег не постоји граница између видљивог и невидљивог, Бога и човека, граница између кругова. У Физиологу се огледају теолошки, филозофски, научни, етички, естетички погледи средњовековног света. Он је описао један мали круг унутар великог. Његов свет је складан, целовит. Све је сједињено као Христова божанска и људска природа по сабору у Халкидону: несливено, непромењиво, неразлучно и неизмењиво.
Uploads
Papers by Milos Živković
КЉУЧНЕ РЕ ЧИ: Хари Потер, Hogwarts Legacy, RPG, инклузија, корпоративни аутор
The spiritual realm becomes a sanctuary for the vulnerable, and posthumously, Stefan continues to safeguard the Dečani monastery brotherhood and the community that gathers around it. Through the performance of miracles and the downfall of the ruthless secular leaders Junac and Ivoje, Stefan transforms into a champion for the common people.The miracles, meticulously described in "The Life of Stefan Dečanski," serve as a unique form of rebellion. Tsamblak's hagiography provides invaluable insight into the social tensions within Serbian and broader Slavic culture at the close of the Middle Ages, noted and expressed within a literary context.
звери и где их наћи Џоане Роулинг кроз упоредно
тумачење описа животиња овог бестијаријума
и његових предходника – касноантичког
(раносредњовековног) Физиолога, Етимологија
Исидора Севиљског и традиције британских
латинских бестијаријума. Најпре се дефинише
ауторкин приступ средњовековљу, уз осврт на романе
из серијала о младом чаробњаку, да би се касније
разматрало који латински бестијаријуми су могли да
послуже као хипотекст њеног дела. Херменеутички
се анализира проблем дефинисања бића на основу
предговора фиктивног аутора Саламандера
Скамандера. Разматрају се створења које се налазе
и у бестијаријуму Роулингове и у средњовековном
имагинаријуму, а заузимају и важно место у њеним
романима. Структурална анализа прича доводи до
анализе функције хумора и проблема изостанка
алегорије у приповедном поступку примењеном у
Фантастичним зверима и где их наћи. Идејном слоју
текста се приступа кроз културолошку призму.
Разматрају се ставови ауторке о еколошким темама,
нарочито њеном тумачењу односа Ја (Човек) – Други
(животиња).
средњовековној књижевности. Кроз методологију структуралистичке теорије уочава се динамичан однос
микро и макро текстуалних целина, приче и њој надређених већих структура: житија (Варлаам и Јоасаф),
оквирне приче (Стефанит и Ихнилат) и природословне збирке алегоријских прича (Физиолог). Тумаче се
три дела којима се при анализи приступа индуктивно, а значење се добија и компаративном анализом.
Проблем односа сваког од ових наратива наратива према Библији и уопште односа форме и садржине у
средњовековним причама постављени су у први план.
Кључне речи: оквирна прича, басна, алегорија, структура.
обележену христијанизацијом као основним обликотворним приципом. Тумачење се
усредсређује на начин на који је Taмна земља уклопљена у цареву потрагу за
бесмртношћу и структурално повезана са мотивом Извора младости. Једну варијанту
овог жанровски тешко одредивог наратива Вук Стефановић Караџић је записао под
именом „Тамни вилајет или само тама“. Анализусмо допунили поређењем Вукове
фолклорне и досада недовољно проучене средњовековне варијанте приче о Тамној
земљи.
Кључне речи: загробни свет, Тамна земља, Тамни вилајет, катабаза, Српска
Александрида, Извор младости
отвара простор за нова тумачења средњовековне културе и
уметности. Ова грана савремене медиевистике придружује
се сложеном напору изградње алата који би унапредили
позитивистичко наслеђе и више одговарали изразу епохе.
Рад почиње дефинисањем термина хијеротопија, на који
се надовезује приказ резултата проистеклих из њој посвећених међународних научних скупова. Затим се прелази
на историјску анализу разумевања сакралног простора
у књижевности и филозофији, са нагласком на теорије
М. Бахтина и М. Елијадеа. Дефинишу се термини просторне иконе и слике-парадигме и анализирају компаративне могућности примене хијеротопске методе, настале
на тумачењу тековина источнохришћанског света. Дела
западноевропске средњовековне културе, творевине савремене перформативне уметности, у неким случајевима
и секуларна архитектура су отворени за примену нове
методе. Улога и потенцијал хијеротопије у проучавању
средњовековне књижевности, са освртом на примере
из српскословенске оригиналне и преводне литературе,
заузима финални део рада.
Кључне речи: хијеротопија, хијерофанија, култура,
компаративна анализа, Нови Јерусалим, слика-парадигма,
просторна икона, ритуал
песниковом стваралаштву. Хришћанска херменеутика се примењује како би се осветлио начин на који библијске теме и модели спајају индивидуално и колективно значење
Дисовог песништва. Историцистички, и на основу проучавања књижевности као израза
националног духа, разматрају се друштвени и културни идентитет у Србији почетком
XX века. Доносе се закључци након компаративне анализе две Дисове збирке и њиховог
смештања у контекст развоја књижевности која је укључена у општи ток српске историје.
Кључне речи: Владислав Петковић Дис, визија, апокрифи, есхатологија, Велики рат
у контексту античке, византијске и хебрејске књижевности. Улога Јерусалима као
сакралног простора анализира се у складу са теоријом хијеротопије А. Лидова, а симболи Небеског и Земаљског Јерусалима у Српској Александриди разматрају се у односу на различита теолошка и идеолошка становишта.
свету, проблематичне, на сопственој кожи исписане историје и на крају лишеног гроба,
страдалог од демона чије су руке опране вином. Књига очева који умиру смрћу својих синова,
очева који нису успели да направе круг од историје ка трансценденцији, од човека до Адама.
Црвена књига понавља историски пут српске нације у 20. веку. Жута и Зелена књига Хазарског речника чине целину. На тој идеји могли бисмо разапети чаршаф и вечерати, како би рекао Павић. Љубавници су Муавија
и Шулцова, они су ти који као мушки и женски принцип затварају хазарску целину. Жута
књига је женска (књига текста). Зелена је мушка (књига сна). Оне заједно чине диптих. Црвена
књига остаје иза целине и понавља је као изокренути лик у огледалу. Али управо због тог
осећаја искривљености, језе она је најсугестивнији део речника. Хазарски речник се у својој
протејској неухватљивости афирмише и као алегоријскоисторијски роман. Жута и Зелена
књига успостављају архетип свадбе и комедије. Црвена књига ˗ жртве и трагедије. Хазарски
речник успоставља тоталитет тријаде и дуализма. Скоро савршена симетрија. Хазарска.
КЉУЧНЕ РЕ ЧИ: Хари Потер, Hogwarts Legacy, RPG, инклузија, корпоративни аутор
The spiritual realm becomes a sanctuary for the vulnerable, and posthumously, Stefan continues to safeguard the Dečani monastery brotherhood and the community that gathers around it. Through the performance of miracles and the downfall of the ruthless secular leaders Junac and Ivoje, Stefan transforms into a champion for the common people.The miracles, meticulously described in "The Life of Stefan Dečanski," serve as a unique form of rebellion. Tsamblak's hagiography provides invaluable insight into the social tensions within Serbian and broader Slavic culture at the close of the Middle Ages, noted and expressed within a literary context.
звери и где их наћи Џоане Роулинг кроз упоредно
тумачење описа животиња овог бестијаријума
и његових предходника – касноантичког
(раносредњовековног) Физиолога, Етимологија
Исидора Севиљског и традиције британских
латинских бестијаријума. Најпре се дефинише
ауторкин приступ средњовековљу, уз осврт на романе
из серијала о младом чаробњаку, да би се касније
разматрало који латински бестијаријуми су могли да
послуже као хипотекст њеног дела. Херменеутички
се анализира проблем дефинисања бића на основу
предговора фиктивног аутора Саламандера
Скамандера. Разматрају се створења које се налазе
и у бестијаријуму Роулингове и у средњовековном
имагинаријуму, а заузимају и важно место у њеним
романима. Структурална анализа прича доводи до
анализе функције хумора и проблема изостанка
алегорије у приповедном поступку примењеном у
Фантастичним зверима и где их наћи. Идејном слоју
текста се приступа кроз културолошку призму.
Разматрају се ставови ауторке о еколошким темама,
нарочито њеном тумачењу односа Ја (Човек) – Други
(животиња).
средњовековној књижевности. Кроз методологију структуралистичке теорије уочава се динамичан однос
микро и макро текстуалних целина, приче и њој надређених већих структура: житија (Варлаам и Јоасаф),
оквирне приче (Стефанит и Ихнилат) и природословне збирке алегоријских прича (Физиолог). Тумаче се
три дела којима се при анализи приступа индуктивно, а значење се добија и компаративном анализом.
Проблем односа сваког од ових наратива наратива према Библији и уопште односа форме и садржине у
средњовековним причама постављени су у први план.
Кључне речи: оквирна прича, басна, алегорија, структура.
обележену христијанизацијом као основним обликотворним приципом. Тумачење се
усредсређује на начин на који је Taмна земља уклопљена у цареву потрагу за
бесмртношћу и структурално повезана са мотивом Извора младости. Једну варијанту
овог жанровски тешко одредивог наратива Вук Стефановић Караџић је записао под
именом „Тамни вилајет или само тама“. Анализусмо допунили поређењем Вукове
фолклорне и досада недовољно проучене средњовековне варијанте приче о Тамној
земљи.
Кључне речи: загробни свет, Тамна земља, Тамни вилајет, катабаза, Српска
Александрида, Извор младости
отвара простор за нова тумачења средњовековне културе и
уметности. Ова грана савремене медиевистике придружује
се сложеном напору изградње алата који би унапредили
позитивистичко наслеђе и више одговарали изразу епохе.
Рад почиње дефинисањем термина хијеротопија, на који
се надовезује приказ резултата проистеклих из њој посвећених међународних научних скупова. Затим се прелази
на историјску анализу разумевања сакралног простора
у књижевности и филозофији, са нагласком на теорије
М. Бахтина и М. Елијадеа. Дефинишу се термини просторне иконе и слике-парадигме и анализирају компаративне могућности примене хијеротопске методе, настале
на тумачењу тековина источнохришћанског света. Дела
западноевропске средњовековне културе, творевине савремене перформативне уметности, у неким случајевима
и секуларна архитектура су отворени за примену нове
методе. Улога и потенцијал хијеротопије у проучавању
средњовековне књижевности, са освртом на примере
из српскословенске оригиналне и преводне литературе,
заузима финални део рада.
Кључне речи: хијеротопија, хијерофанија, култура,
компаративна анализа, Нови Јерусалим, слика-парадигма,
просторна икона, ритуал
песниковом стваралаштву. Хришћанска херменеутика се примењује како би се осветлио начин на који библијске теме и модели спајају индивидуално и колективно значење
Дисовог песништва. Историцистички, и на основу проучавања књижевности као израза
националног духа, разматрају се друштвени и културни идентитет у Србији почетком
XX века. Доносе се закључци након компаративне анализе две Дисове збирке и њиховог
смештања у контекст развоја књижевности која је укључена у општи ток српске историје.
Кључне речи: Владислав Петковић Дис, визија, апокрифи, есхатологија, Велики рат
у контексту античке, византијске и хебрејске књижевности. Улога Јерусалима као
сакралног простора анализира се у складу са теоријом хијеротопије А. Лидова, а симболи Небеског и Земаљског Јерусалима у Српској Александриди разматрају се у односу на различита теолошка и идеолошка становишта.
свету, проблематичне, на сопственој кожи исписане историје и на крају лишеног гроба,
страдалог од демона чије су руке опране вином. Књига очева који умиру смрћу својих синова,
очева који нису успели да направе круг од историје ка трансценденцији, од човека до Адама.
Црвена књига понавља историски пут српске нације у 20. веку. Жута и Зелена књига Хазарског речника чине целину. На тој идеји могли бисмо разапети чаршаф и вечерати, како би рекао Павић. Љубавници су Муавија
и Шулцова, они су ти који као мушки и женски принцип затварају хазарску целину. Жута
књига је женска (књига текста). Зелена је мушка (књига сна). Оне заједно чине диптих. Црвена
књига остаје иза целине и понавља је као изокренути лик у огледалу. Али управо због тог
осећаја искривљености, језе она је најсугестивнији део речника. Хазарски речник се у својој
протејској неухватљивости афирмише и као алегоријскоисторијски роман. Жута и Зелена
књига успостављају архетип свадбе и комедије. Црвена књига ˗ жртве и трагедије. Хазарски
речник успоставља тоталитет тријаде и дуализма. Скоро савршена симетрија. Хазарска.