Papers by Bojana Kovačević Petrović
Este libro nace como producto de las actividades académicas, de difusión y de vinculación de la C... more Este libro nace como producto de las actividades académicas, de difusión y de vinculación de la Cátedra Interamericana Carlos Fuentes, que surgió en la Universidad Veracruzana a partir de la necesidad de seguir construyendo plataformas para el análisis, la reflexión, la divulgación de la cultura y la creación literaria. Dentro de este espacio, la traducción se impuso como un problema teórico y un ejercicio profesional, partiendo de la idea de que el trabajo del traductor va de la mano con el de la creación en sus múltiples posibilidades. Es, al mismo tiempo, un homenaje a Carlos Fuentes y a sus traductores: homenaje a Fuentes porque el hilo conductor de los artículos recopilados es el estudio de las traducciones de sus obras a diversas lenguas, por ejemplo, al inglés, francés, rumano, serbio o húngaro; homenaje a los traductores de Fuentes porque él nunca estuvo al margen de las implicaciones en el trabajo de aquellos, a veces supervisando y a veces reescribiendo su obra en la medid...
Književna istorija, 2021
Апстракт: У тексту се бавимо хиспаноамеричким културним континуитетом из визуре мексичког књижевн... more Апстракт: У тексту се бавимо хиспаноамеричким културним континуитетом из визуре мексичког књижевника Kарлоса Фуентеса. Акценат је на поимању преплитања и стапања прехиспанске и модерне културе на тлу Латинске Америке из угла тамошњих књижевника и мислилаца који су препознали транскултурацију као један од кључних процеса подручја на коме живе све расе, обједињене појмом mestizaje и заједничким, шпанским језиком. Сагледавањем ставова родоначелника, поборника и тумача особеног хиспаноамеричког синкретизма (међу којима су аргентински теоретичар Валтер Мињоло, уругвајски књижевни критичар Анхел Рама и есејиста Енрике Родо, мексички културни посленици Хосе Васконселос, Алфонсо Рејес и Октавио Пас, кубански писац и музиколог Алехо Kарпентјер, португалски научник Боавентура де Соуза Сантос, руски филозоф и књижевни критичар Михаил Бахтин и други) указаћемо на међусобне културне асимилације шпанског говорног подручја Јужне, Средње и Северне Америке. У средишњем делу чланка предочићемо размишљања Kарлоса Фуентеса о културном идентитету, парадигми мешања раса, те слојевитом наслеђу као богатству индо-афро-ибероамеричког човека и друштва. Напослетку, кроз ово истраживање показаћемо да Kарлос Фуентес извор мексичке транскултурности налази у бароку, којим је премошћен међуатлантски временски и просторни амбис: под његовим сводом настала је нова хиспаноамеричка културна генеалогија и стасао латиноамерички роман као прозна врста над врстама, ослобођен после три века колонијалне забране и временом приморан да свеобухватношћу надокнади то време.
LIMINAR, 2022
Resumen: En el artículo exploramos la relación indisociable que existe entre la traducción de obr... more Resumen: En el artículo exploramos la relación indisociable que existe entre la traducción de obras de teatro y la interculturalidad, así como la compleja tarea de traducir un texto que debe funcionar en el momento de la representación dirigido a un público meta. En este estudio cualitativo, de corte narrativo y de tipo descriptivo, interpretativo y observacional, ofrecemos un acercamiento a los recursos de traducción empleados en los textos teatrales y damos cuenta de cómo el ejercicio de traducir implica la búsqueda de equivalencias y adaptaciones culturales entre la lengua de partida y la de llegada.
KNJIŽEVNA ISTORIJA, 2021
U članku se bavimo uticajem i prisustvom rodne provincije u romanima i pripovetkama kanonskih arg... more U članku se bavimo uticajem i prisustvom rodne provincije u romanima i pripovetkama kanonskih argentinskih pisaca. Nakon opšteg uvida u temu, naše istraživanje usmereno je na tri književnika različitih generacija: Manuela Puiga (Manuel Puig, 1932-1990), Sesara Airu (César Aira, 1949) i Giljerma Martinesa (Guillermo Martínez, 1962). Analizom njihovih dela, sagledavanjem biografija, odabirom intervjua i zapisa, tumačenjem članaka koji govore o njihovom opusu u kontekstu naše teme i proučavanjem korpusa koji obuhvata dela u kojima je neposredno prisutno njihovo rodno mesto odnosno gde su izraženi uticaji njihovog tamošnjeg detinjstva, pokazaćemo da je provincijsko poreklo obeležilo književni rad te trojice autora najjužnije zemlje Latinske Amerike. Dobijeni rezultati ukazaće i na činjenicu da je na brojne argentinske pisce iz manjih sredina uticala rodna provincija, te da su se, suočeni sa popularnom kulturom, tehnologijom, političkim okolnostima i globalizacijom, neki od njih okrenuli metropolama (Puig, Martines, Pilja), napustili domovinu (Kortasar, Volš) ili ostali u lokalnim geografskim okvirima (Sabato, Đardineli, Aira).
DETINJSTVO, 2021
Уни вер зи тет у Бе о гра ду Фи ло ло шки фа кул тет Бе о град Ре пу бли ка Ср би ја
Ars & Humanitas, 2021
Thematic section was edited by
Bojana Kovačević Petrović, Emilio J. Gallardo-Saborido, Maja Šabec
Inovacije u nastavi, 2021
Павле Секеруш, Бојана Ковачевић Петровић, Тања Јевремов: Онлајн-настава романских књижевности и к... more Павле Секеруш, Бојана Ковачевић Петровић, Тања Јевремов: Онлајн-настава романских књижевности и култура у доба пандемије вируса корона
Сажетак. Светска здравствена организација прогласила је 11. марта 2020. године пандемију вируса корона. Мере предузете да се спречи ширење вируса драматично су измениле функционисање школства и приморале предаваче и студенте широм планете да се убрзано прилагоде виртуелној настави, у којој многи нису имали претходно искуство. Настојећи да сагледамо околности у којима се одвијала онлајн-настава француске и хиспанске књижевности и културе на Одсеку за романистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду (ФФУНС), суочили смо се са низом питања на која смо желели да пронађемо одговоре: како студенти владају новим технологијама, какав је њихов став о онлајн-настави, које недостатке су приметили, а шта им је олакшало савладавање градива и слично. У првом делу рада је дат преглед одабране литературе о виртуелној настави објављене на француском, шпанском, енглеском и српском језику, док је у другом предочена анализа анкете спроведене међу студентима Одсека за романистику ФФУНС који су похађали наставу у време пандемије. Добијени резултати, драгоцени, како за унапређење онлајн-часова књижевности и култура, тако и за виртуелну наставу генерално, показали су да већи део анкеte...
M. Kovačević (priređivač), Novi prilozi srpskom pravopisu (zbornik radova sa naučnog skupa „Aktuelna pitanja srpskog pravopisa“, Andrićgrad 13.10.2018), Novi Sad: Matica srpska, Višegrad: Andrićev institut, 217–234, ISBN 978-86-7946-297-8, 2019
Ovaj rad nastao je iz potrebe da se preispitaju odnosi između pravopisne norme u transkripciji im... more Ovaj rad nastao je iz potrebe da se preispitaju odnosi između pravopisne norme u transkripciji imena iz španskog jezika i njene praktične primene u javnom diskursu i prevodnom korpusu (prevodna književnost, stručna literatura). Premda je transkripcija imena iz španskog u srpski, zahvaljujući sličnosti fonetskog sistema dvaju jezika, većim delom jednostavna i logična, nekoliko neadekvatnih pravopisnih rešenja (među kojima su najuočljivije transkripcije glasova ch i z, prema grafiji, kao č i z) uticalo je na to da se između pravila koje nalaže pravopis i njihove praktične upotrebe, stvori diskrepancija koja traje duže od jednog veka.
Sagledavanjem razvoja hispanistike u Srbiji, izučavanjem odeljaka o transkripciji u pravopisima iz 1923. (1934), 1960, 1993. i 2010, kao i tekstova Ivana Klajna i Momčila Savića, te analizom značajnih prevoda nastalih od kraja XIX veka do danas, došli smo do zaključka da većina hispanista i prevodilaca sa španskog jezika već više od stotinu godina, s manjim odstupanjima, primenjuje gotovo istovetan transkripcioni sistem, koji nije u skladu sa zvaničnim pravopisnim propisima, nastalim u međuvremenu. Usredsredivši istraživanje na španske glasove ch i z, u članku iznosimo tvrdnju da naši glasovi č i z, koje kastiljanski jezik ne poznaje, nisu adekvatni parnjaci za transkripciju. Stoga predlažemo normativno usklađivanje – njihovo prenošenje fonetski najbližim glasovima ć i s, koji decenijama preovlađuju u korpusu prevodne književnosti sa španskog jezika, kao i u najvećem delu naučne produkcije ovdašnjih hispanista.
Ključne reči: transkripcija sa španskog jezika, transkripcija španskih grafema ch i z, pravopisna tradicija u transkripciji, transkripcione tradicije i prakse u prevodnoj književnosti i nauci.
* * *
This article has arisen from the need to re-examine the relations between the orthography standard in the transcription of Spanish language words, and its practical application in public discourse and translation corpus (translated literature, professional texts). Although the transmission of the Spanish words into Serbian, due to the similarity of the phonetic system of the two languages, is mostly simple and logical, several inadequate spelling solutions (among which the most obvious is the transcription of ‘ch’ and ‘z’ voices according to graphics, as 'č' and 'z'), influenced the fact that the rules prescribed by the official orthography and their practical use created a discrepancy that has been lasting more than a century.
By examining the development of Hispanic Studies in Serbia, exploring the 1923 (1934), 1960, 1993, and 2010 Orthography transcription sections, as well as Ivan Klajn’s and Momčilo Savić’s texts, and analysing significant translations from the end of the 19th century to the present, we came to the conclusion that most Spanish-language translators and experts in Hispanic Studies have been using a nearly identical transcription system, with minor deviations, for more than a hundred years. That system is not in line with the official spelling rules that has been created in the meantime. By focusing on the research on Spanish voices ‘ch’ and ‘z’, the article claims that Serbian voices ‘č’ and ‘z’ – unknown in Castilian language –, are not adequate for the transcription. Therefore, we suggest normative harmonization: their transmission with the voices ‘ć’ and ‘s’ – phonetically closest to the Spanish ones –, that have prevailed for decades in the Hispanic literature translation corpus, as well as in the most of the scientific production of Serbian Hispanists.
Key words: transcription from Spanish, transcription of Spanish graphs ‘ch’ and ‘z’, spelling tradition in transcription, transcription traditions and practices in translated literature and science.
Literatura Latinoamericana y otras artes en el siglo XXI, 2021
ХИСПАНСКО НАСЛЕЂЕ У МУЛТИКУЛТУРАЛНОМ СВЕТУ ЗБОРНИК У ЧАСТ ПРОФЕСОРУ ДАЛИБОРУ СОЛДАТИЋУ УРЕДНИЦИ Владимир Карановић Анђелка Пејовић У ЧАСТ ПРОФЕСОРУ ДАЛИБОРУ СОЛДАТИЋУ, 2020
Jezici i kulture u vremenu i prostoru
НОВИ САД, 2016 ЈЕЗИЦИ И КУЛТУРЕ У ВРЕМЕНУ И ПРОСТОРУ V УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТ... more НОВИ САД, 2016 ЈЕЗИЦИ И КУЛТУРЕ У ВРЕМЕНУ И ПРОСТОРУ V УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ЈЕЗИЦИ И КУЛТУРЕ У ВРЕМЕНУ И ПРОСТОРУ V Тематски зборник Нови Сад, 2016 ЈЕЗИЦИ И КУЛТУРЕ У ВРЕМЕНУ И ПРОСТОРУ V JEZICI I KULTURE U VREMENU I PROSTORU V LANGUES ET CULTURES DANS LE TEMPS ET DANS L`ESPACE V LANGUAGES AND CULTURES IN TIME AND SPACE V ЯЗИКИ И КУЛТУРИ У ЧАСУ И ПРОСТОРУ V ЯЗЫКИ И КУЛЬТУРЫ ВО ВРЕМЕНИ И ПРОСТРАНСТВЕ V JAZYKY A KULTÚRY V PRIESTORE A ČASE V LINGUE E CULTURE NEL TEMPO E NELLO SPAZIO V LENGUAS Y CULTURAS EN TIEMPO Y ESPACIO V LIMBI ŞI CULTURI ÎN TIMP ŞI SPAŢIU V NYELVEK ÉS KULTÚRÁK IDŐBEN ÉS TÉRBEN V
DETINJSTVO
SA@ETAK: Nakon kratkog pregleda toka {panske poezije kroz vekove, sagleda}emo prisustvo poezije z... more SA@ETAK: Nakon kratkog pregleda toka {panske poezije kroz vekove, sagleda}emo prisustvo poezije za decu kod {panskih pesnika, izdava~kih ku}a i ~italaca i znaaj koji oni posve}uju tradicionalnim formama. Osim {to }emo predo~iti zastupqenost pojedinih pesnika u naj-zna~ajnijim antologijama objavqenim u [paniji tokom proteklih decenija, posebnu pa`wu usmeri}emo na delõ uvenog {panskog pedagoga Ane Pelegrin, koja je nekoliko decenija izu~avala de~ju kwi`enost svoje zemqe. Drugi deo rada posveti}emo prisustvu tradicije u de~joj poeziji u XXI veku i odnosu {panske kwi`evne stvarnosti prema woj. Zakqu~ci koje }emo izneti govore da je, po mi-{qewu nau~nika, era interneta plodotvorna za de~ju poeziju i da poma`e o~uvawu wene tradicije, te da u [paniji danas postoji veliki broj izdava~kih ku}a koje neguju poeziju za decu i mlade, i istra`iva~a/pedagoga koji pod-sti~u aktivan odnos mladog ~itaoca prema kwizi.
Humberto Castro Villalobos. Si no hubiera sido por su fe en nuestro proyecto y su ayuda concreta,... more Humberto Castro Villalobos. Si no hubiera sido por su fe en nuestro proyecto y su ayuda concreta, no habría nacido la Escuela de Verano de Estudios Latinoamericanos. Le dedicamos precisamente a él estas Actas, porque consideramos que es importante saber que el Sr. Castro Villalobos es nuestro modelo a seguir y la encarnación de todo lo que consideramos que vale en este momento cruel de nuestra historia. Parece que estamos viviendo el final de una época. Personas como él son los que nos dan esperanza y fuerza. 18 de marzo de 2018
COLINDANCIAS, 2018
Ilustraciones: Benjamin Bledea (portada, ilustración p. 7, 91, 115, 269); Bianca Nicu (ilustració... more Ilustraciones: Benjamin Bledea (portada, ilustración p. 7, 91, 115, 269); Bianca Nicu (ilustración p. 235, 293 ) Dirección Bdv. Editura Universității de Vest din Timişoara Str. Paris, nr. 1, 300003, Timişoara, România, Tlf: +40256592681 Presentación | 5 SYMPOSION Zsuzsanna Csikós, La recepción de las novelas cortas de los autores de la nueva narrativa hispanoamericana en Hungría: algunas aportaciones | 9 Eva Palkovičová, Las traducciones de las novelas cortas de Gabriel García Márquez al eslovaco y la estrategia editorial | 21 Bojana Kovačević Petrović, La recepción de las novelas cortas hispanoamericanas en Serbia: una aproximación | 33 Anastasi Prodani, La recepción y política editorial de las traducciones de las novelas cortas de Latinoamérica al albanés | 43 Ilinca Ilian, Las traducciones de la literatura latinoamericana en la Rumanía de hoy | 57 EISAGOGÉ Željko Donić, Una aproximación comparativa: la equivalencia métrica en la traducción de los versos españoles a la lengua serbia | 93 LOGOTHETES Octavio Pineda, Geocrítica migratoria de la basura en la poesía de Fabio Morábito | 117 Antonio de Padua Andino Sánchez, La originalidad literaria del "amor de comedias" en Celestina | 129 Natalia Biancotto, La lengua del malentendido. Una lectura del nonsense en La furia y otros cuentos de Silvina Ocampo | 147 Ignac Fock, Metáfora y metonimia: dos prólogos de Eusebio de Pedro Montengón | 161 Snezana Jovanovic, Madrid callejero y el callejero de Madrid: espacio urbano en el universo narrativo de Ayguals de Izco | 173 Moisés Moreno Fernández, El papel de la fotografía en el cuento hispanoamericano: análisis de "El infierno tan temido" y "Apocalipsis en Solentiname" | 187 Natalia Plaza-Morales, La técnica cinematográfica en el relato contemporáneo: El tránsito | 205 Lilia Leticia García Peña, La arqueopoética de Carlos Fuentes: papeles viejos, diarios, cofres y sótanos en los Cuentos sobrenaturales | 221 GLOSSOPHILOS Kata Baditzné Pálvölgyi, La presencia de rasgos prelingüísticos en la entonación de la interlengua húngaro-española | 237 Barbara Pihler Ciglič, ¿Cómo traducir la evidencialidad? La expresión de la fuente de información en algunas variantes del español de América y sus equivalentes en esloveno | 249 DIDAKTIKON Gemma Santiago Alonso, David Heredero Zorzo, Las introducciones de artículos de investigación de lingüística y lingüística aplicada escritas por eslovenos y sus aplicaciones didácticas para la clase de español con fines académicos | 271 SYNOPSIS Agnieszka Palion-Musioł, Audiodescripción de las obras de arte ejemplificada por la versión virtual del Museo Julio Romero de Torres. Análisis comparativo de las normas españolas y polacas | 295 AUTORES | 315
POLJA, 2017
Ne sa mo što ni sam maš ta la o od la sku na Ku bu, već sam ta mo do spe la slu čaj no, kao deo š... more Ne sa mo što ni sam maš ta la o od la sku na Ku bu, već sam ta mo do spe la slu čaj no, kao deo ši ro ko gru dog ro đen dan skog po klo na ko ji su moj muž i na ša ćer ka do bi li od naj bli že kanad ske rod bi ne. Pro pa ti la sam tu ze mlju i pre i po sle. Pre, dok sam pre vo di la ro ma ne Soe Val des, Ku ban ke u eg zi lu či ja du ša bez na de žno pa ti za do mo vi nom u sva koj na pi sa noj re či, a po sle, na sto je ći da sme stim u se ća nje sve što sam ta mo vi de la i do ži ve la, dir lji vo, ne za bo rav no, ve li čan stve no, tu žno, pre vi še ži vot no da bih mo gla ili že le la da ga po ti snem.
EDUARDO SANELJI šezdeset godina RUBEN SEVALJOS trideset godina ALISIJA SUNJIGA između dvadeset i ... more EDUARDO SANELJI šezdeset godina RUBEN SEVALJOS trideset godina ALISIJA SUNJIGA između dvadeset i dvadeset pet godina Radnja se dešava u malom stanu -deseti sprat jedne zgrade, stambena četvrt srednje klase -gde živi likovni kritičar i profesor umetnosti Eduardo Sanelji, i u uspomeni ili mašti Rubena Sevaljosa. U Saneljijevom ateljeu, pored knjiga, diskova, gramofona i nekoliko slika, uočljiv je katalog sa jedne izložbe Pita Mondrijana. Lima, danas. 2 I VERNISSAGE 1 Eduardo i Ruben ulaze u stan. Vrata se otvaraju i zatvaraju. Mrmljanje, prigušen smeh. EDUARDO Uđi, uđi, dobri momče. Osećaj se kao kod svoje kuće. RUBEN Čoveče, kakav divan pogled! Odavde, Lima izgleda veličanstveno. I kakav lep stan. EDUARDO Može viski? Pravi. Škotski iz Škotske. To što su nam dali na otvaranju izložbe bio je bolivijski viski. Sutra će nas boleti stomak. RUBEN I koliko knjiga iz umetnosti! A tako malo slika. To me stvarno čudi. EDUARDO Zašto te čudi? RUBEN Tako poznati likovni kritičar trebalo bi da ima kuću punu slika. EDUARDO A čime da ih kupim? I gde da ih stavim u ovoj pećini po kojoj jedva mogu da se krećem? Može viski? RUBEN 1 Otvaranje izložbe za odabrani krug ljudi (Prim. prev.) 3 S malo leda, molim. Možda i jeste mali, ali baš si ga ukusno sredio. Jesu li ove boje na zidovima bile tvoja ideja? EDUARDO Izvoli. Živeli, dobri momče! Kucnu se čašama. RUBEN Samo bi čoveku od elegancije i dobrog ukusa moglo pasti na pamet da kombinuje boju trešnje sa braon. Lepo, zaista lepo. EDUARDO Zezaš me? RUBEN Laskam ti. EDUARDO Živeli, dobri momče. RUBEN Ako želiš da me opiješ da bismo to lakše obavili, gubiš vreme. Vrlo sam otporan, nikada se ne opijem. EDUARDO Pokušavam sebe da opijem. Meni ovakve stvari nikada ne padaju lako. RUBEN Vidim da si nervozan. Primetio sam to na otvaranju izložbe. Pio si onaj bolivijski viski jedan za drugim, kao da je voda. Kakva te samo noć čeka! EDUARDO 4 Ti si kriv zbog mojih živaca, dobri momče, a ne viski. RUBEN I to mi je jasno. Kada sam počeo da ti se smeškam i da ti nazdravljam, izdaleka, lice ti se izmenilo. Crveneo si, bledeo. Bilo te je strah da ne primete drugi? EDUARDO Bio sam zbunjen tvojom bestidnošću. Dobro, ne samo tim. Veoma si lep. Lepota nekog mladića uvek me pomalo uznemiri. RUBEN Baš i nisam tako mlad. Imam trideset godina. EDUARDO Bez svih tih bolivijskih viskija ne bih se usudio da ti priđem. A pogotovo ne da te pozovem kod sebe u stan. RUBEN Zar je likovni kritičar lista Ekonomist, strah i trepet za slikare i vajare, tako stidljiv? EDUARDO Za neke stvari. Zezaš me? Zezao si me na otvaranju izložbe? RUBEN Ne znaš čak ni kako se zovem. EDUARDO Istina, nisam bio u stanju da te pitam. Bio sam zbunjen, već sam ti rekao. Zato što si veoma lep. I zato što si me uznemirio tim pogledima puni aluzija, osmesima i zdravicama koje si mi upućivao pred svim tim kretenima. Trebalo je da te pitam za ime, naravno. Oprosti mi. Kako se zoveš? RUBEN 5 Ruben Sevaljos. Nemoj mi govoriti svoje, znam ga vrlo dobro, kao i svi. Eduardo Sanelji. Ili možda Eduardo de Sanelji? Likovni kritičar, kreator dobrog ukusa Lime, predavač, profesor. Svim tim kretenima? Zar to misliš o svojim fanovima? Kakva nezahvalnost! Svi ljudi koji su bili na otvaranju izložbe poštuju te i obožavaju. Naročito žene. I svi prilagođavaju svoj ukus tvome. EDUARDO A ti mene zezaš po svom ukusu, je l' da? Živeli, dobri momče. RUBEN Dakle, stidljiv. Ko bi to rekao. Hajde, sipaj nam još po jedan viski, možda ćeš od toga malo živnuti. (Smeje se, podrugljivo.) EDUARDO Daj mi čašu. Ako želiš da moja stidljivost nestane, moraš da mi pomogneš. Kada mi govoriš tim hvalisavim tonom, samo me još više plašiš. RUBEN Plašim te? Ja tebe? Obična protuva, nikogović poput mene, plaši moćnog kritičara čije pero kuje u zvezde ili uništava sve umetnike redom? EDUARDO Izvoli, on the rocks. Plašiš me jer, mada sam stariji od tebe, sigurno u tim stvarima imaš više iskustva nego ja, mladi grčki bože. RUBEN U tim stvarima? Kojim? EDUARDO Živeli, Rubene! Salud! Cheers! Salute! Prost! Skal! RUBEN Misliš na pešovanske stvari? 6 EDUARDO Recimo, na gay. Nema potrebe da budemo vulgarni. RUBEN Vulgarnost te ne pali? EDUARDO Gadi mi se, kao i sve što je ružno. A vulgarnost je još ružnija iz usta tako lepog dečka kao što si ti. RUBEN Ma nemoj, moj poštovani kritičaru. Sad je meni jasno šta je istina. Ti si stidljivko i šonja. EDUARDO Po čemu si to zaključio? RUBEN Po tome što si jako bled. Po načinu na koji ti drhti ruka. Zato što ludiš od želje da mi priđeš, da me dodirneš i da me pozoveš u krevet. Ali se ne usuđuješ. Živeli, arbitrum elegantiorum! Da li se tako kaže: arbitrum elegantiorum? EDUARDO Izvini, kakvu ti to igru igraš? Nije ti namera da me samo zezaš, ima tu još nečeg? RUBEN Živeli, likovni kritičaru! Nije mi bilo ni na kraj pameti! Nikome u Limi ne bi to na um palo. Znaš li šta mi je rekla ona devojka iz Škole lepih umetnosti s kojom sam bio na otvaranju izložbe kad si mi konačno prišao? "Evo dolazi gos'n peško. Pripremi se, zato što dolazi zbog tebe, a ne zbog mene." EDUARDO Ne govori više tu reč, molim te. 7 RUBEN Peško (peškir, homić)? EDUARDO Grozna je. Ponižavajuće zvuči. Ako već moraš nešto da kažeš, reci gay, to je lepše. Zato što to znači i veseo. RUBEN Mogu li da kažem peder? EDUARDO Ne, ni to. Ta reč je još ružnija. Reči su kao ljudi. Imaju lice i telo. Ona koju si prvo rekao sva je izbrazdana od boginja. A druga je maljava i izlaze joj čirevi. RUBEN Dakle, jesi li ili nisi? EDUARDO Želiš da ti kažem šta sam? Onda, slušaj, dobri momče. Pristojan peško. Eto to sam. Smeje se, nervozno. Ruben se takođe nasmeje, uz lažan osmeh. 8 EDUARDO Da vidimo. Dobro, onda Maler. Njegova poslednja simfonija: Das Lied von der Erde. Evo ga. (Dijalog se nastavlja, uz Malerovu muziku u pozadini.) Može li se znati čime se baviš? Ti nisi profesionalac u tim stvarima, zar ne? RUBEN Profesionalni peško? Ne, naravno da nisam. Veoma ćeš se iznenaditi kad saznaš šta sam. EDUARDO Maskirani sveštenik u potrazi za preverznjacima s namerom da ih vrati na pravi put? RUBEN Mornar. EDUARDO Vojno lice? RUBEN Rekao sam ti da ćeš ostati bez teksta. EDUARDO Dobro, jeste, stvarno je iznenađenje. Zaista si mornar? RUBEN Prvi poručnik Armade. Iduće godine ću biti unapređen u kapetana fregate. EDUARDO Bože, bože. Treba mi još jedan viski. Tebi takođe. Daj mi čašu. Do đavola. Prvi poručnik Armade. Dakle, čuvena nacionalna Marina ima svoje gays. Čuje se zveckanje čaša dok sipa viski. 11
Uploads
Papers by Bojana Kovačević Petrović
Сажетак. Светска здравствена организација прогласила је 11. марта 2020. године пандемију вируса корона. Мере предузете да се спречи ширење вируса драматично су измениле функционисање школства и приморале предаваче и студенте широм планете да се убрзано прилагоде виртуелној настави, у којој многи нису имали претходно искуство. Настојећи да сагледамо околности у којима се одвијала онлајн-настава француске и хиспанске књижевности и културе на Одсеку за романистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду (ФФУНС), суочили смо се са низом питања на која смо желели да пронађемо одговоре: како студенти владају новим технологијама, какав је њихов став о онлајн-настави, које недостатке су приметили, а шта им је олакшало савладавање градива и слично. У првом делу рада је дат преглед одабране литературе о виртуелној настави објављене на француском, шпанском, енглеском и српском језику, док је у другом предочена анализа анкете спроведене међу студентима Одсека за романистику ФФУНС који су похађали наставу у време пандемије. Добијени резултати, драгоцени, како за унапређење онлајн-часова књижевности и култура, тако и за виртуелну наставу генерално, показали су да већи део анкеte...
Sagledavanjem razvoja hispanistike u Srbiji, izučavanjem odeljaka o transkripciji u pravopisima iz 1923. (1934), 1960, 1993. i 2010, kao i tekstova Ivana Klajna i Momčila Savića, te analizom značajnih prevoda nastalih od kraja XIX veka do danas, došli smo do zaključka da većina hispanista i prevodilaca sa španskog jezika već više od stotinu godina, s manjim odstupanjima, primenjuje gotovo istovetan transkripcioni sistem, koji nije u skladu sa zvaničnim pravopisnim propisima, nastalim u međuvremenu. Usredsredivši istraživanje na španske glasove ch i z, u članku iznosimo tvrdnju da naši glasovi č i z, koje kastiljanski jezik ne poznaje, nisu adekvatni parnjaci za transkripciju. Stoga predlažemo normativno usklađivanje – njihovo prenošenje fonetski najbližim glasovima ć i s, koji decenijama preovlađuju u korpusu prevodne književnosti sa španskog jezika, kao i u najvećem delu naučne produkcije ovdašnjih hispanista.
Ključne reči: transkripcija sa španskog jezika, transkripcija španskih grafema ch i z, pravopisna tradicija u transkripciji, transkripcione tradicije i prakse u prevodnoj književnosti i nauci.
* * *
This article has arisen from the need to re-examine the relations between the orthography standard in the transcription of Spanish language words, and its practical application in public discourse and translation corpus (translated literature, professional texts). Although the transmission of the Spanish words into Serbian, due to the similarity of the phonetic system of the two languages, is mostly simple and logical, several inadequate spelling solutions (among which the most obvious is the transcription of ‘ch’ and ‘z’ voices according to graphics, as 'č' and 'z'), influenced the fact that the rules prescribed by the official orthography and their practical use created a discrepancy that has been lasting more than a century.
By examining the development of Hispanic Studies in Serbia, exploring the 1923 (1934), 1960, 1993, and 2010 Orthography transcription sections, as well as Ivan Klajn’s and Momčilo Savić’s texts, and analysing significant translations from the end of the 19th century to the present, we came to the conclusion that most Spanish-language translators and experts in Hispanic Studies have been using a nearly identical transcription system, with minor deviations, for more than a hundred years. That system is not in line with the official spelling rules that has been created in the meantime. By focusing on the research on Spanish voices ‘ch’ and ‘z’, the article claims that Serbian voices ‘č’ and ‘z’ – unknown in Castilian language –, are not adequate for the transcription. Therefore, we suggest normative harmonization: their transmission with the voices ‘ć’ and ‘s’ – phonetically closest to the Spanish ones –, that have prevailed for decades in the Hispanic literature translation corpus, as well as in the most of the scientific production of Serbian Hispanists.
Key words: transcription from Spanish, transcription of Spanish graphs ‘ch’ and ‘z’, spelling tradition in transcription, transcription traditions and practices in translated literature and science.
Сажетак. Светска здравствена организација прогласила је 11. марта 2020. године пандемију вируса корона. Мере предузете да се спречи ширење вируса драматично су измениле функционисање школства и приморале предаваче и студенте широм планете да се убрзано прилагоде виртуелној настави, у којој многи нису имали претходно искуство. Настојећи да сагледамо околности у којима се одвијала онлајн-настава француске и хиспанске књижевности и културе на Одсеку за романистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду (ФФУНС), суочили смо се са низом питања на која смо желели да пронађемо одговоре: како студенти владају новим технологијама, какав је њихов став о онлајн-настави, које недостатке су приметили, а шта им је олакшало савладавање градива и слично. У првом делу рада је дат преглед одабране литературе о виртуелној настави објављене на француском, шпанском, енглеском и српском језику, док је у другом предочена анализа анкете спроведене међу студентима Одсека за романистику ФФУНС који су похађали наставу у време пандемије. Добијени резултати, драгоцени, како за унапређење онлајн-часова књижевности и култура, тако и за виртуелну наставу генерално, показали су да већи део анкеte...
Sagledavanjem razvoja hispanistike u Srbiji, izučavanjem odeljaka o transkripciji u pravopisima iz 1923. (1934), 1960, 1993. i 2010, kao i tekstova Ivana Klajna i Momčila Savića, te analizom značajnih prevoda nastalih od kraja XIX veka do danas, došli smo do zaključka da većina hispanista i prevodilaca sa španskog jezika već više od stotinu godina, s manjim odstupanjima, primenjuje gotovo istovetan transkripcioni sistem, koji nije u skladu sa zvaničnim pravopisnim propisima, nastalim u međuvremenu. Usredsredivši istraživanje na španske glasove ch i z, u članku iznosimo tvrdnju da naši glasovi č i z, koje kastiljanski jezik ne poznaje, nisu adekvatni parnjaci za transkripciju. Stoga predlažemo normativno usklađivanje – njihovo prenošenje fonetski najbližim glasovima ć i s, koji decenijama preovlađuju u korpusu prevodne književnosti sa španskog jezika, kao i u najvećem delu naučne produkcije ovdašnjih hispanista.
Ključne reči: transkripcija sa španskog jezika, transkripcija španskih grafema ch i z, pravopisna tradicija u transkripciji, transkripcione tradicije i prakse u prevodnoj književnosti i nauci.
* * *
This article has arisen from the need to re-examine the relations between the orthography standard in the transcription of Spanish language words, and its practical application in public discourse and translation corpus (translated literature, professional texts). Although the transmission of the Spanish words into Serbian, due to the similarity of the phonetic system of the two languages, is mostly simple and logical, several inadequate spelling solutions (among which the most obvious is the transcription of ‘ch’ and ‘z’ voices according to graphics, as 'č' and 'z'), influenced the fact that the rules prescribed by the official orthography and their practical use created a discrepancy that has been lasting more than a century.
By examining the development of Hispanic Studies in Serbia, exploring the 1923 (1934), 1960, 1993, and 2010 Orthography transcription sections, as well as Ivan Klajn’s and Momčilo Savić’s texts, and analysing significant translations from the end of the 19th century to the present, we came to the conclusion that most Spanish-language translators and experts in Hispanic Studies have been using a nearly identical transcription system, with minor deviations, for more than a hundred years. That system is not in line with the official spelling rules that has been created in the meantime. By focusing on the research on Spanish voices ‘ch’ and ‘z’, the article claims that Serbian voices ‘č’ and ‘z’ – unknown in Castilian language –, are not adequate for the transcription. Therefore, we suggest normative harmonization: their transmission with the voices ‘ć’ and ‘s’ – phonetically closest to the Spanish ones –, that have prevailed for decades in the Hispanic literature translation corpus, as well as in the most of the scientific production of Serbian Hispanists.
Key words: transcription from Spanish, transcription of Spanish graphs ‘ch’ and ‘z’, spelling tradition in transcription, transcription traditions and practices in translated literature and science.
We must point out that, in addition to maintaining periodic continuity to the International Congresses of Americanists, it has been a great honor to receive the privilege of celebrating the 150th anniversary of the ICA in the Balkans.
The motto of the 58th ICA: “New challenges, New spaces” is meant as a prompt to reflect on contemporary reality on a global scale and to develop viable theoretical and practical proposals to face the disturbing current challenges in all areas of our social existence. The central theme of the 58th ICA is intended as a common denominator in order to provide the necessary space to house all the thematic axes that are proposed in this First Call. For us, it is of vital importance that on this occasion we can add a Balkan perspective to Americanism thus enriching the great variety of hermeneutical perspectives around the topics that will be discussed at the Congress.
We attach the First Call for Proposals and we thank you for disseminating the Call. All the details and information of interest can be found on the Congress website: https://ica2025.uns.ac.rs/
Feel free to contact us if you have any questions or concerns: [email protected]
Kind regards,
Organizing Committee of the 58th International Congress of Americanists ICA 2025
Primera Circular
El Comité Organizador del 58º Congreso Internacional de Americanistas (ICA) saluda cordialmente a la comunidad académica mundial e invita a participar en el 58º ICA que se realizará en la Universidad de Novi Sad (Serbia) entre el 30 de junio y el 4 de julio de 2025.
Debemos señalar que, más allá de dar continuidad periódica a los Congresos Internacionales de Americanistas, ha sido un gran honor recibir el privilegio de celebrar en los Balcanes el 150 aniversario del ICA.
El lema del 58º ICA: “Nuevos desafíos, Nuevos espacios” pretende ser un llamado a reflexionar sobre la realidad contemporánea a escala global y construir propuestas teóricas y prácticas viables para enfrentar los inquietantes desafíos actuales en todos los campos de nuestra existencia social. El tema central del 58º ICA está pensado como un denominador común con el fin de brindar un espacio necesario para albergar todos los ejes temáticos que vienen propuestos en esta Primera Circular. Para nosotros es de vital importancia el hecho que, en esta ocasión, podamos sumar al americanismo una mirada balcánica y, de esta manera, enriquecer la gran variedad de las perspectivas en torno a los temas que se tratarán en el Congreso.
En adjunto les enviamos la Primera Circular en tres idiomas y les agradecemos la difusión de la Convocatoria, cuyos detalles y otros datos de interés encontrarán en la página web https://ica2025.uns.ac.rs/
Para cualquiera duda o pregunta nos pueden contactar en: [email protected]
Saludos afectuosos,
Comité Organizador del 58º Congreso Internacional de Americanistas ICA 2025
The book consists of four parts: the first part has seven chapters, in which are presented theoretical reflections of dozens of authors, from Cervantes to contemporary Serbian writers, traductologists and translators; the second part, through five chapters, includes research on translators among Latin American writers from the 15th to the 21st century: Garcilaso de la Vega Inca, Andrés Bello, José María Heredia, Leopoldo Lugones, Alfonso Reyes, Pablo Neruda, Octavio Paz, Julio Cortázar and Sergio Pitol, while Borges’ theory of translation, the reception of Spanish American literature in Yugoslavia and Serbia, the contribution of Isidora Sekulić and Branislav Prelević to our translated literature from Spanish, are presented in separate chapters. The topic of the third part is the translation of theatre plays, both through theoretical positions and on the examples of plays by Mario Vargas Llosa, and the staging of several plays translated by the author of this monograph. The last part contains a personal and professional translator’s and interpreter’s review of Prosefest, i.e. Latin American writers who were guests of that literary festival from 2013 to 2017: Zoé Valdés, Samanta Schweblin, Mario Vargas Llosa, Guillermo Martínez, Luisa Valenzuela and Santiago Roncagliolo.
La monografía Armonía invisible: Ensayos sobre traducción (y) literatura recoge visiones de numerosos traductólogos, lingüistas y traductores que han contribuido al desarrollo de la teoría y la práctica de la traducción a lo largo de la historia, testimonios de participantes en el desarrollo, difusión y recepción de la literatura hispanoamericana en Yugoslavia y Serbia, así como las experiencias personales de la autora en el campo de la traducción literaria, dramática, consecutiva y simultánea.
El libro consta de cuatro partes: en la primera parte, a través de siete capítulos, se presentan reflexiones teóricas de decenas de autores, desde Miguel de Cervantes hasta los escritores, traductólogos y traductores serbios contemporáneos; la segunda parte contiene cinco capítulos e incluye investigaciones sobre traductores entre escritores latinoamericanos desde el siglo XV hasta el siglo XXI: Garcilaso de la Vega Inca, Andrés Bello, José María Heredia, Leopoldo Lugones, Alfonso Reyes, Pablo Neruda, Octavio Paz, Julio Cortázar y Sergio Pitol, mientras que la teoría de la traducción de Borges, la recepción de la literatura hispanoamericana en Yugoslavia y Serbia y la contribución de Isidora Sekulić y Branislav Prelević a las obras traducidas del español, se presentan en capítulos separados. El tema de la tercera parte es la traducción de obras de teatro, tanto a través de las actitudes teóricas como sobre los ejemplos de obras de teatro de Mario Vargas Llosa, y la puesta en escena de varias obras traducidas por la autora de esta monografía. La última parte contiene una visión profesional y personal de Prosefest, es decir, de la traductora e intérprete de los escritores latinoamericanos que participaron en ese festival literario entre 2013 y 2017: Zoé Valdés, Samanta Schweblin, Mario Vargas Llosa, Guillermo Martínez, Luisa Valenzuela y Santiago Roncagliolo.
Carlos Fuentes y la identidad latinoamericana, de Bojana Kovačević Petrović nos coloca en este camino; ofrece una aproximacion critica al tema de la identidad latinoamericana configurada en la obra del escritor e intelectual mexicano, figura central de una de las catedras de excelencia Universidad Veracruzana.
Bojana Kovačević Petrović, ocupante de la Catedra Interamericana Carlos Fuentes en el curso-taller “Literatura y traduccion 2019”, explora en este libro las caracteristicas y los posibles significado de la identidad latinoamericana mediante la revision escrupulosa de las obras de Fuentes y de las corrientes filosoficas, esteticas, sociales e historicas que la atraviesan. La vision critica extranjera dialoga todo el tiempo con las lecturas existentes de este lado del Atlantico, destacando la relacion de Carlos Fuentes con la region de los Balcanes. La suma de miradas es un mosaico multicultural que acercara a los lectores a otros horizontes, a otras rutas de lectura.
Norma Angelica Cuevas
https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2021/978-86-6065-670-6
amplio panorama de los ambientes, las actitudes, las tendencias y
los acontecimientos mutuamente desarrollados y valorados
entre los países socialistas europeos y los latinoamericanos en la
época de la Guerra Fría. Sin lugar a duda, este panorama abarca
tanto los ámbitos políticos y sociales como los culturales y artísticos,
poniendo siempre de relieve el valor intelectual y el empeño
de sus protagonistas. De cierta manera, todos los textos incluidos
en esta publicación demuestran el lugar imprescindible de la
cultura, como una herramienta que en aquella época fue crucial
para acercar dos partes del mundo, a primera vista lejanas, pero
de hecho profundamente vinculadas a través de la literatura del
yo, la memoria compartida, las traducciones publicadas y las
expresiones culturales intercambiadas.
The journal Colindancias is the result of the collaboration between professors of both Spanish language and literature from Eastern European universities, who created the Red Regional de Hispanistas de Hungría, Rumanía y Serbia (Regional Network of Hispanists from Hungary, Romania and Serbia) ) in 2009 and found an official platform for this Project thanks to the CEEPUS (Central European Exchange Program for University Studies). The main objective of this journal is to promote the scientific efforts of the professors and researches from Central and Eastern Europe, and to integrate their studies into international framework. The journal publishes investigative studies written in Spanish conducted in the aforementioned parts of Europe or in other countries. The subject matter is connected to the various fields of Hispanic studies: literature, linguistics, didactics, history, etc. A special interest is stirred by comparative studies or those capable of highlighting the relations between the Hispanic space and that of Central and Eastern Europe. This journal is an annual publication.