Зборник радова са научног скупа, Наука и савремени друштвени процеси (Бања Лука, 9-10. новембар 2007), Филозофски факултет у Бањој Луци, Научни скупови, Бања Лука, pp. 233-261,, 2007
Историографија на простору Босне и Херцеговине током посљедњих 15 година није рекла много новог о... more Историографија на простору Босне и Херцеговине током посљедњих 15 година није рекла много новог о дјелатности босанских фрањеваца током XVIII вијека, па самим тим ни о њиховим односима са Хабзбуршком Монархијом. Ранији радови, који су посљедњих година махом реиздани, темељили су се искључиво на истраживањима фрањевачке заоставштине у самим самостанима централне Босне, те у Архиву фрањевачке провинције у Сарајеву, односно Архиву Пропаганде у Риму. Овај рад настоји указати на значајне могућности допуњавања истраживања фокусирањем на архивска истраживања у Аустријском државном архиву у Бечу.
XVIII вијек је као епоха за босанске фрањевце био од посебног значаја првенствено због оствареног трансфера финансијско-идеолошког центра од чије подршке је зависио њихов опстанак у несигурним условима Босанског пашалука. Вијековна неоспорна доминација Рима је крајем вијека потиснута у други план захваљујући интензивној дјелатности Беча. Хабзбурговци су полако али сигурно у потпуности у своје руке преузели финасирање школовања босанских фрањеваца, као и финансирање других аспеката њиховог дјеловања у оквирима Османског Царства. На тај начин су их дугорочно везали за своје спољнополитичке циљеве. С обзиром да је школовање босанских фрањеваца углавном било организовано у Загребу и другим средиштима Хрватске и Славоније, крајем XVIII вијека остварен је и пресудни корак на плану инкорпорирања босанских фрањеваца (иначе најизразитијих носилаца традиција средњовјековне Босне) у хрватски етнички корпус.
Uploads
Papers by Boro Bronza
dominance of scientific method in the Netherlands, where modern European science gained more ground than anywhere else during the classical era of baroque, throughout the 17th and first half of the 18th century. On the other hand, internal reforms and transformation of Austria, from the mid-18th century, helped a lot in the process of successful reception of new structural ideas. Through this kind of merging, inside of only several decades, Vienna managed to grow into one of leading centers of medical science in Europe and the world.
XVIII вијек је као епоха за босанске фрањевце био од посебног значаја првенствено због оствареног трансфера финансијско-идеолошког центра од чије подршке је зависио њихов опстанак у несигурним условима Босанског пашалука. Вијековна неоспорна доминација Рима је крајем вијека потиснута у други план захваљујући интензивној дјелатности Беча. Хабзбурговци су полако али сигурно у потпуности у своје руке преузели финасирање школовања босанских фрањеваца, као и финансирање других аспеката њиховог дјеловања у оквирима Османског Царства. На тај начин су их дугорочно везали за своје спољнополитичке циљеве. С обзиром да је школовање босанских фрањеваца углавном било организовано у Загребу и другим средиштима Хрватске и Славоније, крајем XVIII вијека остварен је и пресудни корак на плану инкорпорирања босанских фрањеваца (иначе најизразитијих носилаца традиција средњовјековне Босне) у хрватски етнички корпус.
dominance of scientific method in the Netherlands, where modern European science gained more ground than anywhere else during the classical era of baroque, throughout the 17th and first half of the 18th century. On the other hand, internal reforms and transformation of Austria, from the mid-18th century, helped a lot in the process of successful reception of new structural ideas. Through this kind of merging, inside of only several decades, Vienna managed to grow into one of leading centers of medical science in Europe and the world.
XVIII вијек је као епоха за босанске фрањевце био од посебног значаја првенствено због оствареног трансфера финансијско-идеолошког центра од чије подршке је зависио њихов опстанак у несигурним условима Босанског пашалука. Вијековна неоспорна доминација Рима је крајем вијека потиснута у други план захваљујући интензивној дјелатности Беча. Хабзбурговци су полако али сигурно у потпуности у своје руке преузели финасирање школовања босанских фрањеваца, као и финансирање других аспеката њиховог дјеловања у оквирима Османског Царства. На тај начин су их дугорочно везали за своје спољнополитичке циљеве. С обзиром да је школовање босанских фрањеваца углавном било организовано у Загребу и другим средиштима Хрватске и Славоније, крајем XVIII вијека остварен је и пресудни корак на плану инкорпорирања босанских фрањеваца (иначе најизразитијих носилаца традиција средњовјековне Босне) у хрватски етнички корпус.