Papers by Rastko Lompar
Историјски записи / Ecrits historiques, 2021, 3-4, 101-122
АBSTRACT: Тhe aim of this paper is to highlight some aspects of the struggle between the Yugoslav... more АBSTRACT: Тhe aim of this paper is to highlight some aspects of the struggle between the Yugoslav National Movement Zbor and the state security apparatus of Socialist Yugoslavia. It covers the period between the evacuation of the Movement's members from Serbia in 1944 and the assassination of Zbor's leader JakovLjotić in 1974. It describes the repression against the Movement's members and their families within the country as well as the covert operations aimed against the émigré organization of Zbor. The paper is based on unpublished sources from Serbian and Croatian archives, as well as some declassified documents of the CIA.
Bishop Nikolaj Velimirović: Old Controversies in Historical and Theological Context, Belgrade : Institute for Balkan Studies Los Angeles : St. Sebastian Press2022, 105-130
Осамдесет година од пeтојунске експлозије у Смедеревској тврђави: зборник радова,Смедерево : Историјски архив 2022, 111-130
У овом раду се, на основу необјављене грађе из немачких и српских архива, настоји да прикаже комп... more У овом раду се, на основу необјављене грађе из немачких и српских архива, настоји да прикаже компликован и често амбивалентан однос Димитрија Љотића и његовог покрета са окупационим властима. Указује се на велики број стереотипа и погрешних тумачења присутних како у широј јавности тако и у историографији.
Institute for Balkan Studies Serbian Academy of Sciences and Arts E ven seventy-five years after ... more Institute for Balkan Studies Serbian Academy of Sciences and Arts E ven seventy-five years after Dimitrije Ljotić died on 23 April 1945, the debate about him continues to intrigue the Serbian public. Although he was the leader of a small political organization, he remains one of the most controversial figures of 20th-century Serbia. Erased from public consciousness during the communist dictatorship, after the dissolution of Yugoslavia, he began to elicit growing public interest. At the same time, the circle of his followers and supporters, until then limited to the diaspora, began to widen. The deconstruction of the normative image of Dimitrije Ljotić and his movement led to a series of scandals, and each of them reopened the debate, which, sadly, continues to abound in stereotypes and misinterpretations. The achievements of modern historiography, at least as far as the role of Dimitrije Ljotić and his movement is concerned, have failed to reach the general public. One of the central questions is whether Ljotić was indeed a fascist. This debate tends to lack theoretical underpinnings and give rise to superficial and academically unsound judgments. After the Word War II experience and all the death and suffering it caused, fascism became a term that encapsulates horror and evil. At the same time, it became a well-loved political insult and the ultimate disqualification. That has led to its substantial politicization and devaluation. The danger of its excessive use is clear: if everything gets labeled as fascism, then nothing is fascism. It would be ludicrous to
Tokovi istorije, 2019
Рад је настао у оквиру пројекта Срби и Србија у југословенском и међународном контексту. Унутрашњ... more Рад је настао у оквиру пројекта Срби и Србија у југословенском и међународном контексту. Унутрашњи развитак и положај у европској/светској заједници (No. 47027) и у оквиру пројекта Историја политичких идеја и институција на Балкану у 19. и 20. веку (No. 177011), које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
The Nicholai Studies: International Journal for Research of Theological and Ecclesiastical Contribution of Nicholai Velimirovich, 2021
This paper analyzes Bishop Nicholai Velimirovich’s eulogy of Dimitrije Ljotić on April 24, 1945. ... more This paper analyzes Bishop Nicholai Velimirovich’s eulogy of Dimitrije Ljotić on April 24, 1945. Furthermore, this paper follows the debate surrounding the speech’s authenticity. It aims not only to provide an outline of existing arguments but also to broaden the discussion using the author`s own research and interpretations.
An Authoritarian Third Way in the Era of Fascism
Istorija 20. veka, Vol. 2, 2020
Tokovi istorije, Vol. 2, 2020
Српска политичка мисао, 2019
У раду се, првенствено на основу до сада некоришћене
шпанске и југословенске архивске грађе, анал... more У раду се, првенствено на основу до сада некоришћене
шпанске и југословенске архивске грађе, анализира политика
Краљевине Југославије према Шпанском грађанском рату. Поменута
грађа открива на који начин је југословенска влада креирала своју
политику и одржавала односе са зараћеним странама, водећи рачуна
о сопственом спољнополитичком положају. Посебан акценат стављен
је на то колико је ангажман Југословена у Интернационалним
бригадама утицао да изразито антикомунистички режим Краљевине
преиспита своју дотадашњу политику неутралности и успостави
односе са покретом генерала Франка.
Токови историје, 2019
У раду се анализира оснивање Хрватске православне цркве и ангажовање усмерено ка њеном међународн... more У раду се анализира оснивање Хрватске православне цркве и ангажовање усмерено ка њеном међународном признању. Основни проблем истраживања посматра се у контексту нацистичке политике према православним црквама на југоистоку Европе, која је варирала и била прилагођавана немачким ратним интересима. Представљени су и напори и мере које је СПЦ предузимала у циљу спречавања међународног признања ХПЦ, као и покушај оснивања мађарске православне цркве, као процес у много чему аналоган и комплементаран са догађајима у НДХ.
Студије историје Иларион, 2018
У раду се, првенствено на основу необјављених извора из немачких архива, али и извора српског пор... more У раду се, првенствено на основу необјављених извора из немачких архива, али и извора српског порекла и литературе, расправља о заточеништву патријарха Гаврила и епископа Николаја Велимировића у концентрационом логору Дахау крајем 1944. године. Дат је прилог демистификацији ове веома важне епизоде из Другог светског рата, настојећи да се објасне мотиви њиховог пребацивања из интернације у Србији, разлози заточења у Дахауу као и планови нацистичке Немачке о пропагандној употреби двојице високих клирика Српске православне цркве.
Место и улога друштвено-хуманистичких наука у савременом свету, 2018
Фашизам је, упркос својим антиклерикалним почецима у Италији то-
ком 1919. године, убрзо прихвати... more Фашизам је, упркос својим антиклерикалним почецима у Италији то-
ком 1919. године, убрзо прихватио важност религије у животима Италијана и
настојao да помири своју настајући идеологију са хришћанским вредностима.
Различити фашистички покрети широм Европе имали су различит однос према
црквама и религији, од већински секуларне идеологије Освалда Мозлија и Бри-
танске уније фашиста, до најрадикалнијих примера симбиозе религије и фаши-
стичког покрета попут усташког покрета у НДХ , или Легије архангела Михаила
у Румунији. Од свог настанка, однос фашизма и религије је у очима посматрача
на различите начине тумачен. Кључна дебата одигравала се око тога да ли фаши-
зам треба сматрати политичком религијом, односно новим изразито модерним
феноменом, који настаје када политички покрет сакрализује одређени секуларни
ентитет (нацију, расу или државу), или као екстремни вид политизације тради-
ционалне религије. Намера овог рада је да прикаже на који начин је тај однос
тумачен у савременој светској историографији, са посебним освртом на теорије
политичке религије, политизације религије и клерофашизма
Published in Balcanica, XLVIII, 2017, 385-387
Published in: Токови историје 2/2017
У раду се, првенствено на основу мало познате немачке грађе
из фондова Политичког архива Министар... more У раду се, првенствено на основу мало познате немачке грађе
из фондова Политичког архива Министарства спољних послова у
Берлину, анализира оснивање Хрватске православне цркве и од-
нос власти Трећег рајха према православним црквама на простору
Југославије. Поменута грађа открива крајње прагматичан приступ
званичног Берлина сложеним међунационалним и верским одно-
сима на Балкану, који су у плановима нацистичких функционера
увек разматрани првенствено из угла немачких ратних и политич-
ких интереса.
Published in BALCANICA - Annual of the Institute for Balkan Studies XLVII (2016)
Book Reviews by Rastko Lompar
Istorija 20. veka, Vol 1/2019, 2019
Uploads
Papers by Rastko Lompar
шпанске и југословенске архивске грађе, анализира политика
Краљевине Југославије према Шпанском грађанском рату. Поменута
грађа открива на који начин је југословенска влада креирала своју
политику и одржавала односе са зараћеним странама, водећи рачуна
о сопственом спољнополитичком положају. Посебан акценат стављен
је на то колико је ангажман Југословена у Интернационалним
бригадама утицао да изразито антикомунистички режим Краљевине
преиспита своју дотадашњу политику неутралности и успостави
односе са покретом генерала Франка.
ком 1919. године, убрзо прихватио важност религије у животима Италијана и
настојao да помири своју настајући идеологију са хришћанским вредностима.
Различити фашистички покрети широм Европе имали су различит однос према
црквама и религији, од већински секуларне идеологије Освалда Мозлија и Бри-
танске уније фашиста, до најрадикалнијих примера симбиозе религије и фаши-
стичког покрета попут усташког покрета у НДХ , или Легије архангела Михаила
у Румунији. Од свог настанка, однос фашизма и религије је у очима посматрача
на различите начине тумачен. Кључна дебата одигравала се око тога да ли фаши-
зам треба сматрати политичком религијом, односно новим изразито модерним
феноменом, који настаје када политички покрет сакрализује одређени секуларни
ентитет (нацију, расу или државу), или као екстремни вид политизације тради-
ционалне религије. Намера овог рада је да прикаже на који начин је тај однос
тумачен у савременој светској историографији, са посебним освртом на теорије
политичке религије, политизације религије и клерофашизма
из фондова Политичког архива Министарства спољних послова у
Берлину, анализира оснивање Хрватске православне цркве и од-
нос власти Трећег рајха према православним црквама на простору
Југославије. Поменута грађа открива крајње прагматичан приступ
званичног Берлина сложеним међунационалним и верским одно-
сима на Балкану, који су у плановима нацистичких функционера
увек разматрани првенствено из угла немачких ратних и политич-
ких интереса.
Book Reviews by Rastko Lompar
шпанске и југословенске архивске грађе, анализира политика
Краљевине Југославије према Шпанском грађанском рату. Поменута
грађа открива на који начин је југословенска влада креирала своју
политику и одржавала односе са зараћеним странама, водећи рачуна
о сопственом спољнополитичком положају. Посебан акценат стављен
је на то колико је ангажман Југословена у Интернационалним
бригадама утицао да изразито антикомунистички режим Краљевине
преиспита своју дотадашњу политику неутралности и успостави
односе са покретом генерала Франка.
ком 1919. године, убрзо прихватио важност религије у животима Италијана и
настојao да помири своју настајући идеологију са хришћанским вредностима.
Различити фашистички покрети широм Европе имали су различит однос према
црквама и религији, од већински секуларне идеологије Освалда Мозлија и Бри-
танске уније фашиста, до најрадикалнијих примера симбиозе религије и фаши-
стичког покрета попут усташког покрета у НДХ , или Легије архангела Михаила
у Румунији. Од свог настанка, однос фашизма и религије је у очима посматрача
на различите начине тумачен. Кључна дебата одигравала се око тога да ли фаши-
зам треба сматрати политичком религијом, односно новим изразито модерним
феноменом, који настаје када политички покрет сакрализује одређени секуларни
ентитет (нацију, расу или државу), или као екстремни вид политизације тради-
ционалне религије. Намера овог рада је да прикаже на који начин је тај однос
тумачен у савременој светској историографији, са посебним освртом на теорије
политичке религије, политизације религије и клерофашизма
из фондова Политичког архива Министарства спољних послова у
Берлину, анализира оснивање Хрватске православне цркве и од-
нос власти Трећег рајха према православним црквама на простору
Југославије. Поменута грађа открива крајње прагматичан приступ
званичног Берлина сложеним међунационалним и верским одно-
сима на Балкану, који су у плановима нацистичких функционера
увек разматрани првенствено из угла немачких ратних и политич-
ких интереса.
published after 1989, the beginning of the „archival revolution” in the former Soviet bloc
countries. While this first edition is still far from complete, it collects a huge number of
books, articles and book chapters on the topic and it is the most extensive such bibliography so far, almost 600 pages in length. An enlarged and updated edition will be completed in 2018.
So, if you are a Cold War history scholar in any country and would like us to incude all of your publications on the Cold War (published after 1989) in the second edition, we will gladly do that. Please, send us a list of your works in which books and articles/book chapters are separated and follow the format of our bibliography. The titles of non-English language entries should be translated into English in square brackets. Please, send the list to: [email protected]
The Cold War History Research Center owes special thanks to the Parallel History Project on Cooperative Security (formerly: on NATO and the Warsaw Pact) in Zurich–Washington D.C. for their permission to use the Selective Bibliography on the Cold War Alliances, compiled by Anna Locher and Cristian Nünlist, available at: http://www.php.isn.ethz.ch/lory1.ethz.ch/publications/bibliography/index.html
When looking at the authoritarian wave of the 1930s, it is not difficult to see how some regimes appeared to offer an authoritarian third way some- where between democracy and fascism. It is in this context that some Iberian dictatorships, such as those of Primo de Rivera in Spain, Salazar’s New State in Portugal, and the short-lived Dollfuss regime in Austria, are mentioned frequently. Especially during the 1930s, and in those parts of Europe under Axis control, these models were discussed and often adopted by several dic- tatorships. This book considers how and why these dictatorships on the periphery of Europe, especially Salazar’s New State in Portugal, inspired some of these regimes’ new political institutions particularly within Europe and Latin America. It pays special attention to how, as they proposed and pursued these authoritarian reforms, these domestic political actors also looked at these institutional models as suitable for their own countries.